Samit polovičnih rešenja

Jučerašnji, udarni dan rada samita NATO u Bukureštu protekao je u znaku donošenja polovičnih rešenja. Od tri kandidata za prijem u Alijansu, poziv su dobile samo Albanija i Hrvatska. Grčka je, korišćenjem prava veta, odložila prijem Makedonije dok se Atina i Skoplje ne dogovore o imenu makedonske države.

Prva reakcija makedonske delegacije bila je razmišljanje da napusti samit, što ne bi bilo pametno. Domaćini, koji se zaista trude da skup u celini protekne u najboljem redu, ponudili su razlog da sve delegacije ostanu do kraja. Lider Albanije Sali Beriša je osećao potrebu da komentariše kako će odlaganje prijema Makedonije ohrabriti radikalne elemente u Makedoniji. U isto vreme, nije propustio priliku da naglasi da će prijem Albanije u NATO bite garancija za nastavljanje putem demokratije i usvajanje tekovina Alijanse.

Centralna figura samita u Bukureštu od samog početka bio je američki predsednik DŽordž Buš. Postkomunistička Rumunija posebno neguje odnose s Amerikom. Buš mlađi je s ocem posetio Rumuniju još pre nego što je postao predsednik. Reč je, dakle, o proverenom prijateljstvu i sada kada se nalazi na kraju drugog predsedničkog mandata, samit je bio prilika da, donekle, sumira svoje međunarodno angažovanje. Buš se trudio da pokaže svetu kako nije bio samo ratni predsednik, već i lider koji je uspeo da NATO, čuvar demokratije, proširi od Baltika, preko Poljske, do Crnog i Jadranskog mora.

Američki predsednik će, kao što je obećao, putovati u Zagreb, gde će Hrvatskoj saopštiti vest da je primljena u NATO i da je korak bliže Evropskoj uniji. Beloj kući je stalo da na bukureštanskom skupu osigura i pomoć svih čuvara svetske kolektivne bezbednosti protiv talibana, Al kaide i drugih terorista u Avganistanu. I taj cilj je u načelu postignut. Stvorena je povoljna klima za širu mobilizaciju u slamanju otpora ostataka talibana. U poslednje vreme glavni teret borbi u Avganistanu bio je prepušten američkim i britanskim snagama. Kanada, čiji se vojnici takođe tamo nalaze, ozbiljno je razišljala da se povuče.

Posle Bukurešta, situacija će se promeniti i Vašington može da očekuje uspešno okončanje te misije. Francuski predsednik je obećao da će u Avganistan uputiti dodatni bataljon, oko 800 vojnika, i da će do kraja godine zaključiti povratak Francuske u NATO, koji je napustila još za vreme De Gola. Presrećan istupanjem francuskog lidera, Buš je izjavio da je Sarkozi reinkarnacija popularnog Elvisa Prislija. Zbog protivljenja Rusije i nespremnosti desetak evropskih zemalja, predvođenih Nemačkom i Francuskom da zaoštravaju odnose s Moskvom, Ukrajina i Gruzija će morati još neko vreme da se zadovolje obećanjima i sitnim koracima u približavanju Alijansi. Tvrd sastav gđe Merkel, koja je smatrala da je prerano pozvati te dve bivše sovjetske republike u Akcioni program, nije mogao da slomi ni šarm gđe Julije Timošenko, koja je sve vreme, pred kamerama, šarmirala američkog predsednika, u jednom trenuku uhvativši ga čak pod ruku.

Današnji, završni dan samita, ostaje da razjasni i poslednju vruću temu - izgradnju antiraketnog štita na području Češke i Poljske. SAD i Češka su juče u Bukureštu obavestile štampu da su postigle dogovor o postavljanju dela novog američkog antiraketnog štita na češkoj teritoriji. Češki ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberg izjavio je novinarima, posle sastanka s američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs u Bukureštu, da bi sporazum mogao biti potpisan u prvih deset dana idućeg meseca.

Ruski predsednik Vladimir Putin je stigao u Bukurešt sinoć. Rasprava o odnosima NATO–Rusija biće u toku prepodneva. Ruska glasila su na polasku Putina za Bukurešt javila da će ruski predsednik zauzeti odlučan, ali pomirljiv stav. To je sasvim razumljivo, jer ono što se neće iskristalisati u Bukureštu, biće tema boravka DŽordža Buša u Sočiju, 6. aprila. Rusija i SAD, predvodnica NATO, moraće da redefinišu međusobne odnose, a to je proces koji će trajati duže i oba predsednika ostavljaju to pitanje u zadatak svojim naslednicima. Moskva je, za sada, zauzela tvrd stav da antiraketni štit i proširenje NATO do granica Rusije ugrožava interese ruskog naroda. Stoga su vlasti u Kremlju spremne da učine sve što je u njihovoj moći da to spreče.

Petar Tomić

Srbija na margini, ali u žiži samita

Srbija je na samitu u Bukureštu bila na marginama rasprave, što odgovara položaju i odnosu naše zemlje prema severoatlantskim integracijama. Šef srpske delegacije, državni sekretar u Ministarstvu odbrane Srbije Dušan Spasojević, učesnicima bukureštanske konferencije preneo je principijelan stav Srbije da je za bezbednost i stabilnost u jugoistočnoj Evropi najvažnije da se svi drže principa međunarodnog prava.

Spasojević je dodao da se donete odluke tiču i Srbije, "pošto mi živimo u jugoistočnoj Evropi, s ambicijom da imamo vodeću ulogu u našem regionu". Posle sastanka u Bukureštu, Srbija će se praktično naći potpuno okružena Alijansom. NATO je taj koji je omogućio odvajanje Kosova, ali istovremeno garantuje bezbednost preostalih Srba na Kosovu.

Na samitu u Bukureštu najviše su se za interese Srbije zauzeli rumunski predsednik Basesku i premijer Taričeanu. U svakoj prilici pomenuli su značaj podrške proevropskim i demokratskim snagama u Srbiji. O tome je predsednik Basesku posebno razgovarao s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

- Rumunija se zalaže da završni dokument samita podrži teritorijalni integritet četiri bivše sovjetske republike: Gruzije, Moldavije, Jermenije i Azerbejdžana - saopštio je danas rumunski predsednik Trajan Basesku.

Američki predsednik Buš je o razvoju dobrih odnosa sa Srbijom govorio u sklopu približavanja evroatlanskim integracijama i preostale tri zemlje Balkana: Crne Gore, Bosne i Hercegovine, pa i Srbije.U istom kontekstu Srbiju je pomenuo i sekretar NATO Jap de Hop Shefer.

Poslato 03.04.2008