Zdravlje nije na prodaju

UPRAVA Instituta za lečenje i rehabilitaciju "Niška banja" najoštrije se usprotivila iznenadnoj najavi privatizacije celokupne imovine centra. Čelnici ove zdravstvene ustanove u utorak imaju sastanak s predstavnicima Agencije za privatizaciju na kome će reći da se protive privatizaciji, jer, kako tvrde, viška postelja u Institutu nema, a neophodno je da se pre prodaje razmotri zvanična procena Ministarstva zdravlja o stvarnim potrebama i kapacitetima rehabilitacionih centara u Srbiji.

Prof. dr Aleksandar Dimić, direktor Instituta, napominje da je van svake ekonomske pameti da se prodaju vrhunske klinike i nastavno-naučne baze Mediciniskog fakulteta, koje opslužuju bezmalo 300.000 pacijenata iz jugoistočne Srbije.

- Privatizacija može direktno da nanese štetu pacijentima, studentima, struci - izričit je prof. dr Stevan Ilić, načelnik Klinike za kardiologiju, podvlačeći da Institut "Niška banja" nije klasičan rehabilitacioni centar od 1966. godine, pa ne može da se u privatizacionom procesu sagledava poput većine banja. - Priča o višku i praznim posteljama apsolutno ne stoji, jer smo suočeni sa ozbiljnim nedostatkom smeštaja za pacijente. Godišnje u Srbiji od akutnog miokarda oboli od devet do 10.000 ljudi, pa nam je neophodno najmanje 1.000 postelja, dok ih na raspolaganju imamo samo 300. Proteklog vikenda smo ugrožene srčane bolesnike morali da smestimo na pomoćne krevete, jer nije bilo mesta! Čak 56,2 odsto ljudi umire od bolesti srca i krvnih sudova, a po crnoj statistici, ispred nas je samo Rusija.

Uprava Instituta bila je, kako je rečeno u ponedeljak na konferenciji, šokirana kada je videla prospekt s ponudom Instituta, jer razlozi za privatizaciju obično leže u lošoj poslovnoj politici, neisplativosti u radu ustanove, ili čak lošim međuljudskim odnosima, što ovde nije slučaj. Prof. dr Aleksandar Dimić napominje da RZZO finansira čak 85 odsto usluga na Institutu, dok u drugim banjama to čini sa oko 20 odsto. Pomoć države u lečenju "samo pokazuje kakav značaj Institut ima za rehabilitaciju i lečenje u srpskom zdravstvu". Prema poslednjoj proceni Ministarstva zdravlja, od 7.000 postelja u rehabilitacionim centrima u zemlji, realan broj i potreba koju bi mogao da pokriva RZZO jeste 3.500, od čega je 420, prema procenama iz 2006. godine, trebalo da bude u Niškoj banji.

- To znači da je eventualno opravdana privatizacija moguća samo van tih okvira - kaže prof. dr Dimić. - Jedino Ministarstvo zdravlja može da odredi višak postelja na nivou Srbije. Ne smemo da dozvolimo da dođemo u situaciju kao što je u Republici Srpskoj, gde nema mogućnosti za rehabilitaciju.

BEZ DOVOLJNO KREVETA

U KLINICI za reumatologiju napominju da je 40 postelja, kojima raspolažu, nedovoljno da se zbrinu svi pacijenti.

- Tačno 12.730 bolesnika zbrinuto je samo u ambulantama za fizikalnu medicinu prošle godine - podvlači prof. dr Snežana Božilov, direktor Klinike za rehabilitaciju, ističući da su podršku u protivljenju privatizaciji dobili i od strukovnih udruženja. - Samo 4. aprila pružili smo 2.090 usluga RZZO.

BEZ DOVOLJNO KREVETA

U KLINICI za reumatologiju napominju da je 40 postelja, kojima raspolažu, nedovoljno da se zbrinu svi pacijenti.

- Tačno 12.730 bolesnika zbrinuto je samo u ambulantama za fizikalnu medicinu prošle godine - podvlači prof. dr Snežana Božilov, direktor Klinike za rehabilitaciju, ističući da su podršku u protivljenju privatizaciji dobili i od strukovnih udruženja. - Samo 4. aprila pružili smo 2.090 usluga RZZO.