Studentska: ESPB bodovi za dobrovoljce

Dvadeset studenata prodekana sa svih fakulteta Beogradskog univerziteta postali su prvi volonteri 25. univerzijade, koja će sledeće godine biti održana u Beogradu. Oni su se nedavno u Rektoratu Beogradskog univerziteta prijavili za volontere u prisustvu rektora Branka Kovačevića. – Volontiranje na Univerzijadi mladim ljudima će pružiti mnogo mogućnosti, od sticanja novih veština i korisnog podatka u profesionalnoj biografiji, do novih prijateljstava i kontakata sa studentima iz celog sveta – rekao je tom prilikom student-prorektor Marko Milutinović.

Univerzijada u Beogradu biće najveći sportski događaj sledeće godine u svetu. Po rečima direktora preduzeća „Univerzijada 2009” Siniše Jasnića, ona će, s više od 12.000 učesnika, premašiti broj sportista na Letnjim olimpijskim igrama u Pekingu, koje su u avgustu ove godine.

To, kao i činjenica da će u Srbiju stići predstavnici više od 170 zemalja, razlog je što će za potrebe Univerzijade biti angažovano više od 14.000 volontera. Pretežan deo činiće studenti, kako oni s Beogradskog, tako i oni s ostalih univerziteta u zemlji, ali i iz inostranstva.

Osim iskustva u organizaciji i realizaciji velikog sportskog događaja, te novih prijateljstava, studenti bi od volontiranja mogli da imaju još neke koristi. Naime, na inicijativu Studentskog parlamenta, volonteri će dobiti dodatne ESPB bodove za dobrovoljni rad.

Volonterstvo

Volontiranje je, manje-više, bilo deo svih civilizacija i društava. Definisano u najširem smislu kao neprofitna, neplaćena i nekarijeristička aktivnost, javljalo se u raznim oblicima, od tradicionalnih običaja mobe i uzajamne samopomoći, do organizovanog delovanja u kriznim situacijama. Ono nudi alternativu postojećoj podeli rada i ograničenoj definiciji pojedinca u postindustrijskom društvu, koja ga svodi na pripadnika određene profesije. Volontiranje omogućava razvijanje postojećih i sticanje novih veština, primenjivih u svakodnevnom životu.

Istraživanje koje je sproveo Volonterski centar u Velikoj Britaniji pokazalo je da četiri od deset ispitanika priznaje da učestvuje u volontiranju radi neke lične koristi, ali isto toliko je i onih koji dobrovoljnim radom žele da poboljšaju stanje u oblasti u kojoj su se angažovali.

Tim američkih psihologa je svojevremeno sastavio listu od šest glavnih motiva za volontiranje. To su mogućnost za delovanje u skladu s ličnim uverenjima, razumevanje potreba ljudi kojima se pomaže, uspostavljanje novih kontakata, podizanje samopoštovanja, beg od usamljenosti, te karijera.

Uključivanje mladih u volonterske poslove doprinosi poboljšavanju zajednice, ali i osnažuje njihov osećaj za zajednicu. Iskustva pokazuju da njihovo učešće u projektima poput Univerzijade ohrabruje kasnije uključivanje u druge društvene projekte.Međunarodni dan volontera je 5. decembar.

Ovu inicijativu prihvatio je Savet Univerziteta u Beogradu, a Senat je, kao najviše telo Univerziteta, uputio preporuku fakultetima da se volontiranje na Univerzijadi vrednuje kao društvenokoristan rad i da na osnovu toga studenti dobiju toliko ESPB bodova koliko i za izborne predmete.

Svi fakulteti Beogradskog univerziteta treba da do 12. aprila odrede predmete u okviru kojih se može priznati volonterski rad. Na osnovu spiska predmeta, Univerzitet i preduzeće „Univerzijada 2009” će precizirati uslove volontiranja za studente.

Senat Beogradskog univerziteta je ovu odluku doneo na osnovu mogućnosti koju pruža Zakon o visokom obrazovanju. Članovi Senata su se složili da je nagrađivanje volonterstva bodovima ispravna odluka, s obzirom na to da kod nas i dalje nema mnogo projekata u kojima se ostvaruje društvenokoristan rad.

G. Brkić

Poslato 06.04.2008