Generalna skupština UN nada za nove pregovore

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić najavio je da će Srbija u septembru zatražiti na Generalnoj skupštini UN da se Međunarodni sud pravde izjasni o tome da li je jednostrana nezavisnost Kosova proglašena u skladu s međunarodnim pravom. „Mi mislimo da za tako nešto možemo da dobijemo većinu i da je sama činjenica da takav korak pripremamo imao efekat uzdržavanja za mnoge zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova“, rekao je Jeremić novinarima juče u Palati Srbije. On je, nakon međunarodnog seminara o spoljnoj politici, naveo da vlada u odlasku ima obavezu da pripremi teren za tu akciju a da će naredna vlada odlučiti o tome „da li to dugme želi da pritisne“.

Ministar je obrazložio da je kratkoročni spoljnopolitički cilj Srbije da što više ograniči broj država koje će priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, a da je dugoročno cilj da se obezbedi trajni mir i stabilnost u regionu i priključenje EU. On je ukazao na to da je sprečen takozvani talas priznavanja nezavisnosti Kosova, uprkos velikim međunarodnim pritiscima, što ukazuje na to da je najbolje rešenje da se sve zainteresovane strane što pre vrate pregovorima. Jeremić je ponovio da Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Pokrajine i da će nastaviti da se bori diplomatskim sredstvima.

Kfor statusno neutralan

Jeremić je ponovio da se Srbija zalaže za to da međunarodne snage ostanu na Kosovu u trenutnoj formi i u sadašnjem političkom mandatu. On je rekao da Srbi na Kosovu i Metohiji ne smeju da postanu „taoci“ međunarodnih odnosa i da je zbog toga bitno da međunarodne snage u Pokrajini ostanu statusno neutralne.

Odbrana Kosmeta u EU

Šef srpske diplomatije je podsetio na to da je Balkan poslednji evropski region koji nije obuhvaćen evropskim integracionim procesima i zbog toga je, po njegovim rečima, veoma bitno da se, priključenjem Evropskoj uniji, pitanje granica učini što manje bitnim. On je ponovio da je za Srbiju veoma bitno da nastavi put ka EU jer će samo uz jačanje svojih ekonomskih, institucionalnih i drugih potencijala imati više snage da brani i suverenitet na Kosovu.

On je ocenio da će predstojeći parlamentarni izbori biti raskrsnica na kojoj će se odlučiti o tome da li će Srbija nastaviti put ka Evropskoj uniji. Po njegovim rečima, ti će izbori odlučivati samo o procesu integracija a ne o statusu Kosova, jer će državna politika, koja zastupa očuvanje Pokrajine u okviru Srbije, ostati nepromenjena bez obzira na to koja partija pobedi na izborima. „ Politika prema Kosovu i Metohiji neće biti promenjena ko god da pobedi na predstojećim izborima, i zbog toga su ovo izbori o Evropskoj uniji“, rekao je srpski šef diplomatije, dodajući da čak 70 odsto stanovnika smatra da je potrebno nastaviti put ka EU, ali da, u isto vreme, 70 odsto građana ne želi da se odrekne Kosmeta bez obzira na cenu.

MINISTAR ZA KiM SLOBODAN SAMARYIĆ PONOVIO TVRDNJU DA ĆE ULAZAK U EU

BITI USLOVLJEN PRIZNANJEM KOSOVA

Odnosi s Briselom u sve većoj senci

Potpredsednik DSS-a i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je juče da još nije dobio odgovor izaslanika UN na Kosovu Joakima Rikera na pismo u kojem je Srbija zatražila da se dozvoli održavanje izbora u Pokrajini, 11. maja, ali je dodao da su pripreme na terenu za izbore u toku. Samardžić nije hteo da komentariše mogućnost da Riker odbije ponudu Srbije za saradnju, dodajući da će se strpljivo sačekati odgovor. Kako se čulo, ako Riker bude odugovlačio s odlukom „to neće uticati negativno“, jer „teoretski gledano, on može da je donese 1. maja i da je Srbija lako primeni“.

– Ponašamo se u skladu s Rezolucijom 1244 i nadležnostima koje ima Unmik s kojim hoćemo da sarađujemo – konstatovao je Samardžić, i podsetio na to da je Unmik tokom novembarskih izbora na Kosovu sve prepustio privremenim institucijama i da očekuje da se isto tako odnosi i prema Srbima koji će učestovati na izborima 11. maja.

Komentarišući odluku Haškog tribunala da Ramuša Haradinaja oslobodi optužbi za ratne zločine, Samardžić je rekao da će to imati velike posledice i da svet treba da se pozabavi time, a da svoj stav daju pre svega UN i EU. On je naglasio da je stav Unije prema oslobađajućoj presudu za Haradinaja „veoma važna tema za odnose Srbije i EU, koji poslednjih nekoliko meseci ne teku na dobar način“.

– Sada je pitanje kako će se EU politički postaviti prema oslobađajućoj presudi, a ukoliko se ne izjasni i ukoliko bude držala glavu u pesku, to će baciti novu senku na naše odnose – rekao je Samardžić, dodajući da zbog te sramne presude Srbija neće formalno prekinuti saradnju s Haškim sudom i da će nastaviti da ispunjava obaveze, ali da je sada otvoreno pitanje kako će saradnja dalje teći. –Dok je Srbija ispunila 95 odsto svojih obaveza, Haški tribunal nije ni pet odsto obaveza prema ratnim zločincima.

On je zaključio da je Tribunal na granici kredibiliteta, koji treba politički da se raščisti, jer, kako je podsetio, put Srbije u EU zavisi upravo od te institucije i ispunjavanja poslednjeg uslova, a to je hapšenje i izručenje Ratka Mladića.

Ministar za KiM je upozorio i na to da u procesu evropskih integracija treba obratiti pažnju na otvoreno pismo ministara spoljnih poslova Slovenije i Francuske, Dimitrija Rupela i Bernara Kušnera, jer je, kako je ocenio, „veoma čudnog sadržaja“.

– U tom pismu Srbiji se nagovaštavaju dva nova uslova u procesu integracija – da prihvati misiju Euleks na Kosovu i da razvije i ostvari dobrosusedske odnose s Kosovom kao nezavisnom državom – rekao je Samardžić. – Bezuslovni ulazak u integracije značio bi zapravo to da Srbija priznaje nezavisno Kosovo i o tome moraju da vode računa stranke koje bezglavo srljaju u taj proces.

D. Milivojević

Poslato 07.04.2008