Arhiva » Vesti » Večernje novosti 10.04.2008
Zasejali na rate
Večernje novosti četvrtak, 10. april 2008.
Setva je znatno skuplja ove godine
POLJOPRIVREDNICI širom Srbije počeli su setvu kukuruza, kulture tradicionalno najzastupljenije u prolećnim radovima - najskupljem i najvažnijem “događaju” u poljoprivredi. Ovog proleća, naime, trebalo bi da se zaseje između 2,6 i 2,7 miliona hektara, a kukuruz će “zauzeti” oko 1,3 miliona hektara.
Cena setve, kako navodi Milan Prostran, sekretar Udruženja poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije, ove godine je znatno povećana. Zbog skupljeg goriva i mineralnih đubriva, treba izdvojiti gotovo trećinu više novca nego prošle godine.
S druge strane, cene hrane, posebno pšenice i kukuruza na svetskim berzama, ali i kod nas, dostigle su nivo koji nisu očekivali ni najsmeliji prognozeri, pa bi svaki dinar uložen u setvu trebalo trostruko da se isplati, a prinosi bi, ipak, mogli da budu za deset odsto veći nego prošle godine.
U Srbiji bi, ovog proleća, prema podacima republičke Privredne komore, trebalo da se zaseje oko 300.000 hektara oranica više nego prošlog. Do ove razlike dovele su nepovoljne vremenske prilike u vreme jesenje setve, kada su te površine ostale nezasejane. Direktna posledica je i to da pod ozimom pšenicom imamo samo 460.000 hektara, najmanje u poslednjih dvadeset godina.
Ova situacija, ističe Prostran, donekle je popravljena pošto je sada jarim žitima zasejano oko 160.000 hektara oranica.
- Uz kukuruz, koji je standardno najzastupljeniji, ove godine imamo “rehabilitaciju” uljarica, suncokreta i soje - objašnjava Prostran. - Suncokret bi trebalo da se zaseje na gotovo 200.000 hektara, a soja na oko 160.000. Zbog problema u prošlogodišnjoj kampanji šećerne repe, i pored najava Ministarstva poljoprivrede da će da premira proizvodnju šećerne repe, ova kultura, čija setva se polako privodi kraju, zauzeće između 50.000 i 60.000 hektara manje nego prošle godine.
Nadu da će paori setvene radove uspešno privesti kraju, čak i pored problema sa cenama goriva i đubriva, dodatno ohrabruje i činjenica da su klimatski uslovi ovih dana idealni. U zemlji ima dovoljno vode, a temperatura oranica, na setvenoj dubini od pet do deset centimetara je optimalna, i kreće se od deset do 12 stepeni.
- I pored svega ovoga, ostaje problem poluekstenzivne proizvodnje, odnosno proizvodnje sa malim ulaganjima, a samim tim i malim količinama mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja - dodaje Prostran. - Baš iz tih razloga, ne mogu se očekivati ni prinosi koji bi dostigli nivo iz devedesetih godina.
Našu zemlju je, iz tog razloga, navodi Prostran, teško upoređivati sa zemljama EU, u kojima velika ulaganja garantuju i visoke prinose.
- Naravno, ozbiljnije ulaganje u poljoprivredu, koje je resorno ministarstvo počelo kroz mere podsticaja, premija i ostalih davanja, treba nastaviti. Samo tako poljoprivreda može da postane okosnica razvoja Srbije.
Poljoprivrednicima je, inače, pre početka glavnog dela setve, donošenjem više od 30 različitih uredbi, stavljen na raspolaganje ceo agrarni budžet, “težak” oko 30 milijardi dinara.
- Uspeli smo da svim poljoprivrednicima obezbedimo da pre izbora, i bez neizvesnosti oko sastava nove vlade, neometano koriste novac koji je njima namenjen - ističe Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede. - Za samu setvu, naznačajniji su, naravno, kratkoročni krediti, kojima je svim registrovanim gazdinstvima obezbeđen novac sa kamatom od najviše pet odsto.
Ovakav pristup, koji podrazumeva veća direktna davanja poljoprivrednicima, objašnjava ministar, trebalo bi da populariše poljoprivrednu proizvodnju i da motiviše ljude da se bave ovim poslom.
