Nije lako – ni kada je najteže

Niš – Važno je govoriti, učestvovati u diskusiji i tako se pojaviti u javnosti. Za to se u Nišu najčešće koriste stranačke konferencije za novinare, na kojima se najviše ukazuju prilike da se da izjava za novine, radio ili televiziju. Ovog pravila, iako nigde nije zapisano, drže se u Nišu svi: i političari i direktori u javnim preduzećima i ustanovama, ali i svi oni koji imaju „želju i volju“ da jednoga dana postanu „neko i nešto“. Naravno, i obični ljudi.

I, kako to obično biva, onaj ko prvi put stane pred mikrofon i kameru, zbuni se. „Rađaju“ se govorni i jezički „biseri“. Ali, ne samo kod onih koji premijerno nastupaju. Mnogo je češće „originalno izražavanje“ kod već proverenih kadrova, koji se ne brinu zbog toga – ako upotrebe pogrešan padež, ali i koji se ni po koju cenu ne odriču svakodnevnog žargona.

Predizbornu kampanju pred naredne lokalne izbore, 11. maja ove godine, u Nišu je već obeležio predstavnik jedne partije sa liste kandidata za odbornike kome se ukazala prilika da se pojavi na konferenciji za novinare. Na pitanje novinara da li je, možda, u planu zajednički izborni nastup sa nekom drugom strankom, dotični je pre svih požurio da odgovori:

– Mi smo odlučili da na naredne izbore izađemo u koaliciji sami.

U centru Niša, subotom u podne, obično se održavaju promocije akcija i slične stranačke aktivnosti. Predstavnici partija, propagandni materijal, novinari, kamere, fotoreporteri... „Ide“ pitanje: šta se želi postići konkretnom akcijom stranke, na šta, kao „iz topa“, jedan od prisutnih članova odgovara:

– Građani su shvatili da se u našem gradu mnogo teško živi i zato naša stranka želi da Niš što pre dovede na krajnje margine Srbije...

Novinari su prisustvovali i razgovoru nezadovoljnih radnika jednog niškog, nedavno ali ne baš uspešno privatizovanog, preduzeća. Malo je dobrog posla, kasne plate, radnici najavljuju štrajk, a novi gazda koji ih je saslušao okreće se novinarima i kaže:

– Neverovatno, ali kad god dođu da razgovaramo, radnici samo traže svoje prohteve.

U drugom, ovog puta javnom gradskom preduzeću, prilikom usvajanja završnog računa za prethodnu godinu, jedan od rukovodilaca, najavljujući neophodnost veće discipline u kolektivu, radnicima se na zboru obratio sledećim rečima:

– Mora mnogo da se radi i da bi se zaradilo, da se poštuju preduzeće i radno mesto. Ubuduće, da znate, ko radi imaće, ko ne radi nemaće.

Sličan govorni „biser“ zabeležen je i u ustanovi u kojoj je posle dugogodišnjeg poslovanja sa gubicima konačno zabeležen uspeh. Direktor je, pohvalivši se dobrim rezultatima poslovanja, rekao i ovo:

– Svi smo u kolektivu uložili maksimum znanja i energije, jer smo znali da nije lako ni kada je najteže.

A da svaki dan donese nešto zanimljivo, dokaz je prekjučerašnje otvaranje Sajma lova i ribolova u Nišu. Ponudivši se novinarskoj TV ekipi da je provede kroz halu „Čair“, jedan od „dežurnih“ lepo je složio svoju rečenicu i upozorio novinare i snimatelje na jedan detalj:

– Kada pada kiša, naša hala ponekad prokišnjava. Verujemo da se neće ponoviti 2005. godina, kada je jednoga dana bez prestanka u Nišu kiša padala tri dana...

Toma Todorović

[objavljeno: 05/04/2008]