Putin: NATO nije demokratizator

Trodnevni samit lidera NATO u Bukureštu završio je generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer nekom vrstom svečanog obećanja - očito sračunatog da ublaži odlaganje prijema Gruzije, Ukrajine i Makedonije - da će prijem novih članica biti nezaustavljiv. Pritom je gensek Alijanse naglasio: „Uveren sam da će se NATO i dalje širiti. Ovo nije konačna faza“.

Shefer je, nesumnjivo u skladu sa scenarijom celog skupa, na kraju samita zvanično izgovorio, imajući u vidu da ruski predsednik 7. maja napušta funkciju šefa države, a da je i u SAD u toku nova predsednička kampanja, da će mu „lično nedostajati Džordž Buš i Vladimir Putin“. Pitanje je, međutim, koliko je prvi čovek NATO povodom Putina uistinu bio iskren. Jer, istupajući u Bukureštu, ruski lider, koji će 8. maja najverovatnije preuzeti funkciju predsednika vlade svoje zemlje, izgovorio je i ovo:

- Rusija približavanje NATO svojim granicama shvata kao direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti. Širenje NATO koje se nastavlja, zajedno sa stvaranjem vojne infrastrukture Alijanse na teritorijama država novih članica, plus kriza oko sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi, kriza oko Kosova i planova za instaliranje američke protivraketne odbrane u Evropi - sve to ne ide u prilog učvršćivanju predvidljivosti i poverenja u našoj saradnji. Pojava na našim granicama moćnog vojnog bloka, čije delovanje se reguliše petim članom Vašingtonskog sporazuma, Rusija ne može shvatiti drukčije nego kao direktno ugrožavanje svoje bezbednosti.

DE VILPEN PROTIV SARKOZIJA

Bivši francuski premijer Dominik de Vilpen upozorio je sunarodnike da će namera Nikole Sarkozija da Pariz vrati u punopravno članstvo NATO „obezličiti nacionalnu diplomatiju“.

- Francuska ima nezavisnu poziciju na međunarodnoj areni i upravo zato je uvažavana. Francuska je posrednik između istoka i zapada, severa i juga i dužna je sačuva svoj samostalni put. Tim pre što je NATO i dalje u mulju sopstvene birokratije, a dominacija Amerike nije uravnotežena odgovornošću evropskih država, upozorio je Vilpen.

RAJSOVA: ZAMOLILI SMO RUSIJU...

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs izjavila je u Bukureštu da je na samitu NATO prihvaćen „Probojni dokument u oblasti protivraketne odbrane“. Ne upuštajući se u detalje, Rajsova je izjavila da „sada svi u Alijansi dobro shvataju da pretnje 21. veka čine neophodnom protivraketnu odbranu koja može zaštititi zemlje Evrope“. Pri tom je naglasila da su zemlje - članice NATO „zamolile Rusiju da prestane da povodom PRO kritikuje Alijansu i da se pridruži zajedničkim naporima na način koji su joj predložile SAD“.

Rajsova je obećala članicama Alijanse koje se neće naći pod PRO-kišobranom sa teritorije Poljske - da će način njihove zaštite biti razmotren na sledećem samitu NATO 2009. godine.

„PROGRES POVODOM KOSOVA“

Ocenjujući atmosferu samita u Bukureštu, Vladimir Putin je istakao: „Govorili smo veoma otvoreno i konstruktivno. Nismo prelazili određene granice i zato naš razgovor nije bio pingpong uzajamnog optuživanja. Zadovoljan sam što je znatan deo kolega iz NATO konstruktivno odreagovao na ono što sam ja rekao u ime Moskve“.

Atmosfera samita za Srbiju je takođe značajna, s obzirom da u i Jap de Hop Shefer i Putin otkrili da se na njemu razgovaralo i o „proglašenju nezavisnosti Kosova“. A još značajnija zbog toga što je Shefer izjavio: „Ne mogu da kažem da je došlo do suštinskog napretka povodom problema Kosova i drugih spornih pitanja, ali progres postoji. Došli smo do određenih zaključaka sa kojima svako može da radi „kod kuće“ i u budućnosti. Razgovor o ovim pitanjima bio je iskren i otvoren. Raspoloženje je bio pozitivno. Niko nije skrivao svoje karte“.

Generalni sekretar NATO otkrio je samo ovoliko, ali je našao za potrebno i da naglasi da između Moskve i Brisela nema raznoglasja povodom ostanka Kfora na Kosovu i Metohiji. Još je obećao da će „prisustvo NATO na Kosovu kao i do sad biti u okvirima odgovarajuće Rezolucije Saveta bezbednosti UN, što Rusija dobro razume“.

A Putin je na račun NATO juče u Bukureštu još rekao: „ Veoma su preuveličane teze o demokratizatorskoj ulozi NATO. Netačno je da samo stupanje neke zemlje u NATO automatski uspostavlja u njoj demokratiju. NATO nije nikakav automatski demokratizator. Uostalom, pogledajmo u koliko zemalja sveta postoji demokratija, koju niko ne može dovesti u pitanje, a nisu članice NATO?!“

Predsednik Rusije Vladimir Putin smatra da Savet Rusija-NATO može funkcionisati efikasno ako bude časno i otvoreno razmatrao konkretne probleme. Putin je pozvao partnere Rusije da „govore o tome direktno, časno, otvoreno, s ‘otvorenim kartama’“. „Mi želimo takav dijalog“, rekao je predsednik Rusije na konferenciji za novinare po završetku zasedanja Saveta Rusija-NATO u Bukureštu, komentarišući složenu situaciju u Evropi.

„Mi smo likvidirali baze u Vijetnamu, na Kubi, povukli svoju vojsku koja je bila u istočnoj Evropi. Iz evropskog dela smo povukli gotovo celokupno krupno naoružanje. I šta smo dobili? Bazu u Rumuniji, gde smo bili mi, bazu u Bugarskoj, pozicioni strateški američki protivraketni štit u Poljskoj, u Češkoj“, rekao je predsednik Rusije.

On je napomenuo da je „sve to približavanje vojne strukture ka ruskim granicama“. „Stupanjem pribaltičkih zemalja pojavila se borbena avijacija na nebu, uz granicu Rusije, ali zašto? Šta se time dobilo, sa četiri-pet aviona? To je samo razdražujući faktor u našim odnosima, ništa više“, rekao je Putin.

Predsednik Putin je istakao da „ako Savet Rusija-NATO bude otvoreno, časno razmatrao te probleme, onda će biti potreban“.

Na sastanku na vrhu Saveta Rusija-NATO, održanom juče u Bukureštu, na kojem je učestvovao i ruski predsednik Vladimir Putin, bilo je reči i o pitanjima širenja NATO i američkim planovima za instaliranje protivraketne odbrane u Evropi, kao i situaciji na Kosovu. Prema izveštajima agencija, otvarajući samit Rusija-NATO, generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer je rekao da „ima mnogo tema za razmatranje“ i da će se analizirati različita pitanja i tražiti rešenje za ona o kojima ne postoji saglasnost.

Za odnose Rusije i NATO generalni sekretar Saveza je rekao da na njih utiču „pragmatični interesi i različite tačke gledišta“, preneo je Itar-TASS.

Samit je posle pozdravne reči Shefera nastavljen iza zatvorenih vrata.

U prisustvu Putina, šef diplomatije Rusije Sergej Lavrov i Shefer potpisali su i razmenili pisma u kojima je potvrđen usmeni dogovor o kopnenom prevozu nevojne opreme preko teritorije Rusije u Avganistan.

Autor:

Ekipa Glasa javnosti