Najveći kreditor u Srbiji i dalje EBRD

BEOGRAD - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira da u 2008. godini u Srbiju uloži između 220 i 260 miliona evra, čime će ostati jedan od najbitnijih kreditora u državi, najavila je direktor EBRD-a za Srbiju Hildegard Gacek.

Od te sume, EBRD planira da oko 40 miliona evra uloži u finansijski sektor u Srbiji, navela je Gacek i precizirala da je reč o novim kreditnim linijama domaćim bankama za mala i srednja preduzeća i za hipotekarne zajmove, o ulaganjima u osiguravajuće kompanije i o novim dokapitalizacijama banaka.

Gacek je u najnovijem broju magazina "Bankar" podsetila da Srbija uživa veliku podršku EU kada je reč o finansijskim sredstvima, ali i kada je reč o tehničkoj podršci i ukazala da strani investitori, pre nego što ulože u neku zemlju, analiziraju političku stabilnost i ekonomsku razvijenost, pri čemu je važna i veličina tržišta.

Srpsko tržište nema jezičke barijere za susedne zemlje

"Srbija je u predizbornom periodu. Ali, u svakoj zemlji postoji period pre izbora. Ulagači su toga svesni. U tom periodu se ponekad smanjuju investicione aktivnosti, ali nakon nekog vremena formiraće se nova vlada i ona će nastaviti da se suočava sa izazovima, a ulagači će sarađivati sa novom vladom", smatra Gacek.

Prema njenoj oceni, Srbija je, kao i region, veoma interesantno tržište za investitore, jer na zapadnom Balkanu ne postoje jezičke barijere i privrednici iz Srbije mogu lako da posluju i u drugim balkanskim zemljama.

"Dakle, potencijalnim investitorima je jasno da ulaganjem u Srbiju nisu ograničeni samo na to tržište, već da mogu da posluju i sa susednim zemljama", kazala je šef kancelarije EBRD u Srbiji.

Veliki gubitaši što pre u privatne ruke

Gacek je ocenila da kratkoročno može doći do usporavanja priliva investicija u Srbiju, u zavisnosti od toga kako će nova vlada delovati i ukazala de će glavni izazovi za buduću srpsku vladu biti dvocifrena inflacija i velika javna potrošnja koja je povezana sa platama i brojem zaposlenih u javnom sektoru.

Nova vlada treba da ubrza preostale velike privatizacije, kako bi veliki "gubitaši" bili što pre u privatnim rukama i prestali da gube novac, zatim da ohrabri i nove "grinfild" investicije, kako bi se povećala zaposlenost.