Intervju: BAJATOVIĆ: Vreme za dijalog između SPS-a i DS-a

Potpredsednik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović, koji je kao prvi čovek vojvođanskih socijalista i nosilac pokrajinske izborne liste koalicije SPS-PUPS, uveren je da će njegova stranka biti nezaobilazan faktor u formiranju nove vlasti u Vojvodini, ali i na republičkom nivou, i to „bilo nacionalne, bilo preoevropske“. U razgovoru za „Dnevnik“ Bajatović je istakao da su takve podele političke scene besmislene jer, kako je naveo, „niti proevropsko isključuje nacionalno, niti obrnuto“.

- Mislim da je Srbiji dosta tih lažnih evropejaca i arhaičnih nacionalista. Bitno je ono što zaista možemo da učinimo da ekonomski osnažimo i Vojvodinu i Srbiju - kaže on.

Predsednik vojvođanske organiazicje SPS-a istakao je i da su majski izbori dobar povod da se otvori dijalog između SPS-a i DS-a, zbog toga što je, kako je naveo, mnogo toga promenjeno u tim dvema strankama od perioda kad su se one pozicionirale kao najveći politički protivnici.

- Iako još uvek među našim biračima prevlađuje svest da su DS i SPS apsolutni politički protivnici, to ne znači da između nas nema dodirnih tačaka. Za jačanje dijaloga između naše dve stranke potrebno je i da se sami reformišemo. Nekih reformi je tu bilo i kod nas, ali i u DS-u. A kad je reč o DS-u, najbolji dokaz za to da je politika te stranke danas dosta drugačija nego početkom 2000-ih jeste postojanje LDP-a koji DS-u spočitava da je odustala od politike Zorana Đinđića.

Da li je to prva najava postizbornog savezništva između DS-a i SPS-a?

- To što DS na ovim izborima izlazi u savezu sa G17 plus i Nenadom Čankom znatno sužava mogućnosti za postizbornu saradnju između SPS-a i DS-a. Ali, zlatno je pravilo „ipak nikad ne reci nikad“. U svakom slučaju, bilo kakvi postizborni aranžmani u tom pogledu morali bi da se zasnivaju na nekim prethodnim dogovorima. A tu mislim na to da je za SPS neprihvatljiva ekonomska politika koju vodi G17 plus u ime međunarodnih finansijskih organizacija, kao i pokušaji internacionalizacije vojvođanskog pitanja iza kojih stoji LSV-a. Sa DS-om bismo mogli razgovarati ukoliko se budemo razumeli oko tih pitanja, a ja sam ubeđen da je baš DS trepela najveću političku štetu zbog takvih koalicionih partnera.

Kako komentarišete procene pojedinih analitičara da bi upravo SPS mogla biti tas na vagi u postizbornim aranžmanima nakon majskih izbora?

- Naša razmišljanja o postizbornim dogovorima su ambicioznija od tih procena. Mi smo spremni da isključivo razgovaramo o programskoj koaliciji sa svima sa kojima možemo da se dogovorimo oko nacionalnih, državnih i razvojnih ciljeva Srbije. Nećemo da podržimo ni jednu manjinsku vladu, niti da uđemo u neku nestabilnu vladu koja bi trajala nekoliko meseci... Uostalom, ni DSS se još nije izjasnila ni da će sa radikalima, niti da neće sa DS-om. S druge strane, SRS predugo obećava dolazak na vlast, ali to nikako da ispuni. Tako da su razna iznenađenja moguća.

Evropa i alternative

U kojoj meri će za postizborne dogovore biti bitan odnos prema pitanju evropskih integracija, na kojem se raspala odlazeća koaliciona vlada, i kakav je stav SPS-a u tom pogledu?

- Trenutno postoje dve opcije kad je reč o nastavku evrointegracija Srbije: Koštuničina po kojoj je to moguće jedino ako Srbija dobije javno priznanje od EU da je Kosovo deo Srbije, i druga Tadićeva po kojoj su dovoljne garncije da u SSP-u ostane odredba o Rezoluciji 1244.

Međutim, mi moramo da postavimo pitanje kakve su nam alternative ako ne uđemo u Evropsku uniju. I zato nam je potrebna stabilna vlada koja će dati jasne odgovore na ove velike izazove, a ti odgovori nisu crno-beli.

Srbija teško može da preživi bez stranih investicija. Niko u Srbiji ne treba da pristane na nezavisnost Kosova. Ali, realno Srbija u tom pogledu može samo da kupuje vreme, odnosno da na diplomatskom polju, onemogući prijem Kosova u UN i u OEBS. S druge starne, trebalo bi da smanjimo i uticaj kapitala koji dolazi sa Zapada, tako što bismo refinansirali spoljni dug i ulaskom kapitala iz Rusije, Kine, Indije..., te tako smanjili ekonomsku zavisnost od Zapada, jer bismo time ojačali pregovaračke pozicije. U protivnom, ekonomsko slabljenje Srbije može ozbiljno da ugrozi stabilnost zemlje, jer bi u tom slučaju socijalni problemi mogli bukvalno da počnu da se rešavaju na ulici, a to nikako ne pomaže našoj borbi za Kosovo i Metohiju. A SPS tu borbu posmatra kao državno a ne stranačko pitanje. Ipak, mi prethodno treba od zemalja EU da dobijemo odgovore na pitanja da li je ovim zatvoren proces rastakanja Srbije, a tu mislim na probleme vehabizma u Raškoj oblasti, na jug Srbije i na eventualnu internacionalizaciju vojvođanskog pitanja, ali i na sudbinu Dejtonskog sporazuma u BiH. Ukoliko Srbija može da dobije jasne garancije iz EU po tim pitanjima onda bi bilo uslova i da se ponovo razgovora o problemu Kosova, ali i o ubrzanom ulasku Srbije u EU.

Zalažete se u kampanji za „funkcionalnu autonomiju“ Vojvodine. Šta to konkretno znači?

- Funkcionalna autonomija znači autonimija u okviru postojećeg političkog sistema. A po novom Ustavu, Vojvodina ima zagarantovane prihode iz budžeta koji nisu ni tako beznačajni za ovdašnje prilike. Takođe, ima i izvorne nadležnosti i u tom okviru pravo da donosi odluke sa zakonskom snagom. Ostaje još da se reši pitanje imovine, kako pokrajine tako i lokalnih samouprava. SPS je, dakle, za Vojvodinu kao evropsku regiju, ali ne za Vojvodinu republiku.

A ko je za Vojvodinu Republiku?

- Autonomističke stranke, iako to tako ne kažu, ali traže punu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, predsednika Vojvodine... To su dokazi da se oni zalažu za Vojvodinu republiku.

B. Dragović Savić

Poslato 06.04.2008