Da Kosovo ne bude član MMF-a i Svetske banke

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 11. aprila – Delegacija Srbije će se na dvodnevnom prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke, koje sutra počinje u Vašingtonu, založiti da Kosovo ne bude primljeno u članstvo te dve globalne finansijske organizacije, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, u razgovoru sa ovdašnjim dopisnicima beogradskih listova. Izrazio je, pri tom, uverenje da do tog učlanjenja, za koje postoje „neformalne inicijative”, neće doći ovom prilikom i da „su dobri izgledi da se neće ostvariti ni na sledećem zasedanju”.

Situacija nije, pri tom, laka – rekao je, uz napomenu da se odluka u MMF-u, koja je preduslov za učlanjenje u Svetsku banku, donosi prostom većinom kapitala. Trenutno, zemlje koje su priznale protivpravnu jednostranu nezavisnost pokrajine imaju takvu većinu – precizirao je i naglasio da je „pred nama velika bitka da ne dođe do učlanjenja Kosova”.

Kao šef delegacije – u kojoj su još ministar finansija Mirko Cvetković i guverner Narodne banke Radovan Jelašić – Đelić je predočio i da je na ovom zasedanju „naš položaj specifičan zato što smo predstavnici tehničke vlade”, pa da u tom svojstvu „nećemo sa MMF-om razgovarati o nekom novom aranžmanu”. Ujedno je naglasio da će pomenuti trio nastojati da pokrene projekte, koji su već prošli proceduru vlade, i za koje su ranije odobreni zajmovi Svetske banke – revitalizacija borskog regiona, energetska efikasnost i navodnjavanje.

Srpski tim će nastojati, takođe, da se izdejstvuje „fleksibilniji stav” Svetske banke o „starom dugu, načinjenom devedesetih koji je 2001, iz raznih valuta, naročito dolara, pretvoren u evre – koji su od onda znatno ojačali”. Tražićemo, dodao je Đelić, da bar jedan deo toga otplatimo u dolarima.

Potpredsednik vlade se pozvao i na pesimističke izveštaje o kretanjima u svetskoj ekonomiji, posebno zbog „finansijske krize u SAD, a verovatno i u zapadnoj Evropi”, kao i na drastična poskupljena hrane i nafte, da bi zaključio da je međunarodno okruženje „nepovoljno i po ekonomiju naše države, koja je „identifikovana kao jedna od 12 zemalja izloženih rizicima jer ima veliki deficit u tekućim plaćanjima sa inostranstvom”.

Đelić je preneo i da je imao „jedan broj kontakata s predstavnicima američkih institucija”, koji su bili na nižem nivou nego ranije – u skladu s politikom Beograda povodom vašingtonskog priznavanja prištinske deklaracije o nezavisnosti pokrajine. Stekao je pri tom utisak, kaže, da su ovde sada svesniji „da su rizici njihovih koraka prema Kosovu veći nego što su mislili da će biti”. Amerika je, konstatovao je, očekivala da će „mnogo veći broj zemalja priznati Kosovo”, a sada „više govori o proporciji bruto-domaćih proizvoda” jer „ne želi da kaže da je mali broj zemalja priznao Kosovo”.

Odnosi Beograda i Vašingtona su sada „na vrlo niskom nivou” – rekao je Đelić, takođe. Predočavajući da je i predizborna Amerika u nekoj vrsti tranzicije, on je kazao i da treba da se „traže načini da Vašington, gde je kampanja protiv nas bila pokrenuta, ubuduće pokaže znatno više razumevanja za Srbiju”. A cilj Srbije je, podsetio je, da se „na zasedanju Generalne skupštine UN, u septembru, većinom glasova usvoji rezolucija koja će pozvati na obnovu dijaloga Beograda i Prištine, kako bi se postiglo kompromisno, stabilno rešenje...

M. Pantelić

[objavljeno: 12/04/2008]