Trunčice ljubavi oko nas

Na polovini smo Petog beogradskog festivala igre, i ono što karakteriše proteklu produkciju je - raznovrsje stilova i teatarskih formi. Za ljubitelje igre, znalce i one koji tek sada otkrivaju njenu magiju i lepotu, "od svega po malo" je dobar recept.

Četvrta po redu festivalska predstava je komad "Hvatanje prašine" trupe Alias iz Ženeve i njenog koreografa Đulierma Botelje. Znamo ih sa trećeg festivala, kada su pre dve godine svojim komadom "Težina sunđera", na istoj sceni BDP-a, oduševili publiku, plivajući i skačući, na sceni, u bazenu Boteljove mašte. Ovoga puta prikazali su jedan intimistički isečak iz naših života, priču o monotoniji svakodnevice između posla, taksija, lekarske čekaonice i ljubavne veze. I u svakom od ovih segmenata nešto nije u redu: posao je već dosadna rutina, taksi nikako da se zaustavi, u lekarskoj ordinaciji se ne zna ko zapravo treba da se leči, doktor ili pacijent, a u ljubavnoj vezi odsustvo je svakog istinskog kontakta. Samo poljubac u prolazu i par razmenjenih, hladnih reči. I tako sve do trenutka kada vas, jedna neznanka u čekaonici, biće iz sveta tišine i mira, konačno pogleda. To je momenat radi kojeg trajemo, postojimo i živimo. Neko vas je primetio, nekome značite, za nekog ste živo ljudsko biće...

Pet izvrsnih igrača ulažu u ovaj kreativni proces svoje snažne osobenosti, unoseći humor i poeziju u likove u kojima se, možda, možemo i prepoznati. Duboko je njihovo prožimanje sa koreografom, te je stvaranje dela, to se vidi, bio kolektivan čin. Oni nisu igrači vrhunske moderne tehnike, niti su kao takvi potrebni u ovom svojevrsnom plesnom teatru. Igrački minimalizam kojim se izražavaju sasvim je dovoljan da dopuni njihove likove, i udobna je tehnika za improvizaciju. Oni su pre svega misleća bića na sceni, a ova sintagma se već uveliko etablirala u savremenim igračkim produkcijama kod nas i u svetu. Lepe slike i prazne glave na sceni - davna su prošlost. Kada jedno normalno biće "oljuštite" od njegovih zbrkanih emocija, problema, kompleksa, stresova i strahova, ono je čisto, i čezne isključivo - za ljubavlju.

Moderan, pitak, jednostavan u načinu kojim postiže da sve relativizira, da nas duhovitošću relaksira i iz čista mira, bez ikakvog smisla - šokira, koreograf Boteljo se potvrdio već dva puta pred Beograđanima kao Izvrsni majstor igračkog teatra. Čekamo ga za dve godine ponovo!