Rusija upozorava da se na Srbe ne ide nasiljem

Rusija je danas pozvala Evropsku uniju i NATO da 'odgovorno odmere sve posledice' nasilnih mera, koje se, prema navodima nekih zapadnih medija, pripremaju da bi Srbi na Kosovu bili provocirani na uzvratno dejstvo, i da deluju strogo u okviru mandata koje je odobrio Savet bezbednosti UN na osnovu Rezolucije 1244.

'Prema informaciji nekih zapadnih medija, međunarodno prisustvo na Kosovu priprema akcije prema kosovskim Srbima sa ciljem njihove provokacije na uzvratne mere.

Priprema se teren za obiman nasilni uticaj na srpsko stanovništvo Pokrajine sa ciljem da se prinudi da se pomiri sa samoproglašenom nezavisnošću', navedeno je u saopštenju ruskog Ministarstva inostranih poslova.

'Ukoliko je ta infomracija tačna, postaje očigledno da međunarodno prisustvo na Kosovu nije naučilo lekciju iz tragičnih događaja u Mitrovici u martu ove godine', istakla je zvanična Moskva, ocenjujući da takve mere nose sa sobom 'ubrzanu podelu Pokrajine i obiman konflikt u regionu'.

'Pozivamo međunarodno prisustvo, EU i NATO da odgovorno odmere sve posledice takvih mera nasilja, da deluju uravnoteženo i odmereno, strogo u okviru mandata koje je na osnovu Rezolucije 1244 odobrio Savet bezbednosti UN', istaknuto je u saopštenju.

Rusija za nove pregovore

Zamenik šefa ruske diplomatije Vladimir Titov izjavio je danas da se Rusija zalaže da Beograd i Priština započnu nove pregovore kako bi pronašli uzajamno prihvatljivo rešenje za 'kosovsko pitanje'.

'Mi smo protiv nezavisnosti Kosova, jer je to kršenje međunarodnih zakona i principa, između ostalog, i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN', rekao je Titov, posle susreta s ministrom spoljnih poslova Grčke Dorom Bakojani u Atini, prenela je agencija Itar-Taš.

Ruski diplomata je rekao da se Moksva zalaže za obnavljanje pregovora da bi se pronašlo rešenje koje će odobriti obe strane.

'Već nekoliko meseci predlažemo svojevrsnu 'mapu puta', koja bi bila objedinjena sa težnjama Kosova i Srbije za stupanje u Evropsku uniju, kako bi se došlo do stabilnog i dugoročnog rešenja, koje bi jačcalo mir i stabilnost na Balkanu', rekao je Titov.

Prema njegovim rečima, 'još nije kasno da se obnove pregovori između Beograda i Prištine', jer, kako je, objasnio, nezavisnost Kosova nije priznalo mnogo zemalja, a mnogo više zemalja je saopštilo da nikada neće priznati njegovu nezavisnost.

'Pedeset zemalja je saopštilo da nikada neće priznati nezavisnost Kosova a priznalo ga je 37 zemalja. To znači da je to vrlo kontroverzno pitanje', rekao je Titov i dodao da međunarodna zajednica ima različit pristup prema tome, ali da se 'većina država zalaže za poštovanje normi međunarodnog prava'.

Pred susret Titova i Bakojani, najavljeno je da će razgovarati o stanju na Balkanu, 'kiparskom pitanju' i bilateralnim odnosima.

Uoči dolaska u Grčku, ruski diplomata je dao intervju dnevniku 'Katimerini' u kojem je istakao da je jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije dalo dodatni podsticaj separatizmu u Evropi.

Titov je naveo da je jednostranom secesijom narušen suverenitet Republike Srbije, Povelja UN, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, principi Završnog akta iz Helsinkija, kosovski ustavni okviri i dogovori na visokom nivou u Kontakt grupi.

