Vesti » Večernje novosti 10.04.2008
Najteže suditi komšijama
Večernje novosti četvrtak, 10. april 2008.
Vida Petrović-Škero
PREDSEDNIK Vrhovnog suda Srbije, Vida Petrović-Škero, nerado pristaje da se slika za novine. Kaže da ne želi da je prepoznaju, već da može da se slobodno šeta svojim Banovim brdom. Na pitanje da li je moguće da ima onih koji ne znaju kako izgleda šef sudske vlasti, odgovara:
- Samo mi ponekad taksisti traže da priznam da sam Ceca Bojković.
Zna da iskritikuje sudstvo, ali i da zatraži zaštitu svojih kolega. Na čelu najvišeg suda u zemlji je tri godine - više nego dovoljno da oceni ono što je postigla. Ipak, kaže:
- To drugi treba da urade. Ono što bih mogla da istaknem jeste činjenica da je u svim sudovima u Srbiji, kada sam postala predsednik, bilo 37 odsto starih predmeta, a prošlu godinu smo završili sa 12 odsto. To je veliki pomak za sudstvo u Srbiji.
* Kako biste opisali srpsko pravosuđe u ovom trenutku?
- Već nekoliko godina traje “trenutak” u kojem je pravosuđe opterećeno neizvesnošću. Pitanje reizbora sudija je prisutno od donošenja Ustavnog zakona. Stalne političke promene stvaraju uslove u kojima svaku sudsku odluku, koja izaziva medijsko interesovanje, pojedinci ocenjuju kao političku.
* Izvršna vlast ovu godinu označava kao godinu reforme pravosuđa, jer se donose novi zakoni i formiraju nova pravosudna tela. Hoće li to zaista unaprediti naše pravosuđe?
- Ne bih se složila da je ova godina posebno godina reforme srpskog pravosuđa. Jer, način na koji je ono moralo da se reformiše zacrtan je još 2001. godine. Od tada, pravosuđe stalno reformišemo, pa je i svaka godina “reformska”. Pre više od godinu i po, donet je novi Ustav, pa je to mogla da bude prekretnica da su doneti neophodni zakoni. Ali - nisu.
* Šta bi prioritetno trebalo da se promeni?
- Novi sistemski zakoni trebalo bi da poprave ono što je uočeno kao loše. Vrlo je bitan način na koji se biraju sudije, jer mora da se garantuje njihova nezavisnost u pogledu suđenja. Istovremeno, zakoni bi trebalo i da urede bolje kriterijume za izbor kvalitetnih sudija, za njihovo napredovanje i odgovornost. Zakonom se mora rešiti i način izbora članova Visokog saveta sudstva, koji će predlagati, nažalost, Skupštini, kandidate za izbor sudija i za predsednike sudova.
* Od kojeg zakona se najviše očekuje?
- Od zakona o sedištima sudova i sedištima tužilaštva kojim će se napraviti racionalna mreža sudova. Tada će se omogućiti građanima suđenje u istom razumnom roku, bilo da zaštitu prava traže u nekom malom mestu ili u Beogradu, Novom Sadu, ili nekom drugom većem gradu. Sudstvo na to ukazuje već godinama. U malim sudovima istražne sudije dobijaju po dva predmeta mesečno, kao na primer u Titelu ili Brusu. S druge strane, istražni sudija Trećeg opštinskog suda u Beogradu dobija mesečno 82,8 predmeta. Svakog meseca završava 69 predmeta, uvek ima zaostatak od prethodnog meseca i ne može da postigne ažurnost.
* Koliko bi onda sudova trebalo da ima Srbija?
- Predlog tog zakona je u nadležnosti Ministarstva pravde. Pre nešto više od dve godine, Visoki savet pravosuđa je uputio Skupštini predlog sistematizacije, kojim je predviđeno da bi, prema broju predmeta i nekim drugim merilima, 76 sudova u Srbiji trebalo da ima manje od pet sudija.
* Koliko je budućih delilaca pravde “zaglavljeno” u skupštinskoj proceduri?
