Vesti » Dnevnik 04.04.2008
STANKOVIĆ: Mir na desnom krilu
Dnevnik petak, 4. april 2008.
Stranke koje pripadaju istom ideloško-političkom miljeu u osnovi imaju iste birače, odnosno oni su srodni po svojim političko-vrednosnim orijentacijama, kao i sociodemografskim karakteristikama...U tom kontekstu, navodi naš sagovornik, postavlja se pitanje kako se partije istovetne političke i ideološke orijentacije zapravo razlikuju jedna od druge.
- Posebno kod manjih partija postoji snažna želja da se razlikuju od one veće, srodne stranke. Jer, često se događa da birači u svom rasuđivanju razmišljaju da su jače šanse da njihove ideje pobede ako glasaju za moćniju stranku, bolje organizovanu, s uporištem u biračkom telu. Samim tim se neka manja stranka s istim ili sličnim programom suočava sa problemom kako da dođe do tih potrebnih 5 odsto podrške, kako bi zadržale političiku relevantnost kroz učešće u parlamentu - primećuje Dejan Vuk Stanković.
Posebno obeležje ovoj izbornoj kampanji daje činjenica da je DSS, kao stranka koja je bila na demokratskom polu, zakoračila na programski teren radikala, ali i, kako se procenjuje, teren njihovog biračkog tela. Stoga se nameće i pitanje da li je stranka Vojislava Koštunice dorasla tom zadatku da se “takmiči” sa SRS i da li na tome mogu da profitiraju, ili da izgube.
- Teško je utvrditi potencijalni dobitak ili gubitak DSS, videćemo posle izbora. Uočljivo je da postoji zaista visok nivo preklapanja u političkim i programskim stavovima te dve partije. Meni se čini da DSS-NS uprkos svemu imaju stabilno jezgro birača, koje im garantuju da će sigurno biti na političkoj sceni u Srbiji i da će učestvovati u parlamentarnom životu. Prava je nedoumica koliko to pomeranje DSS ka desnom krilu srpske politike može njima da koristi, koliko može da šteti. Oni jesu preuzeli u ovom trenutku malo čvršću retoriku prema svojim dojučerašnjim koalicionim partnerima.
To se može tumačiti tim zaokretom udesno, ali i psihološki, zbog iznevernih očekivanja vezanih za stare koalicione partnere. Prirodno je da konfrontacija nakon izneverenih očekivanja bude malo žešća. Mislim da će radikali iz taktičkih razloga ostaviti po strani sukob sa DSS, jer su svesni činjenice da tu desničarsku političku ideologiju u Srbiji ne može da zastupa niko bolje od njih. DSS im treba iz taktičkih razloga, pre svega ukoliko budu želeli da prave koaliciju sa DSS nakon izbora. I radikalima i narodnjacima će, svakome na svoj način, meta biti stranke evroreformskog bloka, s tim što će radikali koristiti svaku priliku da nastave svoj latentni “sukob” sa socijalistima oko preostalog biračkog tela SPS - pojašnjava sagovornik “Dnevnika”.
Nasuprot pomeranju DSS udesno, više je nego primetno mekšanje radikalske retorike, ali i programske orijentacije.
- To je jedna vrsta taktičkog poteza i to je put ka izgradnji onoga što se zove koalicioni potencijal - kaže Stanković. - Radikali sa čvrstom retorikom, političkim nastupom koji je uvek na nivou provokacije, sa žestokom antizapadnom pričom mogu da ostanu samo jedna provokativna opoziciona partija. Teško da neko može ljude sa tako oštrim, često bezobraznim jezikom da zamisli kao nekoga ko će predvoditi državu. Upravo iz želje da grade oreol državotvorne stranke, radikali su pomalo umili nastup. Ne sumnjam da će oni, ako zatreba, upotrebiti svoj stari rečnik, staru podelu na patriote i izdajnike, ali to sada neće biti osnovno obeležje njihove kampanje, već korišćeno u trenutku kada ih neko ozbiljnije napadne.