'Smatramo da je separatizam u Evropi dobio dopunski podsticaj. To se može odraziti i na zapadnoevropske zemlje, i na postjugoslovenski prostor i na 'zamrznute konflikte' u Zajednici Nezavisnih Država', rekao je Titov za grčki dnevnik, upozoravajući da odluke rukovodstva kosovskih Albanaca nose u sebi opasnost od eskalacije napetosti i međuetničkog nasilja u Pokrajini i novog konflikta na Balkanu.

Titov se juče u glavnom gradu Grčke sreo i sa zamenikom ministra spoljnih poslova Janisom Valinakisom.

Aleksij II poziva UN da štite Srbe na Kosovu

Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij II izrazio je nadu da će srpski narod na Kosovu i Metohiji biti zaštićen naporima Ujedinjenih nacija.

On je posle razgovora sa generalnim sekretarom UN Ban Ki-munom rekao da Banova pozicija o Kosovu 'daje nadu' da će srpsko stanovništvo u Pokrajini 'biti zaštitćeno naporima UN' i da će biti stvoren 'poseban status za pravoslavne crkve koje se nalaze na kosovskoj zemlji i za srpski narod predstavljaju nacionalne svetinje'.

Aleksij II je pozitivno ocenio susret sa generalnim sekretarom UN u Moskvi, ocenjujući da je Ban spreman na saradnju sa predstavnicima crkve i da je spreman da uvažava mišljenje verskih lidera, preneo je Itar-Tas.

To će doprineti dostizanju mira i sloge, zbližavanju civilizacija i očuvanju ljudskih prava, rekao je ruski patrijarh.

'Spremni smo da damo svoj doprinos radu UN radi mira u celom svetu', rekao je Aleksij II.

Ban je podržao ideju Ruske pravoslavne crkve o razvoju dijaloga verskih lidera iz sveta u okviru UN.

Generalni sekretar je izrazio zadovoljstvo zbog susreta sa ruskim patrijarhom i najvišim predstavnicima drugih tradicionalnih religija u Rusiji u patrijarhovoj rezidenciji u Svetodanilovskom manastiru.

Generalni sekretar se juče susreo sa sadašnjim i budućim predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i Dmitrijem Medvedevom.

U izjavi za ruske medije, Ban Ki Mun je potvrdio da UN i dalje imaju glavnu ulogu na Kosovu, u skladu sa rezolucijom 1244. Odgovarajući na pitanje o mogućnosti podele ovlašćenja između administracije Ujedinjenih nacija i misije Evropske unije, generalni sekretar je naglasio da u okviru odgovarajućeg mandata, vlast na celoj teritoriji Kosova ostaje na UNMIK-u.

Generalni sekretar izrazio je čuđenje zbog kritike njegovog stava o Kosovu, ocenivši da se treba 'razumno odnositi prema činjenici da je povratak Kosova na status kvo nemoguć i neprektičan'.

'Mislio sam da moju poziciju o Kosovu podržavaju, a ne kritikuju', rekao je on prilikom susreta sa čelnicima vodećih ruskih medija, preneo je Itar-Tas.

'Potrebno je razumno se odnositi prema činjenici da je povratak Kosova na status kvo nemoguć i nepraktičan. Sada je potrebno tražiti puteve izlaska iz situacije, a to je složeno pitanje', rekao je Ban.

Stigao četvrti deo

ruske humanitarne pomoći

Avion sa četvrtim delom humanitarne pomoći koju je obezbedilo rusko Ministarstvo za vanredne situacije i odbranu sleteo je danas u 10 sati na Aerodrom 'Nikola Tesla' u Beogradu.

Rusija je za srpske enklave na Kosovu do danas uputila tri kontingenta humanitarne pomoći, a ukupno će biti dostavljeno 160 tona namirnica i lekova, u vrednosti od oko 1,7 miliona dolara.

Pomoć se upućuje Srbiji po nalogu ruskog predsednika Vladimira Putina, a prvi deo upućen je 2. aprila, pošto je predsednik Putin zatražio 24. marta od premijera Viktora Zubkova da razmotri pružanje humanitarne pomoći srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji.

Pomoć uključuje konzervirano meso i ribu, pirinač, šećer, značajnu količinu neophodne medicinske opreme i sredstava za dezinfekciju.