Vesti » Press 02.04.2008
IMA SLIKE, NEMA TONA!
Najveći samit NATO-a u istoriji te alijanse počeo je juče u Bukureštu u napetoj atmosferi, uz neviđene mere bezbednosti i ogromne organizacijske propuste
Press sreda, 2. april 2008.
ŠTA LI JE REKAO... Mikrofon nije radio za vreme Bušovog govora
Usne američkog predsednika Džordža Buša pomerale su se bez tona dok je držao ključni pozdravni govor, ali zvuka nije bilo pošto audio-veza nije radila, a slušalice nisu stigle.
Buš: SAD hoće da sarađuju sa Srbijom
Američki predsednik Džordž Buš izjavio je u Bukureštu da su SAD spremne da sarađuju sa Srbijom kako bi ona postala članica NATO.
- Otvoreni smo da sarađujemo sa Srbijom da bi postala članica Alijanse - rekao je američki predsednik na zajedničkoj konferenciji za novinare s rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom, održanoj u crnomorskom letovalištu Neptun.
Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer izjavio je da će se razgovarati i o Srbiji i da Alijansa ostaje otvorena za njen budući prijem u članstvo. „Posvetićemo pažnju Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji. Mislim da je od velike važnosti, uprkos postojećoj temeljnoj razlici u mišljenjima u vezi s Kosovom, da Srbija izabere sebi put evroatlantskih integracija", rekao je Shefer za Bi-Bi-Si.
Bušov glas odjednom je odjeknuo salom, negde pri kraju govora, kada je veza konačno uspostavljena. Slušalice su, srećom, stigle sat vremena posle završetka govora, ali obećani snimak s konferencije ministara i izjavama lidera učesnika na samitu, ipak, nisu uspele da pristignu.
Ovako je juče u Bukureštu počeo najveći samit NATO-a u istoriji ove alijanse, uz neviđene mere bezbednosti i ogromne organizacione propuste. Na dnevnom redu su bile rasprave o proširenju Alijanse, operacijama NATO-a u Avganistanu i na Kosovu, kao i o problemu antiraketnog štita u Češkoj i Poljskoj.
U Bukureštu se okupilo više od 3.000 najviših političkih i vojnih zvaničnika, među kojima je i američki predsednik Džordž Buš.
Najgore su prošli novinari koji su stigli na konferenciju samita, a prvu neprijatnu situaciju imali su odmah na aerodromu kada su shvatili da nema nijednog taksija kojim bi stigli do centra Bukurešta, gde se samit održava.
Reporterima je zatim sugerisano da se do centra grada prevezu državnim autobusom, ali da će im biti omogućeno da koriste VIP traku na autoputu da bi što pre stigli.
Nekih 90 minuta kasnije, kroz neverovatnu gužvu, novinari su zaista stigli, ali nekima od njih zabranjeno je da uđu u pres-centar samita zato što, zbog pada kompjuterskog sistema, nisu odštampane akreditacione kartice. Ostalima je rečeno da bi njihove aplikacije trebalo da proveri obezbeđenje.
- Vratite se za dva sata - rečeno je reporteru Rojtersa, dok su neki novinari još bili bez akreditacionih kartica, iako su još dan ranije stigli na samit.
Inače, skoro 23.000 pripadnika različitih bezbednosnih službi obezbeđuje Bukurešt tokom dvodnevnog 20. samita NATO-a.
Grad nadleću vojni i policijski helikopteri, a uniformisana policija, koja je za ovu priliku došla iz drugih gradova Rumunije, može se videti na gotovo svakom koraku.
Čelnici NATO-a na samitu u Bukureštu, pored pitanja proširenja i jačanja misije u Avganistanu, moraju hitno da se posvete i problemu koga nema na dnevnom redu: šta učiniti s Rusijom, piše u utorak američka štampa.
Hrvatska, Albanija i Makedonija
Američki predsednik snažno se zauzeo za upućivanje pozivnica za članstvo u NATO-u Hrvatskoj, Makedoniji i Albaniji.