To je znak i da je ta stranka, kada je reč o kampanji, sazrela i da se polako, ali sigurno, radikali navikavaju na uslove višepartijskog sistema i pluralističke demokratije, koja počiva na ozbiljnoj raspravi između stranaka, bez naglašenih tonova, etiketiranja, uvreda i kleveta. Radikali postepeno evoluiraju ka tome, s tim što oni ne menjaju još uvek neko svoje bazično vrednosno, ideološko uporište, koje je tvrdo, nacionalističko, to je politika SRS i sumnjam da će se u dogledno vreme ozbiljnije redefinisati - zaključuje Dejan Vuk Staković.
Svetlana Stanković
DUŠAN BAJATOVIĆ, POTPREDSEDNIK SPS-a
Vojvodini funkcionalna autonomija
Potpredsednik Socijalističke partije Srbije i šef vojvođanskih socijalista Dušan Bajatović izjavio je da očekuje da će koalicija SPS-PUPS na pokrajinskim izborima osvojiti između 12 i 15 mandata u pokrajinskoj skupštini. On je na jučerašnjoj konferenciji za novinare kazao da bi takav rezultat bio uspeh za ovu koaliciju. Bajatović je kazao i da će socijalisti u izbornoj kampanji insistirati na jačanju lokalne samouprave i razvijanju “funkcionalne autonomije” Vojvodine, te na odbrani nacionalnih i državnih interesa i otvaranju socijalnog dijaloga. On je, međutim, najavio i preispitivanje spornih privatizacija. Dodao je da funkcionalna autonomija znači održiva autonomija, koja ne stvara konflikte, već omogućava ekonomski boljitak građana Vojvodine.
- Autonomija mora da bude prilagođena potrebama građana koji žive u Vojvodini. Sve drugo sem toga jeste prodaja magle, što serviraju autonomaši kojima je cilj stvaranje reublike Vojvodine - rekao je Bajatović.
Kazao je i da su socijalisti za punu ravnopravnost svih nacionalnih zajednica, ali je kritikovao “aktuelnu politiku multikulturalizma”, ocenjujući da ona dovodi do getoizacije manjina.
Koridor 10 prioritet
Dušan Bajtović je kazao da su besmislena sporenja aktuelne vlasti oko koncesije Horgoš-Požega, navodeći da je mnogo važniji posao za Srbiju Koridor 10, ukazujući da je on trenutno apsolutno zapostavljen.
- U redu, autoput Horgoš-Požega nam treba, ali je Koridor 10 ipak prioritet. Ako hoćemo u Evropu, Koridor 10 je uslov i to je investicija kojoj se mora dati prioritet - rekao je Bajatović, komentarišući sukobe u vladajućoj koaliciji oko ugovora za koncesiju za autoput Horgoš-Požega.
- Bojim se da takva politika može dovesti do internacionalizacije vojvođanskog pitanja, a to je ono pitanje koje moramo uputiti EU u vezi sa opasnošću od daljeg rastakanja Srbije - istakao je.
Dodao je da je SPS za nastavak evropskih integracija Srbije, ali da EU prethodno Srbiji treba da odgvori da li je ovo kraj rastakanja Srbije. B. D. S.
PREDSTAVNICI MANJINSKIH IZBORNIH LISTA UGLAVNOM REŠENI DA SKUPE SVIH 10.000 POTPISA
Negoduju, ali ipak traže „birača više”
Manjinske koalicije koje će učestovati na parlamentarnim izborima 11. maja juče su najavile da će ipak skupiti više od 10.000 potpisa podrške za predaju izbornih lista, bez obzira na odluku Ustavnog suda Srbije o broju potrebnih potpisa. Konkretno, reč je o koalicijama dve najbrojnije nacionalne manjine u Srbiji - Mađara i Bošnjaka. S druge strane, predstavnici stranaka koje reprezentuju druge manjine smatraju da je 10.000 potpisa za njih ipak preveliki broj za prikupljanje do 25. aprila, kada stiče rok za predaju izbornih lista. Funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor juče je najavio da će Mađarska koalicija, koju osim njegove stranke tvore još i Demokratska stranka vojvođanskih Mađara i Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, sledeće nedelje predati listu sa više od 10.000 potpisa. Dodao je da, samim tim, MK ne zanima odluka Ustavnog suda po pitanju broja potpisa koje treba prikupiti za validnu izbornu listu. Inače, MK će izbornu listu za pokrajinske izbore predati već danas.