- Njih 106 čeka na izbor. Ali, pošto Skupština dve godine nije izabrala nijednog sudiju, Visoki savet pravosuđa je prestao da predlaže kandidate. Više od 60 sudija ispunilo je uslove za penziju, više od 10 predloga dostavljeno je Skupštini na osnovu ocene Velikog personalnog veća za razrešenje zbog nesavesnog ili nestručnog obavljanja sudijske funkcije. Jedan je od njih i predlog za razrešenje sudije Ljubomira Vučkovića, koji je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na šest godina zatvora. Iako je još od februara na izdržavanju kazne, Skupština ga još nije razrešila.
* Nedavna ubistva dvojice sudija pokazala su da su više na udaru delioci pravde u manjim sudovima, nego, recimo, oni koji sude za najteža krivična dela?
- Veoma teško. Neophodno je sistemsko rešenje. U većini drugih zemalja odavno nema sudova u malim gradovima. Opšte je poznato da je teško obezbediti objektivnost i nezavisnost rada sudija koji žive i rade u malom gradu. Često je mnogo teže suditi mali predmet o sukobu dvojice komšija, nego teško krivično delo u velikom gradu. Dobra mreža sudova bi tu mnogo pomogla, kao i tzv. “leteća veća”, odnosno mogućnost da, tokom sudećih dana, u manje mesto dolazi sudija koji živi u drugom gradu.
KORUPCIJE IMA, ALI NE TOLIKO
* Da li je sudstvo zaista toliko korumpirano kao što tvrde građani?
- Ne mogu da kažem da nema korupcije, jer postoji i nekoliko pravnosnažnih sudskih odluka. Sistem sudske vlasti uvek je podložan verovanju da ona postoji. Međutim, mnogo je više priče, nego što je to zaista tako. Reč je o pojedinačnim slučajevima, a ne o korumpiranosti sistema. Ako pitate građane, oni čija parnica dugo traje, ili oni koji su izgubili spor, često veruju da je sudija korumpiran.
PARNIČARI NA UDARU
* Kojim sudijama više prete, onima koji sude parnicu ili krivicu?
- Onima koji sude parnične predmete, zbog same prirode sporova. Tu su dve suprotstavljene, a ravnopravne stranke, koje nemaju iza sebe snagu države, koju ima tužilac u krivičnom postupku.
U parnici obe strane veruju da su u pravu, jer da ne veruju, ne bi ni došli u sud. Zato se građani u parnicama osećaju najugroženiji i pokušavaju da, pretnjom sudiji, dođu do prava za koje smatraju da im pripada.
PREDSEDNIK Vrhovnog suda Srbije, Vida Petrović-Škero, nerado pristaje da se slika za novine. Kaže da ne želi da je prepoznaju, već da može da se slobodno šeta svojim Banovim brdom. Na pitanje da li je moguće da ima onih koji ne znaju kako izgleda šef sudske vlasti, odgovara:
- Samo mi ponekad taksisti traže da priznam da sam Ceca Bojković.
Zna da iskritikuje sudstvo, ali i da zatraži zaštitu svojih kolega. Na čelu najvišeg suda u zemlji je tri godine - više nego dovoljno da oceni ono što je postigla. Ipak, kaže:
- To drugi treba da urade. Ono što bih mogla da istaknem jeste činjenica da je u svim sudovima u Srbiji, kada sam postala predsednik, bilo 37 odsto starih predmeta, a prošlu godinu smo završili sa 12 odsto. To je veliki pomak za sudstvo u Srbiji.
* Kako biste opisali srpsko pravosuđe u ovom trenutku?
- Već nekoliko godina traje “trenutak” u kojem je pravosuđe opterećeno neizvesnošću. Pitanje reizbora sudija je prisutno od donošenja Ustavnog zakona. Stalne političke promene stvaraju uslove u kojima svaku sudsku odluku, koja izaziva medijsko interesovanje, pojedinci ocenjuju kao političku.
* Izvršna vlast ovu godinu označava kao godinu reforme pravosuđa, jer se donose novi zakoni i formiraju nova pravosudna tela. Hoće li to zaista unaprediti naše pravosuđe?
- Ne bih se složila da je ova godina posebno godina reforme srpskog pravosuđa. Jer, način na koji je ono moralo da se reformiše zacrtan je još 2001. godine. Od tada, pravosuđe stalno reformišemo, pa je i svaka godina “reformska”. Pre više od godinu i po, donet je novi Ustav, pa je to mogla da bude prekretnica da su doneti neophodni zakoni. Ali - nisu.
* Šta bi prioritetno trebalo da se promeni?