- NATO će doneti istorijsku odluku o primanju tri balkanske zemlje - Hrvatske, Albanije i Makedonije u Atlantski savez. SAD će snažno podržati poziv tim zemljama da se pridruže NATO-u. Te su zemlje prošle težak put reformi i uspešno izgradile slobodna društva. Njihovi građani zaslužuju bezbednost koju NATO donosi - izjavio je Buš juče.
„Ruski predsednik na odlasku Vladimir Putin čini Savezu veliku uslugu prihvatajući poziv za dolazak u Bukurešt. Samo njegovo prisustvo staviće Rusiju na dnevni red. Kako će saveznici odgovoriti?", pita u komentaru Judžin Rumer iz američkog Instituta za nacionalne strateške studije pri Nacionalnom vojnom univerzitetu.
Rumer podseća da je na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu 2007. Putin bacio „gvozdenu rukavicu" okupljenim zvanicama, preteći novim hladnim ratom ako Zapad ne posveti veću pažnju Rusiji i njenim interesima.
- Od tada su on i drugi ruski zvaničnici stalno pretili odmazdom. Poljska i Češka bile su na meti zbog američkog plana o antiraketnoj odbrani, Ukrajina i Gruzija zbog traženja članstva u NATO-u, a SAD i neke članice EU zbog priznavanja Kosova - navodi Rumer.
- Epizoda sa Ukrajinom i Gruzijom pokazuje da NATO mora da pažljivo razmisli o svojoj ulozi i odnosima sa susedima. Ukoliko to ne učini, preti mu opasnost da bude sve veći, ali sa sve slabije definisanom idejom o svrsi svog postojanja - upozorio je uoči samita londonski „Tajms".
Na oprez kad je reč o odnosima s Rusijom ukazao je i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer, iako je i on, u principu, za proširenje Alijanse.
Inače, Nemačka se uoči samita jasno distancirala od stavova američkog predsednika Džordža Buša, koji traži da se u taj vojni savez što pre prime Ukrajina i Gruzija, i to uprkos protivljenju Moskve.
- Posle teške odluke o priznanju Kosova, jasno je da smo u našoj spoljnoj politici u odnosu s Rusijom došli do krajnjih granica - rekao je ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer.
(AG.)
Usne američkog predsednika Džordža Buša pomerale su se bez tona dok je držao ključni pozdravni govor, ali zvuka nije bilo pošto audio-veza nije radila, a slušalice nisu stigle.
Buš: SAD hoće da sarađuju sa Srbijom
Američki predsednik Džordž Buš izjavio je u Bukureštu da su SAD spremne da sarađuju sa Srbijom kako bi ona postala članica NATO.
- Otvoreni smo da sarađujemo sa Srbijom da bi postala članica Alijanse - rekao je američki predsednik na zajedničkoj konferenciji za novinare s rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom, održanoj u crnomorskom letovalištu Neptun.
Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer izjavio je da će se razgovarati i o Srbiji i da Alijansa ostaje otvorena za njen budući prijem u članstvo. „Posvetićemo pažnju Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji. Mislim da je od velike važnosti, uprkos postojećoj temeljnoj razlici u mišljenjima u vezi s Kosovom, da Srbija izabere sebi put evroatlantskih integracija", rekao je Shefer za Bi-Bi-Si.
Bušov glas odjednom je odjeknuo salom, negde pri kraju govora, kada je veza konačno uspostavljena. Slušalice su, srećom, stigle sat vremena posle završetka govora, ali obećani snimak s konferencije ministara i izjavama lidera učesnika na samitu, ipak, nisu uspele da pristignu.
Ovako je juče u Bukureštu počeo najveći samit NATO-a u istoriji ove alijanse, uz neviđene mere bezbednosti i ogromne organizacione propuste. Na dnevnom redu su bile rasprave o proširenju Alijanse, operacijama NATO-a u Avganistanu i na Kosovu, kao i o problemu antiraketnog štita u Češkoj i Poljskoj.
U Bukureštu se okupilo više od 3.000 najviših političkih i vojnih zvaničnika, među kojima je i američki predsednik Džordž Buš.