Naime, pred Ustavnim sudom Srbije je upravo pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke Republičke izborne komisije iz vremena prošlih izbora za Skupštinu Srbije, koja je ponovo potvrđena 18. februara, kada je RIK doneo Uputstvo za sprovođenje Zakona o izboru narodnih poslanika, po kome je predviđeno da partije ili koalicije nacionalnih manjina, umesto zakonom propisanih 10.000 sudski overenih potpisa podrške izbornoj listi, mogu da predaju listu sa samo 3.000 potpisa.
USS presuđuje 8. aprila
Ustavni sud Srbije će inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uputstva za sprovođenje izbora narodnih poslanika kojim se predviđa da je uz listu manjina dovoljno priložiti 3.000 potpisa građana najverovatnije razmatrati u utorak 8. aprila.Inicijativu je pokrenula poslanička grupa SRS u republičkom parlamentu i njome se traži da i manjinske liste budu podržane s najmanje 10.000 potpisa.
Takvu inicijativu su svojevremeno pokrenule upravo mađarske partije - DSVM i DZVM, koje su na prošlim izborima učestvovale kao koalicija “Mađarska sloga”. Radikali i socijalisti su u to vreme bili protiv ove vrste pozitivne diskriminacije, tvrdeći da ona nema uporište u zakonu. Ali, s obzirom da USS tada još nije bio konstituisan, ova odluka RIK-a je ostala na snazi. “Mađarska sloga” se tada “provukla” s kandidaturom uz samo 3.000 potpisa, ali nije uspela da uđe u parlament, dok je SVM, koji je nastupao samostalno, prikupio svih 10.000 potpisa.
Za svaki slučaj, prikupljanje svih 10.000 potpisa za predstojeće izbore najavila je i “Bošnjačka lista za evropski Sandžak” Sulejmana Ugljanina. A. G.
Poslato 03.04.2008
- Posebno kod manjih partija postoji snažna želja da se razlikuju od one veće, srodne stranke. Jer, često se događa da birači u svom rasuđivanju razmišljaju da su jače šanse da njihove ideje pobede ako glasaju za moćniju stranku, bolje organizovanu, s uporištem u biračkom telu. Samim tim se neka manja stranka s istim ili sličnim programom suočava sa problemom kako da dođe do tih potrebnih 5 odsto podrške, kako bi zadržale političiku relevantnost kroz učešće u parlamentu - primećuje Dejan Vuk Stanković.
Posebno obeležje ovoj izbornoj kampanji daje činjenica da je DSS, kao stranka koja je bila na demokratskom polu, zakoračila na programski teren radikala, ali i, kako se procenjuje, teren njihovog biračkog tela. Stoga se nameće i pitanje da li je stranka Vojislava Koštunice dorasla tom zadatku da se “takmiči” sa SRS i da li na tome mogu da profitiraju, ili da izgube.
- Teško je utvrditi potencijalni dobitak ili gubitak DSS, videćemo posle izbora. Uočljivo je da postoji zaista visok nivo preklapanja u političkim i programskim stavovima te dve partije. Meni se čini da DSS-NS uprkos svemu imaju stabilno jezgro birača, koje im garantuju da će sigurno biti na političkoj sceni u Srbiji i da će učestvovati u parlamentarnom životu. Prava je nedoumica koliko to pomeranje DSS ka desnom krilu srpske politike može njima da koristi, koliko može da šteti. Oni jesu preuzeli u ovom trenutku malo čvršću retoriku prema svojim dojučerašnjim koalicionim partnerima.
