Lagao zbog žene

IZMISLIO sam priču pred istražnim sudijom da smo planirali da ubijemo muftiju Zukorlića i da dignemo u vazduh zgradu policijske stanice u Novom Pazaru. Hteo sam da dobijem status svedoka saradnika, da dobijem povlastice za sebe i brata Vahida.

Ovo je u ponedeljak pred većem Specijalnog suda izjavio Senad Vejselović, jedan od 15 optuženih, kao i to da je kao pripadnik pokreta vehabija planirao terorističke napade po Srbiji. Umesto priznanja, kazao je da nije kriv i da navodi optužnice nisu tačni. Kad je počeo da objašnjava zašto je hteo da dobije povlašćeni status, Vejselović je počeo da plače i zamolio je sudiju Milana Ranića da napravi pauzu, kako bi "došao sebi".

- Bio sam u teškom psihičkom stanju - polako je izgovorio optuženi kad je nastavio da daje odbranu. - Moja supruga je bila u drugom stanju, trebalo je da se porodi, a ja sam bio u pritvoru. Naša vera ne dozvoljava da joj lice vidi neki drugi muškarac izvan porodice, a pošto ja nisam bio tu, postojala je mogućnost da je u bolnici porodi doktor, a ne doktorka.

Na pitanje sudije Ranića da li mu je poznato kako se dobija status svedoka saradnika, Vejselović je kazao da o tome nikoga nije pitao, niti je tačno znao, ali da je nešto o tome čitao u novinama kad je bilo reči o drugim postupcima pred Specijalnim sudom, i dodao:

- Bio sam siguran da ću postati svedok saradnik. Bilo mi je važno samo da se nađem na slobodi, da budem pored supruge.

- Pred istražnim sudijom u dva navrata ste prilično detaljno opisivali šta ste sve planirali, ko je kakvu ulogu imao. Pa sad, ako hoćete da kažete, kako ste mogli da govorite o svim tim detaljima? - interesovalo je predsednika veća.

- Otkako mi je dostavljen zahtev za sprovođenje istrage, planirao sam kako ću da dam izjavu - odovorio je Vejselović. - Ideju sam dobio i kad su nas hapsili. Čuo sam jednog policajca kako je pričao da smo hteli da ubijemo muftiju, da podignemo u vazduh stanicu milicije, da napravimo mudžahedinsku državu. Znao sam da muftija subotom igra fudbal, pa sam kazao da smo planirali da ga ubijemo kad se bude vraćao sa treninga. Takođe, znao sam gde se nalazi policijska stanica, kako se u nju ulazi.

Sve ove informacije, kako je optuženi objasnio, iskombinovao je sa onim što je stajalo u zahtevu za sprovođenje istrage, s tim što je gledao da sebe i brata što „manje ubaci“.

Vejselović je u ponedeljak, pošto mu je propao plan za dobijanje povlašćenog statusa, priznao samo da je zakopavao buriće sa municijom, koja je kasnije pronađena na planini Ninaji, gde im je, prema optužnici, bio kamp. Optuženi je tvrdio da je video samo jednu automatsku pušku, ali da je čuo da ima i oružja, koje je doneto sa Kosova. Naoružavali su se da bi se odbranili od napada muftije i njegovih ljudi.

- Pokojni Ismail Prentić me je pitao da li bih se suprotstavio njihovim ponovnim napadima, i ja sam rekao da bih - ispričao je Vejselović. - Nisam znao kakav je plan, ali sam znao da je sve to prikupljano da se branimo. Do 2006. godine sve je bilo u redu u Novom Pazaru, a od tada muftijini ljudi su počeli da nas napadaju, ne znam zašto. Nisu nam dozvoljavali da se klanjamo, terali su nas iz džamije. Oni su u veru uveli novotarije, a mi smo se bunili protiv toga.

NISMO TERORISTI

PRE početka glavnog pretresa, optuženi Fuad Hodžić je tražio reč od sudije Milana Ranića. Kad je prišao pultu, upitao je predsednika veća da li je upoznat sa poslednjim dešavanjima u Novom Pazaru i Tutinu, da bi zatim prešao na drugu temu:

- Da li u ovom sudu postoje dupli standardi? Ubiše sudiju, to nije terorizam, zapališe ambasadu, ni to nije terorizam. A nas su u startu optužili da smo teroristi.