Vesti » Dnevnik 05.04.2008
Prodaja mačke u džaku Rusima, ili biračima?
Dnevnik subota, 5. april 2008.
Ministar energetike Popović izjavio da je ponuđena cena za NIS dobra. To je obrazložio tvrdnjom da rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, kao i benzinske pumpe, nisu vlasništvo NIS-a, već imovina Srbije, koja je data na korišćenje nacionalnoj naftnoj kompaniji. Da li će se i taj kapital naći u ugovoru, ostaje da se vidi. Tek sad ništa nije jasno
Što su nam izbori bliži i što se politički takmaci više trude da oblate jedni druge, priča o energetskom aranžmanu sa Rusijom postaje sve zapetljanija i neizvesnija. Lavinu nedoumica pokrenuo je zahtev predsednika Vlade Srbije u ostavci Vojislava Koštunice da ministarski kabinet odmah potvrdi naftno-gasni posao i da ga uputi raspuštenom državnom parlamentu na ratifikaciju. Neslaganje većine ministara dovelo je do toga da se ta tačka ne pojavi na dnevnom redu vladine sednice koja je održana u četvrtak, ali je u vazduhu ostalo da lebdi ozbiljno pitanje zašto je žurba postala manir srpske politike, kad smo navikli da za sve imamo vremena i strpljenja?
Ovo pitanje postaje još smislenije ako se ima u vidu da ni Državna duma Rusije nije ratifikovala sporazum, što znači da se Srbija ne može stavljati u poziciju krivca, i što postaje očigledno da predmet žurbe nije gasovod, on će se graditi godinama, već srpska naftna kompanija - NIS. Pozicija ruskog energetskog kolosa - “Gasproma”, sasvim je racionalna i logična. Profit od “Južnog toka” može se očekivati tek posle pet, šest ili sedam godina, dok je dobit iz NIS-a kao jabuka na grani, potrebno je samo malko se protegnuti i ubrati je.
Međutim, nije to baš tako, kako laička i neobaveštena Srbija misli. Mada joj se pokušavalo objasniti da nam bez energetskog sporazuma sledi kataklizma i da je 400 miliona evra za najznačajniju nacionalnu kompaniju dobra cena, takvo objašnjanje je počelo da gubi publiku i da stvara probleme zagovornicima brzog potpisa. Tako je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović, gostujući u „Poslovnom danu” TV Avala, izjavio da je ponuđena cena - dobra! To je obrazložio tvrdnjom da rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, kao i benzinske pumpe, nisu vlasništvo NIS-a, već imovina države Srbije, koja je data na korišćenje nacionalnoj naftnoj kompaniji. Da li će se i taj kapital naći u ugovoru ostaje da se vidi, odnosno, parafraziraćemo ministra Popovića, odlučiće Vlada Srbije. Dodaje da to, uopšte, ne bi morao da bude ceo NIS, jer u sporazumu piše da je cena postignuta imajući u vidu vlasništvo Naftne industrije Srbije, a rafirenije i pumpe, eto, ne bi morale da budu deo tog vlasništva.
Tek sad ništa nije jasno. Da li su srpski pregovarači nadmudrili Ruse i da li “Gasprom” spreman da plati 400 miliona evra za, doduše moderne, upravne zgrade NIS-a i “Jugopetrola”? Ili je, ipak, suština u odlaganju evropskih standarda u preradi, zabrani uvoza devivata i očuvanju monopolskog položaja NIS-a? I kakav je to privilegovanom položaj bez rafinerija i kanala distribucije? U tom zamršenom klupku politički i ekonomskih interesa postaje nejasno šta Srbija dobija, a šta gubi. Potpredsednik odlazeće Vlade Srbije Božidar Đelić objasnio je da je “Gasprom” rekao da ćemo dobiti gasovod ako damo NIS i da je odredio cenu od 400 miliona evra za 51 odsto kapitala. Bugari i Mađari su, takođe, dobili gasovod, ali od njih nije traženo da, zauzvrat, daju kontrolu nad svojim naftnim kompanijama, već su dobili zajednička preduzeća za gradnju i eksploataciji gasovoda na paritetnoj osnovi.