- Novi sistemski zakoni trebalo bi da poprave ono što je uočeno kao loše. Vrlo je bitan način na koji se biraju sudije, jer mora da se garantuje njihova nezavisnost u pogledu suđenja. Istovremeno, zakoni bi trebalo i da urede bolje kriterijume za izbor kvalitetnih sudija, za njihovo napredovanje i odgovornost. Zakonom se mora rešiti i način izbora članova Visokog saveta sudstva, koji će predlagati, nažalost, Skupštini, kandidate za izbor sudija i za predsednike sudova.
* Od kojeg zakona se najviše očekuje?
- Od zakona o sedištima sudova i sedištima tužilaštva kojim će se napraviti racionalna mreža sudova. Tada će se omogućiti građanima suđenje u istom razumnom roku, bilo da zaštitu prava traže u nekom malom mestu ili u Beogradu, Novom Sadu, ili nekom drugom većem gradu. Sudstvo na to ukazuje već godinama. U malim sudovima istražne sudije dobijaju po dva predmeta mesečno, kao na primer u Titelu ili Brusu. S druge strane, istražni sudija Trećeg opštinskog suda u Beogradu dobija mesečno 82,8 predmeta. Svakog meseca završava 69 predmeta, uvek ima zaostatak od prethodnog meseca i ne može da postigne ažurnost.
* Koliko bi onda sudova trebalo da ima Srbija?
- Predlog tog zakona je u nadležnosti Ministarstva pravde. Pre nešto više od dve godine, Visoki savet pravosuđa je uputio Skupštini predlog sistematizacije, kojim je predviđeno da bi, prema broju predmeta i nekim drugim merilima, 76 sudova u Srbiji trebalo da ima manje od pet sudija.
* Koliko je budućih delilaca pravde “zaglavljeno” u skupštinskoj proceduri?
- Njih 106 čeka na izbor. Ali, pošto Skupština dve godine nije izabrala nijednog sudiju, Visoki savet pravosuđa je prestao da predlaže kandidate. Više od 60 sudija ispunilo je uslove za penziju, više od 10 predloga dostavljeno je Skupštini na osnovu ocene Velikog personalnog veća za razrešenje zbog nesavesnog ili nestručnog obavljanja sudijske funkcije. Jedan je od njih i predlog za razrešenje sudije Ljubomira Vučkovića, koji je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na šest godina zatvora. Iako je još od februara na izdržavanju kazne, Skupština ga još nije razrešila.
* Nedavna ubistva dvojice sudija pokazala su da su više na udaru delioci pravde u manjim sudovima, nego, recimo, oni koji sude za najteža krivična dela?
- Veoma teško. Neophodno je sistemsko rešenje. U većini drugih zemalja odavno nema sudova u malim gradovima. Opšte je poznato da je teško obezbediti objektivnost i nezavisnost rada sudija koji žive i rade u malom gradu. Često je mnogo teže suditi mali predmet o sukobu dvojice komšija, nego teško krivično delo u velikom gradu. Dobra mreža sudova bi tu mnogo pomogla, kao i tzv. “leteća veća”, odnosno mogućnost da, tokom sudećih dana, u manje mesto dolazi sudija koji živi u drugom gradu.
KORUPCIJE IMA, ALI NE TOLIKO
* Da li je sudstvo zaista toliko korumpirano kao što tvrde građani?
- Ne mogu da kažem da nema korupcije, jer postoji i nekoliko pravnosnažnih sudskih odluka. Sistem sudske vlasti uvek je podložan verovanju da ona postoji. Međutim, mnogo je više priče, nego što je to zaista tako. Reč je o pojedinačnim slučajevima, a ne o korumpiranosti sistema. Ako pitate građane, oni čija parnica dugo traje, ili oni koji su izgubili spor, često veruju da je sudija korumpiran.
PARNIČARI NA UDARU
* Kojim sudijama više prete, onima koji sude parnicu ili krivicu?
- Onima koji sude parnične predmete, zbog same prirode sporova. Tu su dve suprotstavljene, a ravnopravne stranke, koje nemaju iza sebe snagu države, koju ima tužilac u krivičnom postupku.
U parnici obe strane veruju da su u pravu, jer da ne veruju, ne bi ni došli u sud. Zato se građani u parnicama osećaju najugroženiji i pokušavaju da, pretnjom sudiji, dođu do prava za koje smatraju da im pripada.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari