Vesti » Vrele gume 11.04.2008
Bio gorivo
Biogorivo, energent koji je nekada favorizovan od strane dvojice velikana, Henrya Forda i Rudolpha Diesela, ponovo se vraća u svet automobila, nakon zaborava koji je trajao gotovo čitavo stoleće... Veliki povratak
Vrele gume petak, 11. april 2008.
Među faktorima koji su doprineli da biogorivo bude ponovo aktuelna tema je svakako najvažniji cena nafte, zatim briga o klimatskim promenama, ali i nervoza vlada država čije rezerve ”crnog zlata” postaju sve tanje i tanje. Kombinacija ovih faktora je dovela do toga da više od 40 vlada zemalja u svetu ne samo formira predloge zakona koji nalažu upotrebu biogoriva, već i poreske povlastice i subvencije za kompanije koje podržavaju ovu sve aktuelniju tehnologiju.
U praksi to funkcioniše, u većoj ili manjoj meri. U 2007. je WorldBioPlant.com servis podataka, kreiran da prati razvoj biogoriva, dao izveštaj da postoji 954 proizvodna pogona za biogoriva - 386 za biodizel i 565 za bioetanol. I to u 56 zemalja, sa kumulativnim kapacitetom koji premašuje 43 milijarde galona, odnosno 163 milijarde litara. Kada se malo ”zagrebe” površina, dolazi se do podataka da iza ovih projekata stoje i neki naftni giganti poput Royal Dutch Shella, BP-a i Chevrona, ali i veliki proizvođači automobila kao što su Daimler, GM i Volkswagen koji dobijaju poreske beneficije za proizvodnju vozila koje koriste ”zeleno” gorivo.
Začetak proizvodno-prodajne mreže
Važna karika u lancu su trgovci, koji takođe uskaču u brod koji vodi u ”obećanu zemlju”. Prošlog meseca je proizvođač biogoriva iz SAD, Vera-Sun Energy, sklopio ugovor sa vodećim trgovinskim lancem u SAD po imenu Kroger, koji će prodavati bioetanol u svojih 20 objekata u Teksasu. Gorivo poznato pod kodnim imenom E85 je prvobitno predviđeno za mali, ali rastući segment vozila kadrih da troše benzin i visokoprocentnu alkoholnu mešavinu u isto vreme.
Simbolika leži u činjenici da je ugovor sklopljen u Teksasu, ”rodnom” tlu najvećih američkih naftnih kompanija. Kada će interes za biogorivom prerasti u izvor ogromnog profita teško je reći, ali će taj trenutak sigurno doći.
Biogorivo trenutno zauzima minoran udeo na svetskom tržištu energenata. Prodaja je dostigla 25,4 milijarde dolara u 2007. godini sa projektovanom prodajom od 81,1 milijardu dolara do 2017. Alternativna goriva svih vrsta, uključujući etanol i biodizel, kao i sintetička goriva, su u 2006. imala udeo od samo 2,6% od ukupne količine proizvedenog goriva po podacima Goldman Sachs Internationala na kraju prošle godine. Čak i sa nastavkom podrške Vlade SAD, alternativna goriva neće imati veći udeo od 5 procenata do 2015., izveštavaju iz Goldmana.
Biogoriva dolaze u dve primarne forme: etanol, koji je derivat fermentisanih biljnih šećera i biodizel, proizveden iz biljnih i životinjskih ulja
Vlade podržavaju biogorivo
”Biogoriva u SAD su jasno podržana od strane vlade, ali još uvek nisu ekonomski samostalno održiva...” - reči su Marca Levinsona, analitičara JPMorgana. Uporište u svojoj tvrdnji Levinson nalazi u nedavno proširenim američkim standardima koji su ciljnu potrošnju biogoriva, uključujući i ona napredna koja su definisana kao goriva bazirana na celulozi i dizel baziran na biomasi, projektovali na 36 milijardi galona do 2022.
Po Levinsonu, ne postoji šansa da američka industrija biogoriva isprati postavljene ciljeve. On smatra da će industrija biogoriva u SAD morati ili da nađe efikasniji način da sirovine pretvori u energente, ili da se okrene spoljnjim izvorima, poput Brazila, koji ima veliku proizvodnju etanola od šećerne trske, ali se trenutno suočava sa visokim izvoznim dažbinama u SAD.
Brent Erickson, bivši lobista u naftnoj industriji, a danas izvršni potpredsednik organizacije Biotechnology Industry je sa druge strane izjavio da veruje da direktiva vlade SAD nije nerealna: ”Ona garantuje tržište za biogoriva, ali i smanjenje poslovnog rizika za korporacije i privatne kompanije koje bi želele da ulože svoj kapital”. Erickson je istakao da brazilska Vlada, koja je usvojila politiku koja je išla u prilog biogoriva još pre trideset godina, sada ima čak 40% učešća goriva koje se pravi od šećerne trske u ukupnom saobraćaju u državi. Čak 75% automobila u Brazilu je pogonjeno biogorivom.
Predstoji mnogo rada
Kao energenti predviđeni za pokretanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem, biogoriva dolaze u dve primarne forme: etanol, koji je derivat fermentisanih biljnih šećera, i biodizel, proizveden iz biljnih i životinjskih ulja.
Kritičari upotrebe biogoriva, sa svoje tačke gledišta tvrde da dotični energenti doprinose porastu cena, otimanju zemljišta prehrambenim kulturama, kao i da njihov proizvodni proces ugrožava životnu okolinu.
Sa rastućim kritikama, podrška kreatora nove politike bioenergenata je postala u velikoj meri uslovljena.
U februaru je nekoliko članica Evropske Unije apelovalo na reviziju Direktiva o kvalitetu goriva (Fuel Quality Directive) iz 1998, u smislu implementacije striktnijih i dugoročnijih ekoloških standarda u vezi sa proizvodnjom i eksploatacijom biogoriva u Evropi.
Po Martini Otto, koja je na čelu Resora za energiju i transport unutar Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, reakcija protiv današnje generacije biogoriva nije iznenađujuća, ali nije ni sasvim osuđujuća. ”Postoje pozitivne i negativne strane biogoriva u još uvek je potrebno izvršiti temeljna istraživanja” - rekla je Otto.
Dobar deo debate u vezi sa ekološkim rizicima može biti irelevantan, ukoliko se obećanja o prednostima naredne generacije biogoriva ispune. Obećanja nalažu da će se nova generacija u velikoj meri osloniti na biomasu koja nije bazirana na hrani i otpadu.
Celuloza, sirovina budućnosti
Tehnologija koja najviše obećava je vezana za celulozu, sudeći po rečima Michaela Tiana, analitičara iz Morningstara. Celuloza se nalazi u membranama biljnih ćelija, a čini je kompleks ugljenih hidrata generisan u polisaharid. Tehnologijama koje su predviđene za izvlačenje celuloze iz biomase poput drvene pulpe, stabljika žitarica i algi, treba dati prednost u razvoju.
Novozyme, privatna kompanija iz Danske je otkrila da je bakterija koja se hrani biomasom kadra da brzo izmeni strukturu celuloze. Danska kompanija sada proizvodi replike ove korisne bakterije. Tehnologija je već u upotrebi od strane brojnih firmi poput Abengoa Bioenergy iz Španije. Mala kompanija iz SAD, Xethanol proizvodi etanol od otpada citrusnog voća, koristeći enzime i kvasac za fermentaciju. Prošlog meseca je Xethanol pokrenuo pilot projekat u Floridi sa godišnjim proizvodnim kapacitetom od 500.000 galona (1,9 miliona litara) etanola od otpada na bazi citrusnog voća.
Napredna tehnologija se ne završava na celulozi. Choren Industries, privatna kompanija iz Nemačke se nedavno udružila sa Royal Dutch Shellom u cilju izgradnje fabrike koja će iz biomase proizvoditi tečnost (biomass-to-liquid, BTL). Choren, čije akcije poseduju Volkswagen i Daimler proizvodi drugu generaciju sintetičkog dizela, proizvedenog od biomase koja uključuje drvenu pulpu i otpad, poznatog pod imenom SunDiesel. Dotično gorivo je kompatibilno sa postojećim agregatima, ali i sa novim koji će tek ući u upotrebu.
U međuvremenu, International Energy, kompanija iz SAD proizvodi biogoriva koja su direktni nusprodukti fotosinteze zelenih mikroalgi, uz tvrdnju da može da akumulira trideset procenata biomase u kvalitetne energente.
Rizična vizija?
Većina kompanija u ovom sektoru nije dovoljno finansijski snažna, i zbog toga su rizici u poslovanju veliki, ali im treba odati priznanje za hrabrost. Naravno, sve one u perspektivi očekuju veliki profit, a poznato je da bez rizika, nema ni dobitka. Ambicije su velike, ali proizvodnja biogoriva tek treba da dobije svoju pozitivnu ekonomsku računicu.