Niko u Srbiji ne dovodi u pitanje opravdanost gradnje gasovoda, ali se mnogi ne slažu sa načinom na koji bi trebalo da se privatizuje NIS. Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Danica Popović kaže da se još uvek nada da ćemo uspeti da ova dva posla razdvojimo. Po njenim rečima, normalno je da u svakom poslu kupac bude najvažniji, dok je u ovom sporazumu važniji prodavac. Zaključuje da bi cilj Srbije trebalo da bude to da NIS bude samo jedna od kompanija koje će snabdevati naše tržište naftom i derivatima i da pored nje imamo još tri-četiri kompanije. To je potrebno zbog stabilnog snabdevanja, zbog tržišta i zbog građana.
V. Harak
Šta se krije u ugovoru
Posle izjave ministra rudarstva i energetike Aleksandra Popovića da u sporazumu koji je potpisan s Rusima nigde ne piše da će biti prodate i rafinerije i benzinske pumpe, te da se cena od 400 miliona evra uopšte na njih ne odnosi, ispada da je za sada sigurno samo jedno ‡ niti mi znamo šta prodajemo, niti Rusi znaju šta kupuju.
Naime, ministar Popović je izjavio da je dobra cena od 400 miliona evra, koliko Rusi nude za Naftnu industriju Srbije, obrazloživši to tvrdnjom da rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, kao i benzinske pumpe, uopšte nisu vlasništvo NIS-a!?. „Zaista iznenađuje to što brojni komentatori zaboravljaju prostu i jednostavnu činjenicu da vlasništvo Naftne industrije Srbije nisu rafinerije, nisu benzinske pumpe. To je sve vlasništvo države Srbije, koje je dato na korišćenje NIS-u. Prema tome, šta će biti u paketu od 400 miliona evra, to ostaje da se vidi. To uopšte ne mora da bude ceo NIS, upravo zato što u samom sporazumu piše da je ta cena postignuta imajući u vidu vlasništvo Naftne industrije Srbije”, izjavio je Popović u emisiji „Poslovni dan” TV „Avala”.
Šta to NIS zaista prodaje i koja je njegova imovina juče nismo mogli da dobijemo nikakav komentar ni u Ministarstvu, ni u NIS-u. Pogledali smo šta piše u prospektu Agencije za privatizaciju, kao i u sporazumu potpisanom s Rusima. U prospektu Agencije za privatizaciju, recimo, ne stoji da su u imovini koja je predviđena za privatizaciju i benzinske pumpe. Međutim, ako je izjava ministra Popovića tačna, postavlja se pitanje u šta će Rusi da ulože najavljenih 500 miliona evra, koji su namenjeni modernizaciji proizvodnih kapaciteta, ako država, kao vlasnik rafinerija, može da ih proda nekom drugom!?
Inače, u protokolu o osnovnim uslovima kupovine akcija kompanije Naftna industrija Srbije A.D. Novi Sad, Vlada Republike Srbije obavezuje se da proda ruskoj kompaniji OAO “Gaspromnjeft”, i to po ceni od 400 miliona evra, ukupno 4.158.040 akcija NIS-a, koje predstavljaju 51 odsto osnivačkog kapitala NIS. Takođe, u tom se dokumentu kaže i da u slučaju uspešnog zaključenja aranžmana čiji bi rezultat mogao da bude kupovina od strane “Gaspromnjefta” udela u NIS-u koji se prodaje, Rusi će preuzeti na sebe obavezu da sprovedu rekonstrukciju i modernizaciju tehnološkog kompleksa NIS-a sa najmanje 500 miliona evra u periodu od 2008. do 2012. godine.
S druge strane, u članu 9. sporazuma potpisanog s Rusima piše i da u cilju realizacije projekta rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa AD NIS srpska strana prodaje Otvorenom akcionarskom društvu “Gasprom” ili afiliranom licu (kompaniji ćerki), koju ono odredi, 51-procentni udeo učešća u AD NIS, pod uslovima koji oni dogovore, polazeći od toga da se AD NIS sastoji od celokupne imovine koja se nalazi u njegovom vlasništvu na dan 31. decembra 2007. godine, uključujući (“ali ne ograničavajući se time”) objekte za dobijanje, proizvodnju i plasman nafte i naftnih derivata. Ključne reči u u ovom citatu su “objekti za dobijanje, proizvodnju i plasman nafte i naftnih derivata”, što bi na srpskom značilo i rafinerije i benzinske pumpe. Ministar tvrdi da nije tako.