- Model je ove godine profunkcionisao, a cilj nam je da naredne godine stvorimo uslove da davanja budu još veća - najavljuje Milosavljević. - Na taj način povećaćemo konkurentost naših poljoprivrednih proizvoda, a Srbija će postati lider u regionu po obimu proizvodnje. Ako se to ostvari, možemo da očekujemo izvoz hrane vredan od dve do pet ili šest milijardi dolara i ostvarivanje velikog suficita u razmeni prehrambenih proizvoda.
STRATEGIJA RAZVOJA
STRATEGIJA razvoja poljoprivrede, kako je najavio ministar Milosavljević, privedena je kraju i pre maja bi trebalo da se predstavi stručnoj javnosti.
- Ova strategija trebalo bi da postane nacionalni dokument kojim se precizira razvoj najznačajnije poljoprivredne grane u Srbiji - istakao je Milosavljević. - U njoj su, takođe, sadržani i elementi popravljanja kvaliteta života na selu, odnosno, povećanje motivacije građana za bavljenje poljoprivredom, kako bi se obezbedile sirovine za prehrambenu industriju, pošto se imidž Srbije najlakše poboljšava upravo preko kvalitetne hrane, koju svet izuzetno ceni.
HRANA
- POSLE skoka cena na svetskim berzama, hrana više nikada neće biti jeftina nigde u svetu, pa ni u Srbiji - ističe Milosavljević. - Kod nas će, međutim, cena hrane biti niža nego u svetu, a kvalitet će da bude bolji.
PŠENICA NAPREDUJE
- MLADA pšenica, zasejana prošle jeseni, dobro napreduje i sada joj je najpotrebnija zaštita od korova i bolesti - poručuje Srbislav Denčić, upravnik Odeljenja za sitna žita novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. - Pšenici prija temperatura vazduha, dovoljna količina vlage u zemljištu, to što je gotovo 80 odsto pšenice prihranjeno, ali i to što u dosadašnjem razvoju nije imala “stresnih situacija”. Da bi se ovakav razvoj nastavio, trebalo bi početi zaštitu, i to da se prvo prskaju najranije zasejane parcele, na kojima su biljke najrazvijenije.
POLJOPRIVREDNICI širom Srbije počeli su setvu kukuruza, kulture tradicionalno najzastupljenije u prolećnim radovima - najskupljem i najvažnijem “događaju” u poljoprivredi. Ovog proleća, naime, trebalo bi da se zaseje između 2,6 i 2,7 miliona hektara, a kukuruz će “zauzeti” oko 1,3 miliona hektara.
Cena setve, kako navodi Milan Prostran, sekretar Udruženja poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije, ove godine je znatno povećana. Zbog skupljeg goriva i mineralnih đubriva, treba izdvojiti gotovo trećinu više novca nego prošle godine.
S druge strane, cene hrane, posebno pšenice i kukuruza na svetskim berzama, ali i kod nas, dostigle su nivo koji nisu očekivali ni najsmeliji prognozeri, pa bi svaki dinar uložen u setvu trebalo trostruko da se isplati, a prinosi bi, ipak, mogli da budu za deset odsto veći nego prošle godine.
U Srbiji bi, ovog proleća, prema podacima republičke Privredne komore, trebalo da se zaseje oko 300.000 hektara oranica više nego prošlog. Do ove razlike dovele su nepovoljne vremenske prilike u vreme jesenje setve, kada su te površine ostale nezasejane. Direktna posledica je i to da pod ozimom pšenicom imamo samo 460.000 hektara, najmanje u poslednjih dvadeset godina.
Ova situacija, ističe Prostran, donekle je popravljena pošto je sada jarim žitima zasejano oko 160.000 hektara oranica.
- Uz kukuruz, koji je standardno najzastupljeniji, ove godine imamo “rehabilitaciju” uljarica, suncokreta i soje - objašnjava Prostran. - Suncokret bi trebalo da se zaseje na gotovo 200.000 hektara, a soja na oko 160.000. Zbog problema u prošlogodišnjoj kampanji šećerne repe, i pored najava Ministarstva poljoprivrede da će da premira proizvodnju šećerne repe, ova kultura, čija setva se polako privodi kraju, zauzeće između 50.000 i 60.000 hektara manje nego prošle godine.
