Crne misli haškog optuženika

Jovica Stanišić, bivši načelnik Resora državne bezbednosti Srbije ihaški pritvorenik, prema nalazu psihijatara, privremeno je nesposoban za suđenje usled teške depresije i smešten je u pritvorsku bolnicu. Depresija je praktično nova dijagnoza u njegovom zdravstvenom kartonu.

Podsećamo da je Stanišić pošao na suđenje pred Haškim tribunalom uprkos protivljenju beogradskih lekara. Uoči polaska u Hag, lekari sa Vojnomedicinske akademije tražili su odlaganje suđenja, jer su se kod Stanišića pojavile komplikacije – u radu bubrežnog sistema i tromboza vena. To su česte komplikacije kod pacijenata koji su zbog teškog oblika ulceroznog kolitisa morali da budu operisani, što je slučaj i sa bivšim načelnikom Resora državne bezbednosti.

Pojava depresije, i to u teškom obliku, za lekare u ovom konkretnom slučaju nije neočekivana. Neuropsihijatar dr Miroslava Jašović-Gašić, redovni profesor i šef Katedre za psihijatriju na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kaže da bi svaka osoba u sličnoj situaciji gubitka slobode, ugleda, samopouzdanja, svih vrednosti u koje je verovala, reagovala depresijom. Kod Stanišića organska hronična bolest čini još težim psihički status, jer je reč o bolesti koja spada u grupu psihosomatskih, odnosno psihofizioloških. Takav pacijent ulazi u „začarani krug” u kojem psihički faktor izaziva organsku bolest, a onda, zbog trpljenja bolova i organske podloge, dugotrajni simptomi vode opet u depresiju.

– Depresiju, pre svega, čini čitav spektar poremećaja na osnovu kojih se bolest deli na laku, srednju i tešku. Vešt psihijatar lako će odrediti stepen i vrstu depresije, jer kod teških depresija pacijenti imaju i vrlo karakteristične vidljive telesne simptome, poput opuštenih crta lica, smanjene mimike lica ili motorike koja je svedena na minimum. Dakle, depresija se ne može odglumiti – kaže naša sagovornica koja je i predsednica Sudskomedicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu i direktor Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Srbije.

Simptomi teške depresije često se ispoljavaju kroz gubitak bilo kakve želje za aktivnostima. Osobe u teškoj depresiji imaju težak poremećaj spavanja, najčešće rano jutarnje buđenje, ali i gubitak apetita, koji ponekad ide do potpunog prestanka uzimanja hrane.

– Teško depresivne osobe često imaju izražene crne misli. Osoba potcenjuje sebe, prolazi kroz samooptuživanje, oseća apsolutnu beznadežnost i bespomoćnost. Nema želju za razgovorom – govor je spor, asocijacije su spore, pravi česte pauze između reči i kod nje preovladava negativan stav. Kod takozvane inhibovane, usporene depresije, osoba kao da ne može da govori, za razliku od teških, agitovanih depresija gde pacijent plače, udara glavom u zid. Znači, depresija zaista ima širok spektar različitih manifestacija: od lošeg raspoloženja i melanholije do tuge koja utiče na sve psihičke aktivnosti i potpuni gubitak volje – objašnjava doktorka Jašović-Gašić.

Kao jedan od retkih supspecijalista sudske psihijatrije kod nas, naša sagovornica kaže da osoba u teškoj depresiji teško može da bude sposobna da brani svoje stavove, ili je njena sposobnost u najmanju ruku umanjena ili trajno onemogućena. Ipak, uz opasku da nije upoznata sa slučajem Stanišića i da on nije nikada bio njen pacijent, profesorka ne želi da daje bilo kakve procene o tome kada bi se moglo očekivati poboljšanje njegovog stanja. Stanišić je, prema izvorima iz Haga, smešten u pritvorsku bolnicu na najmanje sedam dana lečenja.

– Danas postoje i brzodelujući antidepresivi, ali nijedna depresija ne može da se izleči za sedam dana. Takođe, svaki psihijatar zna da kod depresivnih osoba postoji i mogućnost suicida, odnosno samoubistva – kaže takođe naša sagovornica.

Olivera Popović

[objavljeno: 03/04/2008.]