KNEZ PAVLE KARAĐORĐEVIĆ – ISTINA O 27. MARTU 12

Engleska je bila knežev uzor

Piše: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Knez Pavle je voleo Englesku. Još kao student, postao je dobar prijatelj potonjeg kralja DŽordža Šestog, bio miljenik kralja DŽordža Petog i vojvotkinje od Jorka, potom kraljice Elizabete. Uvek kada bi boravio u Engleskoj, knez Pavle je stanovao u Bakingemskoj palati. Najviše cenio engleski način života, imao najbolje prijatelje u Engleskoj (na primer, svog pašenoga vojvodu od Kenta - muža Olgine sestre Marine), a kakva je osećanja gajio prema Engleskoj najbolje ilustruju izveštaji britanskog ambasadora Kembela.

Na primer, u junu 1940, ambasador izveštava svoje ministarstvo da je knez Pavle “svim srcem za pobedu Britanije u ratu sa silama Osovine”, ali da smatra da bi ulazak Jugoslavije u rat protiv sila bio ravan samoubistvu. Ambasador je preneo i kneževu ocenu da “Jugoslavija ne bi mogla da pruži otpor duže od 14 dana i da bi u ratu protiv Nemačke i Italije izgubila dva milion ljudi”.

Engleski dvor, engleska aristokratija, njihov način mišljenja i opštenja, bili su za kneza Pavla uzor. Osim toga, pokroviteljstvo britanske krune je onda, a i danas, bio dokaz političke korektnosti i prestiža. Nije, dakle, čudno što je knez Pavle zabranio jugoslovenskoj obaveštajnoj službi nadzor nad Britancima koji se nalaze na dužnosti u Kraljevini. Nije čudno, ali se pokazalo kao velika neopreznost.

U svom telegramu britanskom poslaniku od 24. marta, Entoni Idn je stavio tačku na regentstvo, rekavši da se od kneza Pavla koji “pokazuje beznadežni smisao nerealnosti” više nema šta očekivati i da se poslanik ovlašćuje da preduzme sve mere u cilju promene jugoslovenske vlade, čak i državnim udarom!

Štaviše, Idn je 27. marta izdao direktivu koja se odnosila na tretman koji zaslužuje “ova bedna i izdajnička kreatura” (knez Pavle), a to je “strogost”. I još dodao: “Javno mišljenje neće nikad verovati u bilo kakvu drugu verziju sem ove”.

I započela je kampanja, satanizacija kneza Pavla. Nešto kasnije, Idn je zapovedio svojim diplomatama u Grčkoj: “Što se brže Pejsi internira i skloni s puta - tim bolje!”

Knez nikako nije mogao da shvati da ga je odbacila Engleska, zemlja koju je usvojio kao svoju rođenu. Tek 18. avgusta 1941. iz Kenije, uputio je odgovor na pismo svog pašenoga vojvode od Kenta. Iz Zbirke na Kolumbija univerzitetu, ovo pismo vredi da bude navedeno:

„Tvoje pismo od 1. jula prvi je zrak sunca od marta. Reči ne mogu iskazati šta smo oboje osećali ili koliko smo zahvalni za tvoje nepokolebljivo prijateljstvo i razumevanje.

Neću čak ni pokušati da opišem kroz šta smo sve prošli ovih poslednjih meseci, niti naše duševne patnje što nas nisu razumeli i što su nas preko noći proglasili neprijateljima! Ti, koji me poznaješ, shvatićeš šta za mene znači to što me smatraju neprijateljem Engleske. Čitav moj život i čitava moja politička aktivnost su tu da posvedoče da to nije tačno. Ali, čuti od tebe da ljudi počinju da saznavaju istinu - pravi je melem za moju ranjenu dušu. Još jednom ti od srca hvala.

Oprostićeš za moju iskrenost, ako ti kažem da prema nama postupaju strogo - bez sumnje na zahtev i podsticaj Simovića; naročito mi je teško zbog žene i troje dece; ali, dozvoli da dodam da nikada ništa neće umanjiti našu ljubav za tvoju dragu zemlju, niti promeniti naša osećanja. Mi živimo samo za onaj dan kada ćemo moći da ugledamo bele klifove engleske obale i sve vas. Znam da je taj trenutak jako daleko i da je ludost uopšte i govoriti sada tako nešto. Da bi se shvatilo šta se dogodilo, moraju se znati unutrašnji motivi, takozvane, beogradske revolucije. Ovo je sad samo za tvoje uši. Jedan od glavnih elemenata u svemu bila je želja malog broja (zaista malog) ambicioznih ljudi u vojsci da ovladaju Petrom i preko njega preuzmu vlast nad zemljom. Po svaku cenu je mene zato trebalo odvojiti od deteta, kako ono ne bi palo ‘pod moj uticaj’.

Ovo je zaista apsurdno, slažem se, ali je mali broj ljudi (siguran sam da tri četvrtine jugoslovenske vlade ne zna ništa o ovome niti kako s nama postupaju) uopšte bio svestan koliko sam ja mrzeo posao (ti si to znao) i da je poslednja stvar koju sam želeo - da se, opet ikada, bakćem s jugoslovenskom politikom! Jedva sam čekao da Petar postane punoletan i da se oslobodim tog psećeg života, a bio sam i na kraju fizičke snage kad su počeli da se odvijaju martovski događaji. Za svoju zemlju učinio sam što sam najbolje mogao tokom tih sedam najsudbonosnijih i najtežih godina svetske istorije.

I čitavo to vreme išao sam rame uz rame s tvojom zemljom - sve do poslednjeg minuta, a tada nisam mogao da radim drugačije zbog unutrašnjih komplikacija, dok sam svoje napore usmeravao protiv cepanja moje zemlje pošto su Hrvati i Slovenci insistirali da se pakt potpiše, a s tim su se složili i prvi ministar i šef generalštaba. Kratak i katastrofalan ratni pohod do koga je došlo, dokazao je da je zemlja bila nesposobna da pruži otpor i da njen veliki deo nije želeo da se bori.

SUTRA: Telegram specijalnog agenta Tejlora

Poslato 06.04.2008