D. U. - D. Ml.
Poslato 04.04.2008
Što su nam izbori bliži i što se politički takmaci više trude da oblate jedni druge, priča o energetskom aranžmanu sa Rusijom postaje sve zapetljanija i neizvesnija. Lavinu nedoumica pokrenuo je zahtev predsednika Vlade Srbije u ostavci Vojislava Koštunice da ministarski kabinet odmah potvrdi naftno-gasni posao i da ga uputi raspuštenom državnom parlamentu na ratifikaciju. Neslaganje većine ministara dovelo je do toga da se ta tačka ne pojavi na dnevnom redu vladine sednice koja je održana u četvrtak, ali je u vazduhu ostalo da lebdi ozbiljno pitanje zašto je žurba postala manir srpske politike, kad smo navikli da za sve imamo vremena i strpljenja?
Ovo pitanje postaje još smislenije ako se ima u vidu da ni Državna duma Rusije nije ratifikovala sporazum, što znači da se Srbija ne može stavljati u poziciju krivca, i što postaje očigledno da predmet žurbe nije gasovod, on će se graditi godinama, već srpska naftna kompanija - NIS. Pozicija ruskog energetskog kolosa - “Gasproma”, sasvim je racionalna i logična. Profit od “Južnog toka” može se očekivati tek posle pet, šest ili sedam godina, dok je dobit iz NIS-a kao jabuka na grani, potrebno je samo malko se protegnuti i ubrati je.
Međutim, nije to baš tako, kako laička i neobaveštena Srbija misli. Mada joj se pokušavalo objasniti da nam bez energetskog sporazuma sledi kataklizma i da je 400 miliona evra za najznačajniju nacionalnu kompaniju dobra cena, takvo objašnjanje je počelo da gubi publiku i da stvara probleme zagovornicima brzog potpisa. Tako je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović, gostujući u „Poslovnom danu” TV Avala, izjavio da je ponuđena cena - dobra! To je obrazložio tvrdnjom da rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, kao i benzinske pumpe, nisu vlasništvo NIS-a, već imovina države Srbije, koja je data na korišćenje nacionalnoj naftnoj kompaniji. Da li će se i taj kapital naći u ugovoru ostaje da se vidi, odnosno, parafraziraćemo ministra Popovića, odlučiće Vlada Srbije. Dodaje da to, uopšte, ne bi morao da bude ceo NIS, jer u sporazumu piše da je cena postignuta imajući u vidu vlasništvo Naftne industrije Srbije, a rafirenije i pumpe, eto, ne bi morale da budu deo tog vlasništva.
Tek sad ništa nije jasno. Da li su srpski pregovarači nadmudrili Ruse i da li “Gasprom” spreman da plati 400 miliona evra za, doduše moderne, upravne zgrade NIS-a i “Jugopetrola”? Ili je, ipak, suština u odlaganju evropskih standarda u preradi, zabrani uvoza devivata i očuvanju monopolskog položaja NIS-a? I kakav je to privilegovanom položaj bez rafinerija i kanala distribucije? U tom zamršenom klupku politički i ekonomskih interesa postaje nejasno šta Srbija dobija, a šta gubi. Potpredsednik odlazeće Vlade Srbije Božidar Đelić objasnio je da je “Gasprom” rekao da ćemo dobiti gasovod ako damo NIS i da je odredio cenu od 400 miliona evra za 51 odsto kapitala. Bugari i Mađari su, takođe, dobili gasovod, ali od njih nije traženo da, zauzvrat, daju kontrolu nad svojim naftnim kompanijama, već su dobili zajednička preduzeća za gradnju i eksploataciji gasovoda na paritetnoj osnovi.
Niko u Srbiji ne dovodi u pitanje opravdanost gradnje gasovoda, ali se mnogi ne slažu sa načinom na koji bi trebalo da se privatizuje NIS. Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Danica Popović kaže da se još uvek nada da ćemo uspeti da ova dva posla razdvojimo. Po njenim rečima, normalno je da u svakom poslu kupac bude najvažniji, dok je u ovom sporazumu važniji prodavac. Zaključuje da bi cilj Srbije trebalo da bude to da NIS bude samo jedna od kompanija koje će snabdevati naše tržište naftom i derivatima i da pored nje imamo još tri-četiri kompanije. To je potrebno zbog stabilnog snabdevanja, zbog tržišta i zbog građana.
V. Harak
Šta se krije u ugovoru
Posle izjave ministra rudarstva i energetike Aleksandra Popovića da u sporazumu koji je potpisan s Rusima nigde ne piše da će biti prodate i rafinerije i benzinske pumpe, te da se cena od 400 miliona evra uopšte na njih ne odnosi, ispada da je za sada sigurno samo jedno ‡ niti mi znamo šta prodajemo, niti Rusi znaju šta kupuju.
Naime, ministar Popović je izjavio da je dobra cena od 400 miliona evra, koliko Rusi nude za Naftnu industriju Srbije, obrazloživši to tvrdnjom da rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, kao i benzinske pumpe, uopšte nisu vlasništvo NIS-a!?. „Zaista iznenađuje to što brojni komentatori zaboravljaju prostu i jednostavnu činjenicu da vlasništvo Naftne industrije Srbije nisu rafinerije, nisu benzinske pumpe. To je sve vlasništvo države Srbije, koje je dato na korišćenje NIS-u. Prema tome, šta će biti u paketu od 400 miliona evra, to ostaje da se vidi. To uopšte ne mora da bude ceo NIS, upravo zato što u samom sporazumu piše da je ta cena postignuta imajući u vidu vlasništvo Naftne industrije Srbije”, izjavio je Popović u emisiji „Poslovni dan” TV „Avala”.
Šta to NIS zaista prodaje i koja je njegova imovina juče nismo mogli da dobijemo nikakav komentar ni u Ministarstvu, ni u NIS-u. Pogledali smo šta piše u prospektu Agencije za privatizaciju, kao i u sporazumu potpisanom s Rusima. U prospektu Agencije za privatizaciju, recimo, ne stoji da su u imovini koja je predviđena za privatizaciju i benzinske pumpe. Međutim, ako je izjava ministra Popovića tačna, postavlja se pitanje u šta će Rusi da ulože najavljenih 500 miliona evra, koji su namenjeni modernizaciji proizvodnih kapaciteta, ako država, kao vlasnik rafinerija, može da ih proda nekom drugom!?
Inače, u protokolu o osnovnim uslovima kupovine akcija kompanije Naftna industrija Srbije A.D. Novi Sad, Vlada Republike Srbije obavezuje se da proda ruskoj kompaniji OAO “Gaspromnjeft”, i to po ceni od 400 miliona evra, ukupno 4.158.040 akcija NIS-a, koje predstavljaju 51 odsto osnivačkog kapitala NIS. Takođe, u tom se dokumentu kaže i da u slučaju uspešnog zaključenja aranžmana čiji bi rezultat mogao da bude kupovina od strane “Gaspromnjefta” udela u NIS-u koji se prodaje, Rusi će preuzeti na sebe obavezu da sprovedu rekonstrukciju i modernizaciju tehnološkog kompleksa NIS-a sa najmanje 500 miliona evra u periodu od 2008. do 2012. godine.
S druge strane, u članu 9. sporazuma potpisanog s Rusima piše i da u cilju realizacije projekta rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa AD NIS srpska strana prodaje Otvorenom akcionarskom društvu “Gasprom” ili afiliranom licu (kompaniji ćerki), koju ono odredi, 51-procentni udeo učešća u AD NIS, pod uslovima koji oni dogovore, polazeći od toga da se AD NIS sastoji od celokupne imovine koja se nalazi u njegovom vlasništvu na dan 31. decembra 2007. godine, uključujući (“ali ne ograničavajući se time”) objekte za dobijanje, proizvodnju i plasman nafte i naftnih derivata. Ključne reči u u ovom citatu su “objekti za dobijanje, proizvodnju i plasman nafte i naftnih derivata”, što bi na srpskom značilo i rafinerije i benzinske pumpe. Ministar tvrdi da nije tako.
D. U. - D. Ml.
Poslato 04.04.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari