U EU ne znaju da se SSP potpisuje 28. aprila

Zvaničnici u Evropskoj uniji (EU) potvrdili su da se ulažu snažni napori kako bi se pre izbora u Srbiji potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s Beogradom, ali nisu mogli da potvrde pisanje srpskih medija da će to biti učinjeno 28. aprila u Luksemburgu.

Izvori u Evropskoj komisiji u Briselu rekli su agenciji Beta da "ništa ne znaju o izvoru 'spekulacija' s tim u vezi" u nekim srpskim medijima.

Srpski mediji su objavili da je Holandija spremna da odobri potpisivanje SSP 28. aprila, pod uslovom da se Vlada Srbije obaveže da Sporazum neće biti ratifikovan i primenjen pre ostvarenja pune saradnje sa Haškim tribunalom.

Šef holandske diplomatije Maksim Verhagen izjavio je za RTS da će prva prilika za to biti ministarski sastanak EU, 28. aprila u Luksemburgu.

Holandija je do sada blokirala pokušaje drugih članica EU da se sa Srbijom potpiše sporazum, pre nego što se haški optuženik Ratko Mladić nađe u Hagu.

A ako EU ponudi Srbiji SSP, predsednik Boris Tadić spreman je da potpiše taj dokument.

Tadić je izjavio da ne zna da li će Srbiji 28. aprila biti ponuđeno potpisivanje Sporazuma, ali da potpredsednik Vlade Božidar Đelić ima ovlašćenje da potpiše taj dokument ako to EU bude ponudila.

"Tada je veliki sastanak ministara spoljnih poslova EU i možda će biti doneta takva odluka", rekao je Tadić u sedištu DS, razgovarajući telefonom sa građanima. On je još rekao da Srbija "mora u EU" i da tom procesu "nema alternative".

Izvori u EU su istakli da evropski komesar Oli Ren smatra da uslov pune saradnje s Haškim tribunalom može ostati na snazi i posle potpisivanja sporazuma sa Srbijom i biti proveren do ratifikacije u Evropskom parlamentu i parlamentima zemalja članica.

Ujedno, kako je naglašeno, u Briselu i evropskim prestonicama očekuju i jasan odgovor vlasti u Beogradu da su rešene i spremne da potpišu sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji bi ubrzo mogao Srbiji da omogući i da dobije status kandidata za članstvo.

Ovi izvori i funkcioneri Saveta ministara EU su naglasili da se čini sve da i Holandija prihvati stav ostalih partnera u evropskoj dvadesetsedmorici da vlasti u Beogradu ulažu najveće moguće napore da se svi optuženici nađu u Haškom tribunalu.

Visoki predstavnik EU Havijer Solana i drugi evropski zvaničnici su bili u vezi s holandskim funkcionerima, uključujući parlament u Hagu, gde postoje najveći otpori potpisivanju sporazuma sa Srbijom, ako pre toga u zatvoru haškog tribunala ne bi bio optuženi Ratko Mladić.

Beti je preneseno "veliko i neprijatno iznenađenje" zbog toga što su na "jasne i otvorene, a srpskom narodu i Srbiji veoma naklonjene". Solanine izjave u Evropskom parlamentu, neke političke snage u Srbiji, kako je ocenjeno, "krajnje odbojno dočekale i očigledno neprimereno upotrebile za ciljeve u predizbornoj kampanji".

Predsednik Boris Tadić izjavio je ranije da će SSP sa EU, "naravno biti potpisan", jer je Vlada Srbije odlukom ovlastila svog predstavnika da ga potpiše.

"Odluka vlade je da sporazum bude potpisan i već je određen potpisivač tog dokumenta. Da bi neka odluka bila opovrgnuta, vlada mora drugačije da glasa. Ako DSS ima većinu na vladi neka donese drugačiju odluku", rekao je Tadić gostujući na Studiju B. On je dodao da dok god se ne opovrgne, odluka važi i istakao da, ako Srbiji uskoro bude ponuđen, SSP će biti potpisan.

Na pitanje kako tehnička vlada može da potpiše SSP, a na vladi zato što je tehnička nije prošla inicijativa za ratifikaciju energetskog sporazuma sa Rusijom, Tadić je kazao da je Skupština zbog energetskog sporazuma trebalo da zaseda, a ona to ne može, jer je raspuštena: "Skupština dok je raspuštena ne može da donosi zakone, jer nema puni legitimitet."

Najviše koristi od SSP imaće država i građani, jer 80 odsto tog sporazuma podrazumeva regulisanje ekonomskih odnosa sa EU, rekao je on i ocenio da Srbija ne bi trebalo da uslovljava potpisivanje SSP-a sa EU, jer sporazum priznaje celovitost Srbije.

"Gospoda iz DSS i SRS kažu jednu neverovatnu rečenicu... da će potpisati ŠP tek kada nam oni priznaju celovitost države. Pa upravo sporazumom priznaju celovitost države, jer potvrđuju Rezoluciju 1244", kazao je Tadić.

Srbija neće kao uslov za ulazak u EU priznati jednostrano proglašenu nezavinost Kosova, ako to neko od nje zatraži, naglasio je Tadić i dodao da se takav zahtev ne može postavljati, posebno zato što ne postoji opšta saglasnost u EU o Kosovu, jer ima država članica Unije koje nisu i neće priznati nezavinost pokrajine.

Dodao je da je međunarodna obaveza Srbije saradnja sa Haškim tribunalom i ocenio da će ona "ići teško" posle oslobađajuće presude Ramušu Haradinaju. "Imamo zakon koji smo usvojili o saradnji s Haškim tribunalom. Ako ne poštujemo svoje zakone i međunarodne obaveze, ne možete se pozivati na to da ste pravna država i ne možete očekivati da vas međunarodno pravo štiti u nekim drugim odnosima kao što je Kosovo i Metohija unutar granica Srbije", kazao je Tadić i dodao da se "Srbija nalazi pred teškim okolnostima i da svet nije baš pravedan".

(agencije/MONDO)