Uvozićemo velike količine struje

Uredno snabdevanje električnom energijom, uprkos činjenici da više od dve decenije nije izgrađena nijedna nova elektrana i da nam je 17 odsto kapaciteta na Kosovu bukvalno oteto, kako kažu u EPS-u, već pomalo spada u domen čuda. Snaga postojećih elektrana poslednjih godina povećana je za 400 megavata (MW), ali to nije dovoljno jer potrošnja, i pored blagih zima, uredno raste za tri do četiri procenta godišnje.

Uobičajeni letnji maksimum potrošnje, koji je ranije iznosio 75, prošlog je leta dostigao 95 miliona kilovata, dok je zimski maksimum premašio 152 miliona kilovata. Ipak, nestašica nije bilo, a povremeno nedostajuće nadoknađivane su uvozom, naravno po ceni kilovata znatno većoj od one koju plaćaju potrošači u Srbiji. I mada smo na tom planu „uštedeli“ iskoristivši tek 60 odsto ukupno planiranog uvoza, u EPS-u kažu da takvo stanje neće moći još dugo da traje. Zato je Vladi upućen predlog za raspisivanje tendera za izbor strateškog partnera za izgradnju već famozne TE Kolubara B i Bloka 3 u TE Nikola Tesla, obe snage po 700 MW. Prema ovom predlogu sa budućim strateškim partnerima formirale bi se zajedničke firme sa vlasničkom strukturom 51 prema 49 odsto u korist strateškog partnera. Od tih firmi EPS bi kupovao struju po ceni definisanoj posebnim ugovorom, a koja bi svakako bila viša od cene po kojoj EPS prodaje struju krajnjim korisnicima.

"Zbog neslaganja koalicionih partnera, Vlada se o ovom predlogu nikada nije izjasnila. DSS je predlog podržao, G17 je bio protiv zahtevajući da se EPS pretvori u akcionarsko društvo, 15 odsto akcija proda na berzi i od tako prikupljenih sredstava grade elektrane, a demokrate su se držale po strani. I prošla i ova godina su izgubljene, a čak i da nova vlada prihvati naš predlog, raspisivanje tendera nije realno očekivati pre proleća 2009, a to znači da bi struja iz novih elektrana potekla tek 2015. ili 2016. godine", kaže izvor Blica nedelje iz Elektroprivrede Srbije.

Na prošlogodišnji EPS-ov oglas objavljen u „Fajnenšel tajmsu“ javilo se 17 najvećih energetskih kompanija Evrope zainteresovanih za saradnju sa srpskom elektroprivredom. Ali za tango je potrebno dvoje. A dok srpska vlada nauči da „igra“, vreme će nas pregaziti. I trebaće nam mnogo više para. Energetska oprema neprestano poskupljuje i nekad je jedan megavat novog postrojenja koštao milion maraka, a danas košta milion i po evra. Samo za eksproprijaciju zemljišta u Vreocima, odakle će se ugljem snabdevati nove elektrane, neophodno je 170 miliona evra, a za zaštitu životne okoline do 2015. potrebno nam je čak 1,2 milijarde evra. I sve to sa ovom cenom struje i bez strateških partnera.

Kome je u interesu da EPS uvozi struju po ceni od sedam do 10 evrocenti za kilovat, a zatim je prodaje privatnim kompanijama po duplo nižoj ceni, teško je razumeti. Zbog takve neodgovorne politike jedna Republika Srpska danas je u energetici dve decenije ispred Srbije koja će, više je nego izvesno, vrlo brzo postati zavisna od uvoza struje. Naravno, po tržišnim cenama.