Za sada je egzistencija nove industrije u domenu političkih struktura. Da li je vizija ispravna ili ne, videćemo u relativno bliskoj budućnosti?
P. Barta
foto: Vrele Gume, P. Rajković
pavleb@vrelegume.co.yu
6
Opširnije u časopisu
VRELE GUME br. 165
Postavljeno: 11.04.2008
U praksi to funkcioniše, u većoj ili manjoj meri. U 2007. je WorldBioPlant.com servis podataka, kreiran da prati razvoj biogoriva, dao izveštaj da postoji 954 proizvodna pogona za biogoriva - 386 za biodizel i 565 za bioetanol. I to u 56 zemalja, sa kumulativnim kapacitetom koji premašuje 43 milijarde galona, odnosno 163 milijarde litara. Kada se malo ”zagrebe” površina, dolazi se do podataka da iza ovih projekata stoje i neki naftni giganti poput Royal Dutch Shella, BP-a i Chevrona, ali i veliki proizvođači automobila kao što su Daimler, GM i Volkswagen koji dobijaju poreske beneficije za proizvodnju vozila koje koriste ”zeleno” gorivo.
Začetak proizvodno-prodajne mreže
Važna karika u lancu su trgovci, koji takođe uskaču u brod koji vodi u ”obećanu zemlju”. Prošlog meseca je proizvođač biogoriva iz SAD, Vera-Sun Energy, sklopio ugovor sa vodećim trgovinskim lancem u SAD po imenu Kroger, koji će prodavati bioetanol u svojih 20 objekata u Teksasu. Gorivo poznato pod kodnim imenom E85 je prvobitno predviđeno za mali, ali rastući segment vozila kadrih da troše benzin i visokoprocentnu alkoholnu mešavinu u isto vreme.
Simbolika leži u činjenici da je ugovor sklopljen u Teksasu, ”rodnom” tlu najvećih američkih naftnih kompanija. Kada će interes za biogorivom prerasti u izvor ogromnog profita teško je reći, ali će taj trenutak sigurno doći.
Biogorivo trenutno zauzima minoran udeo na svetskom tržištu energenata. Prodaja je dostigla 25,4 milijarde dolara u 2007. godini sa projektovanom prodajom od 81,1 milijardu dolara do 2017. Alternativna goriva svih vrsta, uključujući etanol i biodizel, kao i sintetička goriva, su u 2006. imala udeo od samo 2,6% od ukupne količine proizvedenog goriva po podacima Goldman Sachs Internationala na kraju prošle godine. Čak i sa nastavkom podrške Vlade SAD, alternativna goriva neće imati veći udeo od 5 procenata do 2015., izveštavaju iz Goldmana.
Biogoriva dolaze u dve primarne forme: etanol, koji je derivat fermentisanih biljnih šećera i biodizel, proizveden iz biljnih i životinjskih ulja
Vlade podržavaju biogorivo
”Biogoriva u SAD su jasno podržana od strane vlade, ali još uvek nisu ekonomski samostalno održiva...” - reči su Marca Levinsona, analitičara JPMorgana. Uporište u svojoj tvrdnji Levinson nalazi u nedavno proširenim američkim standardima koji su ciljnu potrošnju biogoriva, uključujući i ona napredna koja su definisana kao goriva bazirana na celulozi i dizel baziran na biomasi, projektovali na 36 milijardi galona do 2022.
Po Levinsonu, ne postoji šansa da američka industrija biogoriva isprati postavljene ciljeve. On smatra da će industrija biogoriva u SAD morati ili da nađe efikasniji način da sirovine pretvori u energente, ili da se okrene spoljnjim izvorima, poput Brazila, koji ima veliku proizvodnju etanola od šećerne trske, ali se trenutno suočava sa visokim izvoznim dažbinama u SAD.
Brent Erickson, bivši lobista u naftnoj industriji, a danas izvršni potpredsednik organizacije Biotechnology Industry je sa druge strane izjavio da veruje da direktiva vlade SAD nije nerealna: ”Ona garantuje tržište za biogoriva, ali i smanjenje poslovnog rizika za korporacije i privatne kompanije koje bi želele da ulože svoj kapital”. Erickson je istakao da brazilska Vlada, koja je usvojila politiku koja je išla u prilog biogoriva još pre trideset godina, sada ima čak 40% učešća goriva koje se pravi od šećerne trske u ukupnom saobraćaju u državi. Čak 75% automobila u Brazilu je pogonjeno biogorivom.
Predstoji mnogo rada
Kao energenti predviđeni za pokretanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem, biogoriva dolaze u dve primarne forme: etanol, koji je derivat fermentisanih biljnih šećera, i biodizel, proizveden iz biljnih i životinjskih ulja.
Kritičari upotrebe biogoriva, sa svoje tačke gledišta tvrde da dotični energenti doprinose porastu cena, otimanju zemljišta prehrambenim kulturama, kao i da njihov proizvodni proces ugrožava životnu okolinu.
Sa rastućim kritikama, podrška kreatora nove politike bioenergenata je postala u velikoj meri uslovljena.
U februaru je nekoliko članica Evropske Unije apelovalo na reviziju Direktiva o kvalitetu goriva (Fuel Quality Directive) iz 1998, u smislu implementacije striktnijih i dugoročnijih ekoloških standarda u vezi sa proizvodnjom i eksploatacijom biogoriva u Evropi.
Po Martini Otto, koja je na čelu Resora za energiju i transport unutar Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, reakcija protiv današnje generacije biogoriva nije iznenađujuća, ali nije ni sasvim osuđujuća. ”Postoje pozitivne i negativne strane biogoriva u još uvek je potrebno izvršiti temeljna istraživanja” - rekla je Otto.
Dobar deo debate u vezi sa ekološkim rizicima može biti irelevantan, ukoliko se obećanja o prednostima naredne generacije biogoriva ispune. Obećanja nalažu da će se nova generacija u velikoj meri osloniti na biomasu koja nije bazirana na hrani i otpadu.
Celuloza, sirovina budućnosti
Tehnologija koja najviše obećava je vezana za celulozu, sudeći po rečima Michaela Tiana, analitičara iz Morningstara. Celuloza se nalazi u membranama biljnih ćelija, a čini je kompleks ugljenih hidrata generisan u polisaharid. Tehnologijama koje su predviđene za izvlačenje celuloze iz biomase poput drvene pulpe, stabljika žitarica i algi, treba dati prednost u razvoju.
Novozyme, privatna kompanija iz Danske je otkrila da je bakterija koja se hrani biomasom kadra da brzo izmeni strukturu celuloze. Danska kompanija sada proizvodi replike ove korisne bakterije. Tehnologija je već u upotrebi od strane brojnih firmi poput Abengoa Bioenergy iz Španije. Mala kompanija iz SAD, Xethanol proizvodi etanol od otpada citrusnog voća, koristeći enzime i kvasac za fermentaciju. Prošlog meseca je Xethanol pokrenuo pilot projekat u Floridi sa godišnjim proizvodnim kapacitetom od 500.000 galona (1,9 miliona litara) etanola od otpada na bazi citrusnog voća.
Napredna tehnologija se ne završava na celulozi. Choren Industries, privatna kompanija iz Nemačke se nedavno udružila sa Royal Dutch Shellom u cilju izgradnje fabrike koja će iz biomase proizvoditi tečnost (biomass-to-liquid, BTL). Choren, čije akcije poseduju Volkswagen i Daimler proizvodi drugu generaciju sintetičkog dizela, proizvedenog od biomase koja uključuje drvenu pulpu i otpad, poznatog pod imenom SunDiesel. Dotično gorivo je kompatibilno sa postojećim agregatima, ali i sa novim koji će tek ući u upotrebu.
U međuvremenu, International Energy, kompanija iz SAD proizvodi biogoriva koja su direktni nusprodukti fotosinteze zelenih mikroalgi, uz tvrdnju da može da akumulira trideset procenata biomase u kvalitetne energente.
Rizična vizija?
Većina kompanija u ovom sektoru nije dovoljno finansijski snažna, i zbog toga su rizici u poslovanju veliki, ali im treba odati priznanje za hrabrost. Naravno, sve one u perspektivi očekuju veliki profit, a poznato je da bez rizika, nema ni dobitka. Ambicije su velike, ali proizvodnja biogoriva tek treba da dobije svoju pozitivnu ekonomsku računicu.
Za sada je egzistencija nove industrije u domenu političkih struktura. Da li je vizija ispravna ili ne, videćemo u relativno bliskoj budućnosti?
P. Barta
foto: Vrele Gume, P. Rajković
pavleb@vrelegume.co.yu
6
Opširnije u časopisu
VRELE GUME br. 165
Postavljeno: 11.04.2008
Preuzeto sa sajta vrelegume.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari