Za izbornu listu manjina potrebno 10.000 potpisa

Na današnjem nejavnom delu sednice Ustavnog suda Srbije ta sudska instanca prihvatila je predlog sudije izvestioca i donela rešenje da se odredi privremena mera kojom će biti obustavljena eventualna mogućnost da Republička izborna komisija za predstojeće izbore proglasi izbornu listu političke stranke ili koalicije nacionalnih manjina, koju je svojim potpisima podržalo 3.000 građana.

U saopštenju Ustvanog suda ukazano je da je sud obustavio izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu odredbe Uputstva za sprovođenje Zakona o izboru narodnih poslanika, koja predviđa da je za proglašenje izborne liste političke stranke ili koalicije nacionalnih manjina potrebno najmanje 3.000 sudski overenih izjava birača.

Ustavni sud pokrenuo je i postupak za ocenu ustavnosti odredbi Zakona o izboru narodnih poslanika, koje se odnose na utvrđivanje izborne liste, raspodelu i dodeljivanje mandata narodnih poslanika, navedeno je u saopštenju.

Ukazano je da će to rešenje Ustvanog suda biti obljavjeno u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao i da će rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti odredabi Zakona o izboru narodnih poslanika, Ustavni sud dostaviti parlamentu na odgovor. Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe koja predviđa da je za utvrđivanje izborne liste koju podnosi politička stranka ili koalicija nacionalnih manjina potrebno da je potpisima podrži 3.000 građana, Uputstva za sprovođenje Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je donela RIK, podneli su poslanici Srpske radikalne stranke.

Radikali smatraju da je RIK, donošenjem takve odredbe, izašla iz okvira svoje nadležnosti i na sebe preuzela posao zakonodavca. Razmatrajući inicijativu SRS, sudija izvestilac "stao je na stanovište" da je potrebno oceniti usklađenost odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika, koja predviđa da je za proglašnje izborne liste nepohodno da je potpisima podrži 10.000 građana, sa Ustavom posmatrano u kontekstu zaštite ljudskih i manjinskih prava.

Sudija izvestilac postavio je pitanje da li je pomenuta odredba Zakona o izboru narodnih poslanika u skladu sa ustavnim odredbama o jemstvu posebne zaštite nacionalnih manjina radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti, kao i Okvirnom konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina.

Predsednica Ustvanog suda Bosa Nenadić je, istakavši da je nesporno da je RIK prekoračila svoja ovlašćenja, propisana Zakonom, navela u javnom delu sednice da se mora utvrditi usklađenost Zakona sa Ustavom, koji nudi široku lepezu zajemčenih sloboda i prava, u koja spadaju i prava nacionalnih manjina.

"Osnovana je sumnja sudija izvestioca u ustavnost odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika, njegovu usklađenost sa Ustavom, međunarodnim konvencijama i obavezama", kazala je Nenadićeva. Sudija Marija Draškić je, istakavši da bi bilo preurenjeno donositi odluku o privremenoj meri, rekla da postoji razumna sumnja da odredba Zakona nije u skladu sa Ustavom, jer je Zakon upravo uticao na suštinu zajemčenih prava nacionalnih manjina.

Sudija Katarina Andrić-Manojlović ocenila je da pomenuta odredba u sebi sadrži prikrivenu neravnopravnost u pogledu ravnopravnog učešća nacionalnih manjina u radu parlamenta.