Srušena francuska kuća, načet stari Bor

BOR - Trebalo je da prođe više od pola veka i da neko sruši jednu u nizu od više desetina prizemnih kuća iz čuvene Francuske kolonije u starom centru Bora. To je ovih dana pobudilo pažnju, s obzirom na to da su „prizemljuše“ pod okriljem niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Postoji i dogovor sa zvaničnicima bratskog grada Krezoa iz Francuske da njihova vlada finansira održavanje i obnovu ovih kuća po kojima se Bor prepoznaje od dvadesetih godina prošlog veka.

- Francusko Društvo borskih rudnika bakra osnovano je 1904. godine uz pomoć našeg čuvenog industrijalca Đorđa Vajferta, a već posle Prvog svetskog rata, zbog naglog priliva radne snage, potrudilo se da obezbedi stambeni prostor za rudare. U to vreme niču prve radničke barake, a potom i kuće u francuskom stilu. Francuzi su tridesetih godina izgradili arhitektonski izuzetno vredna zdanja bolnice, sadašnjeg Tehničkog fakulteta, škole „Vuk Karadžić“, vatrogasnog doma, direkciju rudnika bakra. I sve do pre neki dan, celo to veliko i na svojstven način zanimljivo nasleđe ljubomorno je čuvano. Sada se, vidim, neko drznuo da sruši jednu od tih retkih kuća, verovatno jedinih u Srbiji. Zgranut sam i razočaran. Ispitaćemo ceo slučaj - kaže Branislav Rankić, predsednik opštine Bor.

ODBORNICI SO „RUŠE“ KOLONIJU

Zahvaljujući odluci odbornika SO Bor od 2002. godine moguće je da se sruše francuske kuće u centru Bora i to do temelja i podigne nova zgrada sa nadgradom do 90 santimetara. Reč je o izmeni Regulacionog plana. Novinarima je u opštini pokazana ova odluka, ali ne i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša. Ostala je i nepoznanica ko gradi novi objekat i kako će on da izgleda.

STARA KOLONIJA

Prvo radničko naselje u Boru sastojalo se od drvenih kuća, za ono vreme lepog spoljašnjeg izgleda. Kasnije su podignute nove zgrade na višem terenu, ali i prema Borskom potoku. Formirana je poznata „Stara kolonija“. Godine 1928. počela je izgradnja „Nove“ ili „Južne“ kolonije. Bor je pred Drugi svetski rat imao 30 kafana, deset pekara, deset bakalnica, više piljarnica i najviše zanatskih radnji.

Nemci su, misleći da će u Boru dugo ostati, od 1941. do 1945. godine, gradili stanove u produžetku „Južne kolonije“.

Ovo je zapisano u Turističkom vodiču „Bor i okolina“, autora dr Stevana Stankovića, 1988. godine.

I Slađana Đurđekanović, viši kustos Muzeja rudarstva i metalurgije, ne može da poveruje svojim očima. Kao dugogodišnji direktor borskog Muzeja bila je najodgovornija za čuvanje kulturne baštine boreći se da starine, poput konaka Knjaza Miloša i dvorca Karađorđevića u obližnjoj Brestovačkoj banji, ne izgube nekadašnji izgled i lepotu.

- Ovo je skandal. Priča se da će se na tom mestu podići dvospratna zgrada. Vlast to ne sme da dozvoli. Muzej će postupiti po zakonu - ističe Đurđekanovićeva.

U Skupštini opštini Bor, Ratomir Radović, načelnik za urbanizam i komunalne poslove, zamolio je novinare da sačekaju dan-dva dok ne pripremi kompletnu informaciju za javnost. U međuvremenu već se oglašavaju pojedinci i organizacije negodujući i zahtevajući razotkrivanje počinilaca, kako naznačavaju, „neviđenog zločina“ nad starim gradskim jezgrom i jedinstvenom rudarskom kolonijom u našoj zemlji.

Autor:

Agencija SINA