Život standard razvaljuje, statistika miluje

Poslednje statističko merenje kvaliteta života ne daje onoliko tamnu sliku koliko ona to zaista jeste u očima građana koji žive od srpske prosečne plate. Još uvek nemamo zabeležene podatke za prošli mesec, ali je novčanik svakako bitniji pokazatelj. Od početka godine došlo je do velikih poskupljenja hrane, cene su bile brže od projektovane inflacije.

Za koliko nam je ove godine pao životni standard ne može se precizno reći ali je sigurno da je manji za onoliko koliko su na gore otišle cene, bilo zvanično, bilo nezvanično. U februaru ove u odnosu na decembar prethodne godine cene na malo su povećane za 1,6 a troškovi života za 1,4 odsto. Pri tome, cene roba su povećane za dva odsto, dok su usluge imale znatno sporiju dinamiku.

Inflacija će, prognoziriju stručnjaci, ove godine biti ubrzana, a kako nema prostora za uvećanje zarada, postoji verovatnoća da će se i standard pogoršati. Po pravilu, inflacija najviše pogađa one koji imaju manja primanja, pa će sirotinje biti još više.

- Bolji standard ne možemo očekivati jer nam idu izbori. Ako životni standard pred izbore malo poraste građani to posle skupo plate - kaže saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović. - Horoskop standarda građana zavisi od rezultata izbora. A velike su šanse da nas ne čeka nešto posebno dobro posle izborne trke.

Astronomsko poskupljenje hleba, brašna, ulja, struje, gasa, goriva... nije linearno pogađalo ovdašnji živalj, kaže naš sagovornik.

- Onome ko ima velika primanja nije važno da li je hleb 25 ili 38 dinara, nego ga više raduje što su plazma televizori pojeftinili, tako da realno možete imati veći životni standard iako vam rastu cene najvažnijih životnih namirnica jer su vam minorna stavka u budžetu. Ako primate sprski prosek gledaćete kako da se prehranite - kaže Stevanović.

Pomenimo, cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u poslednje vreme rasle su najviše i znatno uticale na kretanje cena na malo, koje su za godinu dana otišle za 11,8 odsto. Slika je još tamnija ako se zna da u Srbiji 60 odsto zaposlenih koji primaju platu ne dobijaju više od proseka, te da 40 odsto kućnog budžeta odlazi na hranu. U razvijenijim zemaljama na ove troškove odlazi između 10 do 20 odsto. Redosled troškova naših domaćinstava je potom - stanovanje, struja, voda, prevoz... Sve to kazuje da nikako ne odmičemo od skromnog života. Poslednje vaganje prosečne potrošačke korpe za četvoročlano domaćinstvo, pokazuje da ona vredi 30.110 dinara, odnosno da nije došlo do bilo kakvih realnih pomeranja u ionako niskoj kupovnoj moći stanovništva.

Šta je država mogla i može da učini da spreči poskupljenja i pad životnog standarda?

- Mogla je da u nekim sektorima dopusti malo više konkurencije, da ne povlači loše poteze kao što su zabrana izvoza žita i uvoz ulja - kaže Aleksandar Stevanović. - Država je mogla manje da troši i da tako manje podstiče inflaciju, da uvede konkurenciju u maloprodaju pa bi nam namirnice bile jeftinije. Mogla je da smanji mogućnost da državne kompanije izrabljuju građane Srbije na najbrutalniji način, da se odrekne akcize na benzin pa bi građani manje osetili ta poskupljenja. U svakom slučaju, mogla je da uvede više tržišta u celu priču.

S. Gluščević

Poslato 06.04.2008