Upozorenje

Jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije dalo je dodatni podsticaj separatizmu u Evropi, izjavio je zamenik ministra inostranih poslova Rusije Vladimir Titov u intervjuu grčkom dnevniku Katimerini .

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova narušava suverenitet Republike Srbije, Povelju Ujedinjenih nacija, Rezoluciju 1.244 Saveta bezbednosti UN, principe Završnog akta iz Helsinkija, kosovske ustavne okvire i dogovore na visokom nivou u (međunarodnoj) Kontakt grupi , rekao je zamenik ministra Titov. Visoki ruski diplomata je ukazao kako je jednostrano proglašenje nezavisnosti usledilo u odsustvu dogovora Srba i Albanaca o statusu Kosmeta i da ima protivpravni i presedanski karakter, kao i da je već izazvalo, u ovom ili onom obliku, lančanu reakciju u mnogim delovima Evrope i sveta. Smatramo da je separatizam u Evropi dobio dopunski podsticaj. To se može odraziti i na zapadnoevropske zemlje, i na postjugoslovenski prostor i na zamrznute konflikte u Zajednici Nezavisnih Država , rekao je Titov. Prema Titovu, odluke privremenog rukovodstva kosmetskih Albanaca nose u sebi opasnost od eskalacije napetosti i međuetničkog nasilja u južnoj srpskoj pokrajini i novog konflikta na Balkanu, prenela je ruska državna novinska Itar-taš. Međunarodna zajednica mora odgovorno da uzvrati na taj izazov , rekao je Titov i dodao da se Rusija zalaže za donošenje odlučnih i efikasnih mera za vraćanje procesu političkog rešavanja u skladu sa odredbama Rezolucije 1.244 Saveta bezbednosti. Zamenik šefa ruske diplomatije je rekao da su proglašenje nezavisnosti Kosova i i to što su ga priznale neke zemlje, umnogome izmenili kontekst u odnosu na situaciju u Abhaziji i Južnoj Osetiji , otcepljenim autonomijama Gruzije. Mi, takođe, ne možemo da ne uvažavamo novu realnost , istakao je Titov. Titov je rekao da Rusija potvrđuje nepromenjenu težnju da pomogne mirnom rešavanju oba konflikta u Gruziji i suprotstavi se svim pokušajima da problemi budu rešavani nasilnim metodama. Ruski diplomata je, takođe, naveo da se zvanična Moskva zalaže da Atina i Skoplje, uz posredovanje UN, pronađu kompromisnu formulu za naziv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije i pozvao učesnike u dijalogu na maksimalnu konstruktivnost, kako bi bilo rešeno to pitanje između dve Rusiji prijateljske zemlje.