To se može tumačiti tim zaokretom udesno, ali i psihološki, zbog iznevernih očekivanja vezanih za stare koalicione partnere. Prirodno je da konfrontacija nakon izneverenih očekivanja bude malo žešća. Mislim da će radikali iz taktičkih razloga ostaviti po strani sukob sa DSS, jer su svesni činjenice da tu desničarsku političku ideologiju u Srbiji ne može da zastupa niko bolje od njih. DSS im treba iz taktičkih razloga, pre svega ukoliko budu želeli da prave koaliciju sa DSS nakon izbora. I radikalima i narodnjacima će, svakome na svoj način, meta biti stranke evroreformskog bloka, s tim što će radikali koristiti svaku priliku da nastave svoj latentni “sukob” sa socijalistima oko preostalog biračkog tela SPS - pojašnjava sagovornik “Dnevnika”.
Nasuprot pomeranju DSS udesno, više je nego primetno mekšanje radikalske retorike, ali i programske orijentacije.
- To je jedna vrsta taktičkog poteza i to je put ka izgradnji onoga što se zove koalicioni potencijal - kaže Stanković. - Radikali sa čvrstom retorikom, političkim nastupom koji je uvek na nivou provokacije, sa žestokom antizapadnom pričom mogu da ostanu samo jedna provokativna opoziciona partija. Teško da neko može ljude sa tako oštrim, često bezobraznim jezikom da zamisli kao nekoga ko će predvoditi državu. Upravo iz želje da grade oreol državotvorne stranke, radikali su pomalo umili nastup. Ne sumnjam da će oni, ako zatreba, upotrebiti svoj stari rečnik, staru podelu na patriote i izdajnike, ali to sada neće biti osnovno obeležje njihove kampanje, već korišćeno u trenutku kada ih neko ozbiljnije napadne.
To je znak i da je ta stranka, kada je reč o kampanji, sazrela i da se polako, ali sigurno, radikali navikavaju na uslove višepartijskog sistema i pluralističke demokratije, koja počiva na ozbiljnoj raspravi između stranaka, bez naglašenih tonova, etiketiranja, uvreda i kleveta. Radikali postepeno evoluiraju ka tome, s tim što oni ne menjaju još uvek neko svoje bazično vrednosno, ideološko uporište, koje je tvrdo, nacionalističko, to je politika SRS i sumnjam da će se u dogledno vreme ozbiljnije redefinisati - zaključuje Dejan Vuk Staković.
Svetlana Stanković
DUŠAN BAJATOVIĆ, POTPREDSEDNIK SPS-a
Vojvodini funkcionalna autonomija
Potpredsednik Socijalističke partije Srbije i šef vojvođanskih socijalista Dušan Bajatović izjavio je da očekuje da će koalicija SPS-PUPS na pokrajinskim izborima osvojiti između 12 i 15 mandata u pokrajinskoj skupštini. On je na jučerašnjoj konferenciji za novinare kazao da bi takav rezultat bio uspeh za ovu koaliciju. Bajatović je kazao i da će socijalisti u izbornoj kampanji insistirati na jačanju lokalne samouprave i razvijanju “funkcionalne autonomije” Vojvodine, te na odbrani nacionalnih i državnih interesa i otvaranju socijalnog dijaloga. On je, međutim, najavio i preispitivanje spornih privatizacija. Dodao je da funkcionalna autonomija znači održiva autonomija, koja ne stvara konflikte, već omogućava ekonomski boljitak građana Vojvodine.
- Autonomija mora da bude prilagođena potrebama građana koji žive u Vojvodini. Sve drugo sem toga jeste prodaja magle, što serviraju autonomaši kojima je cilj stvaranje reublike Vojvodine - rekao je Bajatović.
Kazao je i da su socijalisti za punu ravnopravnost svih nacionalnih zajednica, ali je kritikovao “aktuelnu politiku multikulturalizma”, ocenjujući da ona dovodi do getoizacije manjina.
Koridor 10 prioritet
Dušan Bajtović je kazao da su besmislena sporenja aktuelne vlasti oko koncesije Horgoš-Požega, navodeći da je mnogo važniji posao za Srbiju Koridor 10, ukazujući da je on trenutno apsolutno zapostavljen.
- U redu, autoput Horgoš-Požega nam treba, ali je Koridor 10 ipak prioritet. Ako hoćemo u Evropu, Koridor 10 je uslov i to je investicija kojoj se mora dati prioritet - rekao je Bajatović, komentarišući sukobe u vladajućoj koaliciji oko ugovora za koncesiju za autoput Horgoš-Požega.
- Bojim se da takva politika može dovesti do internacionalizacije vojvođanskog pitanja, a to je ono pitanje koje moramo uputiti EU u vezi sa opasnošću od daljeg rastakanja Srbije - istakao je.
Dodao je da je SPS za nastavak evropskih integracija Srbije, ali da EU prethodno Srbiji treba da odgvori da li je ovo kraj rastakanja Srbije. B. D. S.
PREDSTAVNICI MANJINSKIH IZBORNIH LISTA UGLAVNOM REŠENI DA SKUPE SVIH 10.000 POTPISA
Negoduju, ali ipak traže „birača više”
Manjinske koalicije koje će učestovati na parlamentarnim izborima 11. maja juče su najavile da će ipak skupiti više od 10.000 potpisa podrške za predaju izbornih lista, bez obzira na odluku Ustavnog suda Srbije o broju potrebnih potpisa. Konkretno, reč je o koalicijama dve najbrojnije nacionalne manjine u Srbiji - Mađara i Bošnjaka. S druge strane, predstavnici stranaka koje reprezentuju druge manjine smatraju da je 10.000 potpisa za njih ipak preveliki broj za prikupljanje do 25. aprila, kada stiče rok za predaju izbornih lista. Funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor juče je najavio da će Mađarska koalicija, koju osim njegove stranke tvore još i Demokratska stranka vojvođanskih Mađara i Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, sledeće nedelje predati listu sa više od 10.000 potpisa. Dodao je da, samim tim, MK ne zanima odluka Ustavnog suda po pitanju broja potpisa koje treba prikupiti za validnu izbornu listu. Inače, MK će izbornu listu za pokrajinske izbore predati već danas.
Naime, pred Ustavnim sudom Srbije je upravo pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke Republičke izborne komisije iz vremena prošlih izbora za Skupštinu Srbije, koja je ponovo potvrđena 18. februara, kada je RIK doneo Uputstvo za sprovođenje Zakona o izboru narodnih poslanika, po kome je predviđeno da partije ili koalicije nacionalnih manjina, umesto zakonom propisanih 10.000 sudski overenih potpisa podrške izbornoj listi, mogu da predaju listu sa samo 3.000 potpisa.
USS presuđuje 8. aprila
Ustavni sud Srbije će inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uputstva za sprovođenje izbora narodnih poslanika kojim se predviđa da je uz listu manjina dovoljno priložiti 3.000 potpisa građana najverovatnije razmatrati u utorak 8. aprila.Inicijativu je pokrenula poslanička grupa SRS u republičkom parlamentu i njome se traži da i manjinske liste budu podržane s najmanje 10.000 potpisa.
Takvu inicijativu su svojevremeno pokrenule upravo mađarske partije - DSVM i DZVM, koje su na prošlim izborima učestvovale kao koalicija “Mađarska sloga”. Radikali i socijalisti su u to vreme bili protiv ove vrste pozitivne diskriminacije, tvrdeći da ona nema uporište u zakonu. Ali, s obzirom da USS tada još nije bio konstituisan, ova odluka RIK-a je ostala na snazi. “Mađarska sloga” se tada “provukla” s kandidaturom uz samo 3.000 potpisa, ali nije uspela da uđe u parlament, dok je SVM, koji je nastupao samostalno, prikupio svih 10.000 potpisa.
Za svaki slučaj, prikupljanje svih 10.000 potpisa za predstojeće izbore najavila je i “Bošnjačka lista za evropski Sandžak” Sulejmana Ugljanina. A. G.
Poslato 03.04.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari