Jači dinar brana inflaciji?

Građani kojima ovih dana pristiže za plaćanje rata kredita indeksiranog u evrima biće lakše da izmire svoje obaveze nego prethodnih sedmica. Dinar je ojačao u odnosu na evro, a srednji kurs koji je reper za sve banke kada su ove obaveze u pitanju juče je bio 80,91. Nije loše podsetiti da se evro prošlog meseca kretao između 81,43 i 83,83 dinara. A centralna banka je na međubankarskom tržištu intervenisala sa 129 miliona evra da bi smirila tenzije. Sudeći po kursnoj listi koju vidimo ovih dana, ovaj novac nije uludo potrošen.Međutim, eksperti kažu da će se domaća valuta ovako dobro držati do izbora.

- Ovo je uticaj Narodne banke da uz pomoć jake domaće valute zadrži inflaciju u željenim okvirima - kaže međunarodni konsultant dr Milan Kovačević. - Druge mere koje bi NBS mogla da primeni su gotovo već iscrpljene, imamo referentnu kamatnu stopu koja sada iznosi 14,5 odsto, visoke su nam i obavezne rezerve. Ostalo je da se deluje pomoću kursa. Posle izbora, a ukoliko ne pobedi struja koja je za brže približavanje evropskim integracijama, mogli bismo da imamo velikih problema vezanih za platni deficit zemlje.

Srbija je prošle godine imala deficit po tekućem računu od blizu 5 milijardi evra. Bar toliko se može očekivati i ove godine, a to je 15 odsto društvenog bruto proizvoda, što nije malo. Jer potrebno je da ostvarimo bar toliki priliv novca da bi se pomenuti deficit finansirao. Dodamo li tome i podatak koji su analitičari grupe Citadel fajnenšel edvajsori nedavno procenili, da će pokrivenost uvoza izvozom biti nešto manja od 50 odsto u 2008. godini, jasno je da će trgovinski deficit nastaviti da raste istim tempom kao i do sada.

Jak dinar najviše odgovara uvozničkom lobiju, jer onda imaju odličnu šansu da zarade. Kada se desi da dinar ojača niko ne ide s cenama dole. Eventualno se dogodi da se cene pojedinih artikala smanje i jaka domaća valuta dobro dođe da se ekstra zaradi. Sve to drugačije izgleda iz ugla izvoznika, jer se njihova zarada na ovaj način umanjuje. Izvoznicima ne odgovara jačanje dinara, jer je i zarada manja. Već po tradiciji, najviše se izvozi iz najrazvijenijeg dela zemlje, a to je kod nas Vojvodina. A kako se na to gleda?

- Posle svega što smo doživeli devedesetih godina prošlog veka bitno je da imamo stabilnu valutu i da inflacija ostane u okvirima koji su zacrtani za ovu godinu, a za baznu stopu to je između 3 i 6 posto. A što se tiče izvoznika, neka se u tržišnoj utakmici izbore za veću zaradu, a ne samo da računaju na kursne razlike - kaže pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić.

Svima će nam biti dobro kada dinar apresira bez intervencija NBS ili bilo koje državne institucije. To podrazumeva da ćemo tada imati stopu inflacije ispod 3 posto i gotovo kompletnu pokrivenost uvoza izvozom, ako ne i preko toga. Tada će i ogromnoj većini biti lako da otplati ratu kredita. Drugim rečima, kada budemo živeli baš onako kako nam ovih dana s predizbornih skupova obećavaju. A dok to ne postane stvarnost s strepnjom ćemo gledati u kursnu listu.

D. Vujošević

Poslato 07.04.2008