Partije nacionalnih manjina pred problemom

Programski direktor Cesida Marko Blagojević kaže da Ustavni sud nije imao prostora za drugačiju odluku i da je jedino rešenje izmena zakona.

Iako je ova odluka, inače doneta nakon inicijative radikala, u skladu sa zakonom, neke stranke manjina nisu je očekivale.

Pod znakom pitanja je njihovo učešće na parlamentarnim izborima jer nemaju vremena da prikupe tri puta više potpisa.

Partije Albanaca na jugu Srbije našle su se pred velikim problemom posle odluke Ustavnog suda da i manjinske liste moraju da predaju 10.000 potpisa da bi učestvovale na parlamentarnim izborima.

Rok za podnošenje lista ističe 27. aprila, a albanskim strankama sad je još teže da donesu odluku da li uopšte da izlaze na izbore, rekao je za B92 predsednik Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi.

"Ovo je sad došlo kao veoma otežavajuća činjenica jer smo mi počeli sa sakupljanjem potpisa, a plan je bio za 3.000. Kratko vreme, koliko je sad ostalo, naravno da u takvoj situaciji je tehnički i organizaciono veoma neizvesno da li ćemo stići da u zakonsko vreme obezbedimo novi broj potreban za podršku naše liste. Tako da sad promena na 15-16 dana pre krajnjeg roka je veoma, da kažem, neozbiljna", rekao je Halimi.

Odluku Ustavnog suda o većem broju potpisa za partije manjina, donetu posle žalbe Srpske radikalne stranke, oštro kritikuje i predsednik Unije Roma Rajko Đurić.

On je rekao da se ovom odlukom, koju naziva sramnom, sud stavio na stranu jedne partije.

"Logika me navodi da kažem, Ustavni sud nije doneo nikakvu odluku, on je samo stavio pečat na inicijativu SRS. Ali, bojim se da je Ustavni sud ovom odlukom, sramnom odlukom, devalvirao samoga sebe i ljudska i manjinska prava", rekao je Đurić.

S druge strane, Romska partija tvrdi da i pored novih uslova može da prikupi 10.000 potpisa, a predsednik ove stranke Srđan Šajn smatra da krivica nije na Ustavnom sudu.

Crnogorska partija iskazala protest

Crnogorska partija je u saopštenju za javnost ocenila da se na taj način krši Ustav Srbije, koji garantuje zastupljenost nacionalnih manjina u parlamentu.

"Zahtev da nacionalne manjine obezbede isti broj potpisa kao i stranke većinskog naroda, predstavlja grubo kršenje odredbi ustava", navodi se u saopštenju.

"Očekujemo da se ostvarivanje nasih prava na srazmernu zastupljenost u parlamentu Srbije ne ogranicava vjestacki izmisljenim limitom koji predstavlja skoro sedminu ukupnog broja naseg naroda u Srbiji", dodaje se u saopštenju.

Crnogorska partija najavila je da će razmotriti mogućnost bojkota republičkih izbora u znak protesta protiv kršenja ustavom zajamčenih prava crnogorskog naroda u Srbiji.

Reakcija LDP-a

Liberalno demokratska partija ocenila je danas da je odluka Ustavnog suda Srbije o tome da je za predaju izborne liste nacionalnih manjina potrebno najmanje 10.000 sudski overenih potpisa, a ne 3000, u skladu sa zakonom ali - za žaljenje.

Funkcioner LDP-a Zoran Ostojić je rekao da je sa stanovišta LDP-a "za žaljenje to što Ustavni sud nije mogao da nađe pravi balans između dva ustavna prava".

"Ustavni sud je štitio pasivno biračko pravo, a zanemario ustavnu vrednost pozitivne diskriminacije u korist prava nacionalnih manjina", rekao je Ostojić. Prema njegovom mišljenju, na taj način manjim etničkim zajednicama, poput albanske i romske, faktički je onemogućeno da učestvuju u političkom životu na način na koji im njihova brojnost to dozvoljava.

Ostojić je naveo da su za takvu odluku krivi i oni koji su doneli Zakon o izboru narodnih poslanika kojim je propisano da je za predaju svih lista potrebno najmanje 10.000 potpisa.

Prema njegovim rečima, ta odluka Ustavnog suda je dokaz koliko je važno da se u Srbiji ostvare vrednosti koje je LDP promovisao u svom izbornom manifestu.