Najgore su prošli novinari koji su stigli na konferenciju samita, a prvu neprijatnu situaciju imali su odmah na aerodromu kada su shvatili da nema nijednog taksija kojim bi stigli do centra Bukurešta, gde se samit održava.
Reporterima je zatim sugerisano da se do centra grada prevezu državnim autobusom, ali da će im biti omogućeno da koriste VIP traku na autoputu da bi što pre stigli.
Nekih 90 minuta kasnije, kroz neverovatnu gužvu, novinari su zaista stigli, ali nekima od njih zabranjeno je da uđu u pres-centar samita zato što, zbog pada kompjuterskog sistema, nisu odštampane akreditacione kartice. Ostalima je rečeno da bi njihove aplikacije trebalo da proveri obezbeđenje.
- Vratite se za dva sata - rečeno je reporteru Rojtersa, dok su neki novinari još bili bez akreditacionih kartica, iako su još dan ranije stigli na samit.
Inače, skoro 23.000 pripadnika različitih bezbednosnih službi obezbeđuje Bukurešt tokom dvodnevnog 20. samita NATO-a.
Grad nadleću vojni i policijski helikopteri, a uniformisana policija, koja je za ovu priliku došla iz drugih gradova Rumunije, može se videti na gotovo svakom koraku.
Čelnici NATO-a na samitu u Bukureštu, pored pitanja proširenja i jačanja misije u Avganistanu, moraju hitno da se posvete i problemu koga nema na dnevnom redu: šta učiniti s Rusijom, piše u utorak američka štampa.
Hrvatska, Albanija i Makedonija
Američki predsednik snažno se zauzeo za upućivanje pozivnica za članstvo u NATO-u Hrvatskoj, Makedoniji i Albaniji.
- NATO će doneti istorijsku odluku o primanju tri balkanske zemlje - Hrvatske, Albanije i Makedonije u Atlantski savez. SAD će snažno podržati poziv tim zemljama da se pridruže NATO-u. Te su zemlje prošle težak put reformi i uspešno izgradile slobodna društva. Njihovi građani zaslužuju bezbednost koju NATO donosi - izjavio je Buš juče.
„Ruski predsednik na odlasku Vladimir Putin čini Savezu veliku uslugu prihvatajući poziv za dolazak u Bukurešt. Samo njegovo prisustvo staviće Rusiju na dnevni red. Kako će saveznici odgovoriti?", pita u komentaru Judžin Rumer iz američkog Instituta za nacionalne strateške studije pri Nacionalnom vojnom univerzitetu.
Rumer podseća da je na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu 2007. Putin bacio „gvozdenu rukavicu" okupljenim zvanicama, preteći novim hladnim ratom ako Zapad ne posveti veću pažnju Rusiji i njenim interesima.
- Od tada su on i drugi ruski zvaničnici stalno pretili odmazdom. Poljska i Češka bile su na meti zbog američkog plana o antiraketnoj odbrani, Ukrajina i Gruzija zbog traženja članstva u NATO-u, a SAD i neke članice EU zbog priznavanja Kosova - navodi Rumer.
- Epizoda sa Ukrajinom i Gruzijom pokazuje da NATO mora da pažljivo razmisli o svojoj ulozi i odnosima sa susedima. Ukoliko to ne učini, preti mu opasnost da bude sve veći, ali sa sve slabije definisanom idejom o svrsi svog postojanja - upozorio je uoči samita londonski „Tajms".
Na oprez kad je reč o odnosima s Rusijom ukazao je i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer, iako je i on, u principu, za proširenje Alijanse.
Inače, Nemačka se uoči samita jasno distancirala od stavova američkog predsednika Džordža Buša, koji traži da se u taj vojni savez što pre prime Ukrajina i Gruzija, i to uprkos protivljenju Moskve.
- Posle teške odluke o priznanju Kosova, jasno je da smo u našoj spoljnoj politici u odnosu s Rusijom došli do krajnjih granica - rekao je ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer.
(AG.)
Preuzeto sa sajta pressonline.rs »
Komentari na drugim sajtovima
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari