Petersenu sedam godina robije?

- Ne možemo, u formalno-pravnom smislu, da uložimo žalbu na oslobađajuću presudu Ramušu Haradinaju niti Ujedinjenim nacijama, niti Tribunalu, ali ćemo tražiti od UN, jer su one osnovale Tribunal, da se učini napor kako bi se do kraja dovela istraga o onome što piše u knjizi „Lov“ bivše haške tužiteljke Karle del Ponte u vezi sa kidnapovanjima i otmicama Srba, logorima u Albaniji gde su deportovani, kao i trgovinom ljudskim organima. Protestovaćemo u UN i zbog neprincipijelnosti i brojnih spornih presuda Tribunala, pre svega u vezi sa slučajem Haradinaj. Takođe, tražićemo i saslušanje bivšeg šefa Unmika Serena Jesena Peteresna, koji je najodgovorniji za to što nisu obezbeđeni adekvatni i validni dokazi u predmetu Haradinaj. Ovo je jedinstven slučaj da dve organizacije Ujedinjenih nacija - Sud u Hagu i Unmik ne sarađuju u istom predmetu, u slučaju Haradinaj. Unmik ništa nije učinio da zaštiti svedoke, ni da obezbedi dokaze - rekao je za Glas Rasim LJajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.

Šta, konkretno, podrazumeva taj protest ako ne postoji formalno-pravna mogućnost za žalbu?

- Prvo, nemamo pravo da ćutimo na sve što se događa u vezi sa presudom Haradinaju. Zbog žrtava nemamo pravo da budemo mirni na sve ono što se događalo i u vezi sa trgovinom ljudskim organima, a o čemu piše Del Ponteova, kao što nemamo pravo ni da ćutimo na presudu Haradinaju. Drugim rečima, nemamo pravo da ćutimo na posledice te presude, kojih će sasvim sigurno biti na našu dalju saradnju sa Tribunalom.

Adresa: Ban Đi-mun

Koja je, tačno, adresa kojoj ćete se obratiti u UN?

- Obratićemo se generalnom sekretaru UN Ban Đi-munu, ukazati na ove okolnosti i činjenice u vezi sa presudom, predočićemo navode iz knjige Karle del Ponte, jer ona je knjigu pisala kao tužilac koga su postavile UN. I umesto da se vodi istraga o tome, Karla del Ponte je tek objavljivanjem knjige saopštila neke detalje u vezi sa stravičnim slučajevima Haradinajevih zločina, a navodno nije mogla da ih istraži jer Tribunal nije imao pravo da to čini na prostoru Albanije.

A posledice su?

- To je činjenica da ćemo imati gotovo stoprocentnu javnost u Srbiji koja će biti protiv saradnje sa Tribunalom, imaćemo javnost koja Tribunal doživljava kao političku, a ne pravnu instituciju i to će, konkretno, uticati i na same operativce koji rade na lociranju haških optuženika jer su i oni živi ljudi, gledaju šta se događa. Imate oslobađajuću presudu za Haradinaja, koga svi znaju, i u međunarodnoj zajednici i na terenu, postoje relevantni dokazi o njegovim zločinima i sad se on oslobađa svake krivice. A s druge strane, imamo kontinuirani pritisak da izručimo preostale haške optuženike. U takvim okolnostima vrlo je teško da naša saradnja bude brža i efikasnija.

Znači li to da samo faktički ili i formalno-pravno prekidamo saradnju sa Hagom?

- Ne govorim o prekidu saradnje, već o realnim teškoćama s kojima ćemo se suočiti. Naš je interes da saradnju dovedemo do kraja, da završimo tu hašku priču koja nas je mnogo koštala, jer nijedna država se nije suočavala s tim s čime smo mi u procesu približavanja Evropskoj uniji. Ali, u svakom slučaju, suočićemo se sa vrlo realnim poteškoćama nakon ovakve presude Tribunala.

Osim Rusije, koja je zvanično zatražila istragu povodom navoda Del Ponteove, imate li još nekoga na koga možete da računate u SB UN, i samim UN?

- U svim razgovorima koje ću imati sa predstavnicima međunarodne zajednice ovo će biti jedna od glavnih tema i to ne da bismo se s nekim nadmudrivali, polemisali i našli novi motiv za svađu - to nam nije potrebno. Ali, zbog žrtava, zbog procesa pomirenja, zbog jednakih standarda i aršina koji moraju biti uspostavljeni i zbog međunarodnog prava, mi na ovom moramo da insistiramo.

Na koje se, konkretno, navode iz knjige „Lov“ pozivate?

- To je sve ono što je Del Ponteova objavila u vezi sa otmicama i deportovanjima Srba u severnu Albaniju, logorima, trgovinom ljudskim organima.

Šta je to, tačno, što Petersen jeste ili nije učinio da bi pomogao Haradinaju?

- Konkretno, Tribunal je tražio 34 svedoka sa Kosova u predmetu Haradinaj, od kojih su većina bili zaštićeni svedoci. Od tih 34 svedoka, bilo ih je i više, ali ovi su vrlo važni jer su očevici zločina, svedočio je samo jedan. Devet ih je ubijeno, mnogi su zastrašeni, prećeno im je, niko nije mogao da svedoči, čak su mnogi i kažnjeni zbog nepoštovanja Suda jer su pristali, pa odustali od svedočenja. A Jesen Petersen je bio odgovoran kao faktička vlast na Kosovu da obezbedi te svedoke, da ih zaštiti i da, kao što smo i mi, pribavi Sudu sve što treba. Od nas se stalno traži da oslobađamo neke svedoke čuvanja tajni da bi mogli da svedoče u postupcima koji se vode pred Tribunalom. I kada mi to ne uradimo, odmah nas optužuju za nespremnost na saradnju, a neko ko je bio faktička vlast i ko predstavlja UN na Kosovu ne samo da nije učinio ništa da se obezbedi da ti ljudi svedoče, nego nije obezbedio ni bilo kakvu dokumentaciju koja je tražena. A Jesen Petersen je stalno govorio i da je Haradinaj faktor mira i stabilnosti i javna je tajna da je Tribunal pritiskao da se Haradinaj, kao što jeste, ranije pusti na privremenu slobodu iz tog razloga. To je potpuno sramno. To je prvi slučaj da je nekome omogućeno da bude u kampanji, a da je optužen pred Tribunalom. Mi smo imali slučaj jednog zatvorenika koji je bio sa ministrom u Hrvatskoj i koji je odmah vraćen, a ovde se čovek aktivno bavi politikom. S druge strane, moramo da obezbedimo dvadesetčetvoročasovni nadzor nad optuženicima iz Srbije koji su upućeni na privremenu slobodu, a Haradinaj je pušten da bude u političkoj kampanji. Pa, to je pravni nonsens, van svake pameti!

Šta, konkretno, podrazumeva postupak protiv Petersena?

- To je uobičajen postupak za nepoštovanje suda, kakvi su vođeni protiv nekih novinara i svedoka, u skladu sa članom 70 Pravilnika Tribunala. Ovde ima svih elemenata da je Jesen Petersen prekršio odredbe tog Pravilnika.

I kolika bi kazna mogla da bude?

- Do sedam godina zatvora.

Autor:

Jelena Jevremović