Mišković i Beko hteli da prisvoje gradsko zemljište

BEOGRAD - Vlasnici „Luke Beograd“ Miroslav Mišković i biznismen Milan Beko izgubili su pravo korišćenja 100 hektara građevinskog zemljišta koje su prisvojili, kupovinom tog preduzeća u jesen 2005. godine. Mišković i Beko pokušali su sudskim putem da ospore pravo Grada Beograda na korišćenje zemljišta od najmanje 300 hektara jer im je bilo malo 120 hektara, koje su kupovinom firme za samo 45 miliona evra dobili na trajno korišćenje.

U prvostepenom postupku pred Drugim opštinskim sudom Mišković i Beko izgubili su spor i Grad je potvrdio svoje pravo korišćenja na prvih 100 hektara, ali će se sigurno žaliti Okružnom sudu u Beogradu. U slučaju da Mišković i Beko dobiju sudski spor, uknjižili bi se, uz onih 120, kao vlasnici još 100 hektara na kojima bi, uz građevinsku dozvolu, gradnjom poslovno stambenih objekata, enormno zaradili.

Javni pravobranilac grada Strahinja Sekulić kaže da je kupac Luke hteo da se uknjiži kao vlasnik celog priobalja.

- Postoji mogućnost da ovi biznismeni ostanu bez celokupnog zemljišta, pa znači i 120 hektara, u slučaju da se Luka seli na drugu obalu Dunava. Gradske opštine su besplatno 1961. godine dale zemljište tom preduzeću radi bavljenja lučkom delatnošću i ako bi se to ugasilo na ovoj lokaciji, ima pravnog osnova da se zahteva da vrate svu zemlju - upozorava Sekulić. Ugovor iz 1975. godine sklopljen između Grada i „Luke Beograd“ o regulisanju imovinsko-pravnih odnosa daje osnov za takvo pravno tumačenje. Na opasku da Mišković i Beko očigledno smatraju da su preuzimanjem preduzeća postali i korisnici celog zemljišta na potezu od Brankovog mosta do Dorćola, Sekulić kaže „da je država osnovala preduzeće da bi se razvila gradska luka i ne može se u jednom trenutku napraviti presedan i reći-sada je tržišna ekonomija i to je sada sve naše“.

PRODAJA NA BRZINU

U vreme prodaje državnog paketa izvršni direktor Agencije za privatizaciju bio je Goran Mrđa, koji se posle ove transakcije zaposlio u Luci. Inače, ceo posao oko prodaje, strateški važnog preduzeća, obavljen je za dvadesetak dana.

NEMA PRESELJENJA

Luka se neće do daljeg premeštati na drugu lokaciju u gradu i nastaviće uobičajeno poslovanje u oblasti saobraćaja i skladištenja robe, izjavila je pre nekoliko meseci izvršna direktorka marketinga Luke Nataša Bojanić. Ona je dodala da ni na toj lokaciji neće biti „promena“, jer su turisti „oduševljeni uslugama“ Luke.

ZEMLJIŠTE VREDNO 500 MILIONA EVRA

Ministar za Nacionalni investicioni plan Srbije Dragan Đilas izjavio je da prema procenama stručnjaka zemljište na kojem se nalazi Luka vredi oko 500 miliona evra i da ga nakon premeštanja Luke treba vratiti gradu. Na pitanje da li očekuje napade vlasnika Luke Milorada Miškovića i Milana Beka povodom sudske odluke da zemljište pripadne gradu, Đilas je odgovorio „da ga ne interesuje čije su vlasništvo te kompanije“. - Luka je dobila zemljište na korišćenje za delatnost luke - naglasio je on i dodao da, ako se time više ne bavi, zemljište treba vratiti prvobitnom vlasniku. On je dodao i da je zbog predviđenog izmeštanja Luke na drugu obalu predložio da se obustavi izrada regulacionih planova „dok se ne odredi šta je čije“.

Beograd kao osnivač Luke nije bio upoznat 2005. godine šta država zapravo prodaje. „Nije moglo da se prodaje vlasništvo Grada nad zemljištem od najmanje 300 hektara“, kategoričan je Sekulić.

- Kada je obavljeno preuzimanje Luke od strane luksemburškog „Vorldfina“ čije su posredne gazde članovi Miškovićeve porodice i Bekove inostrane firme, zemljište od 300 hektara nije ni moglo biti predmet procene i kupovine jer Grad Beograd ima sudska rešenja za te parcele - kaže Sekulić. Po njegovim rečima ako je sa Lukom procenjivano i prodavano i to zemljište onda je preduzeće moralo da košta najmanje 500 miliona evra.

Posle usvajanja detaljnog Urbanističkog plana, u oktobru u Skupštini Beograda, ova strana firma je „de fakto“ vlasnik 120 hektara. Prema detaljnom Urbanističkom planu i ideji da „grad izađe na reku“, lokacija na desnoj obali Dunava, od Dorćola do Ade Huje od 480 hektara na kojoj je Luka, predviđena je za gradnju poslovno-stambenog prostora. Kolika je cena zemljišta na tom prostoru govori i podatak da je na tenderu za marinu „Dorćol“, za zakup 2,5 hektara na 99 godina izraelska kompanija platila oko dve milijarde dinara ili 30 miliona evra. Po toj logici 120 hektara Luke mogli bi da vrede 1,2 milijarde evra.

Činjenica je da su nadležni državni organi, u septembru 2005. godine, kada su doneli odluku o prodaji državnog paketa akcija Luke to učinili ne obazirući se, namerno ili iz nestručnosti, na Generalni plan Beograda do 2021. godine. Već tada je bilo poznato da se predviđa iseljenje Luke i kakve će biti ekonomske posledice. To otvara mnoge dileme jer je država, prodajom 40 odsto akcija, koje su bile u njenom posedu, zaradila tričavih 16,6 miliona evra, a ostatak do 45 miliona mali akcionari.

Kada je obavljena ova transakcija ni po čemu se nije moglo zaključiti da je kupac Luke Miroslav Mišković, gazda „Delte“, ali se to kasnije otkrilo po kadrovima koji su došli iz Miškovićevih kompanija da upravljaju ovom firmom.

U Akcijskom fondu kažu da su postupali po nalogu Agencije, koja je pod ingerencijom Ministarstva privrede. Tadašnji ministar privrede Predrag Bubalo, međutim, odbacio je bilo kakvu odgovornost. Da stvar bude još gora po državni budžet i javni interes „Vorldfin“ ili „Delta“ nema dalju obavezu bavljenja lučkom delatnošću jer je firma prodata preuzimanjem, a ne tenderom.   

Autor:

Z. Mihajlović