Nadu da će paori setvene radove uspešno privesti kraju, čak i pored problema sa cenama goriva i đubriva, dodatno ohrabruje i činjenica da su klimatski uslovi ovih dana idealni. U zemlji ima dovoljno vode, a temperatura oranica, na setvenoj dubini od pet do deset centimetara je optimalna, i kreće se od deset do 12 stepeni.
- I pored svega ovoga, ostaje problem poluekstenzivne proizvodnje, odnosno proizvodnje sa malim ulaganjima, a samim tim i malim količinama mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja - dodaje Prostran. - Baš iz tih razloga, ne mogu se očekivati ni prinosi koji bi dostigli nivo iz devedesetih godina.
Našu zemlju je, iz tog razloga, navodi Prostran, teško upoređivati sa zemljama EU, u kojima velika ulaganja garantuju i visoke prinose.
- Naravno, ozbiljnije ulaganje u poljoprivredu, koje je resorno ministarstvo počelo kroz mere podsticaja, premija i ostalih davanja, treba nastaviti. Samo tako poljoprivreda može da postane okosnica razvoja Srbije.
Poljoprivrednicima je, inače, pre početka glavnog dela setve, donošenjem više od 30 različitih uredbi, stavljen na raspolaganje ceo agrarni budžet, “težak” oko 30 milijardi dinara.
- Uspeli smo da svim poljoprivrednicima obezbedimo da pre izbora, i bez neizvesnosti oko sastava nove vlade, neometano koriste novac koji je njima namenjen - ističe Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede. - Za samu setvu, naznačajniji su, naravno, kratkoročni krediti, kojima je svim registrovanim gazdinstvima obezbeđen novac sa kamatom od najviše pet odsto.
Ovakav pristup, koji podrazumeva veća direktna davanja poljoprivrednicima, objašnjava ministar, trebalo bi da populariše poljoprivrednu proizvodnju i da motiviše ljude da se bave ovim poslom.
- Model je ove godine profunkcionisao, a cilj nam je da naredne godine stvorimo uslove da davanja budu još veća - najavljuje Milosavljević. - Na taj način povećaćemo konkurentost naših poljoprivrednih proizvoda, a Srbija će postati lider u regionu po obimu proizvodnje. Ako se to ostvari, možemo da očekujemo izvoz hrane vredan od dve do pet ili šest milijardi dolara i ostvarivanje velikog suficita u razmeni prehrambenih proizvoda.
STRATEGIJA RAZVOJA
STRATEGIJA razvoja poljoprivrede, kako je najavio ministar Milosavljević, privedena je kraju i pre maja bi trebalo da se predstavi stručnoj javnosti.
- Ova strategija trebalo bi da postane nacionalni dokument kojim se precizira razvoj najznačajnije poljoprivredne grane u Srbiji - istakao je Milosavljević. - U njoj su, takođe, sadržani i elementi popravljanja kvaliteta života na selu, odnosno, povećanje motivacije građana za bavljenje poljoprivredom, kako bi se obezbedile sirovine za prehrambenu industriju, pošto se imidž Srbije najlakše poboljšava upravo preko kvalitetne hrane, koju svet izuzetno ceni.
HRANA
- POSLE skoka cena na svetskim berzama, hrana više nikada neće biti jeftina nigde u svetu, pa ni u Srbiji - ističe Milosavljević. - Kod nas će, međutim, cena hrane biti niža nego u svetu, a kvalitet će da bude bolji.
PŠENICA NAPREDUJE
- MLADA pšenica, zasejana prošle jeseni, dobro napreduje i sada joj je najpotrebnija zaštita od korova i bolesti - poručuje Srbislav Denčić, upravnik Odeljenja za sitna žita novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. - Pšenici prija temperatura vazduha, dovoljna količina vlage u zemljištu, to što je gotovo 80 odsto pšenice prihranjeno, ali i to što u dosadašnjem razvoju nije imala “stresnih situacija”. Da bi se ovakav razvoj nastavio, trebalo bi početi zaštitu, i to da se prvo prskaju najranije zasejane parcele, na kojima su biljke najrazvijenije.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari