Vesti » Blic 13.04.2008
Teško breme slobode izdavaštva u Srbiji
Sve manje knjižara i sve više pisaca romana
Blic nedelja, 13. april 2008.
Zatvaranje knjižare "Svetlost", jedine knjižare u Kragujevcu, prouzrokovalo je niz dilema u vezi sa smislenošću izdavanja knjiga u Srbiji. S druge strane, zbir objavljenih romana u našoj zemlji već nekoliko godina ne spušta se ispod trocifrene brojke.
Raskorak između interesa da se autori predstavljaju sa svojim delima i mogućnosti da se ona komercijalno eksploatišu ukazuje na nesklad u normativnom uređenju u oblasti izdavaštva. I ova oblast ostala je u zakonski zanemarena, baš kao i druge goruće tačke kulturne politike. O zastarelom konceptu zakonodavnog okvira razvoja kulture, svedoči i činjenica da su svi postojeći zakoni u oblasti kulture doneti pre 2000. godine kada su započete demokratske promene u Srbiji. Tada je promenjen režim, ali je trebalo promeniti nasleđeni totalitarni centralizovani sistem upravljanja u svim oblastima društvenog razvoja, pa i u kulturi. Uvek je, naime, nešto drugo važnije za skupštinsku raspravu.
Najveći gubitnici u ovakvom odnosu snaga su autori. Samo retki među njima mogu da računaju da će za svoje delo dobiti honorar. Najčešće se dobija procenat od prodatih primeraka knjige, do kojeg je, usled neurednog ažuriranja obaveza knjižara prema izdavačima, jako teško doći. Nije redak ni slučaj da autor izdavaču plati štampanje svog romana ukoliko već nije sam autor odlučio da bude i izdavač. Primeri Ljiljane Habjanović-Đurović i Mirjane Bobić-Mojsilović da izdavačke poslove preuzmu u svoje ruke pokazuju koliko ta odluka može da bude profitabilna. Njihova najnovija dela već nekoliko meseci nalaze se među najprodavanijim knjigama po anketama virtuelne Knjizare.com. Poučen njihovim primerom, kao samostalni izdavač, oprobao se i klasik srpske literature - Dragoslav Mihailović.
Sloboda u izdavaštvu rezultirala je posle 2000. godine povećanjem broja objavljenih romana. Primera radi, u konkurenciji za Ninov roman 2002. godine bila su 143 romana, a prošle godine 107 romana. U izdavanju romana domaćih autora prednjače "Narodna knjiga" i "Stubovi kulture", a u novije vreme pridružuje im se i "Laguna".
Članovi žirija prestižnih književnih nagrada naglašavali su da je potrebna veća urednička disciplina kada je reč o tome koja dela zaslužuju objavljivanje. Posebno je naglašavan izostanak lektorskog rada koji je često zanemarivan ne bi li troškovi proizvodnje knjige bili što manji.
Date okolnosti, međutim, doprinele su tome da se menja koncept plasmana knjige. Kada već ne postoje pravila šta i kako može da bude objavljivano, posle ekspanzije prodaje knjiga u kioscima sve su zastupljeniji ulični štandovi čiji se zakupci sele iz grada u grad. Doda li se navedenom i podatak da pisci sve češće putuju na književne večeri po Srbiji, dobija se utisak da je za kulturnu praksu uvek svrhovitije ako incijativa za promene kreće "odozdo".
Pohvala Međunarodnog udruženja izdavača
Pre nekoliko godina Španac Peri Visens, predsednik Međunarodnog udruženja izdavača (IPA) iz Ženeve, posetio je Beogradski sajam knjiga kao gost Udruženja izdavača i knjižara Jugoslavije. Bila je to prva poseta jednog predsednika IPA Beogradu, iako je Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije član ove organizacije od 1954. godine. Tom prilikom Visens je posebno naglasio to što u Srbiji nema nikakvih ograničenja u pogledu slobode izdavaštva što, prema njegovim rečima, još nije slučaj u svih 140 zemalja koliko je učlanjeno u IPA.
Raskorak između interesa da se autori predstavljaju sa svojim delima i mogućnosti da se ona komercijalno eksploatišu ukazuje na nesklad u normativnom uređenju u oblasti izdavaštva. I ova oblast ostala je u zakonski zanemarena, baš kao i druge goruće tačke kulturne politike. O zastarelom konceptu zakonodavnog okvira razvoja kulture, svedoči i činjenica da su svi postojeći zakoni u oblasti kulture doneti pre 2000. godine kada su započete demokratske promene u Srbiji. Tada je promenjen režim, ali je trebalo promeniti nasleđeni totalitarni centralizovani sistem upravljanja u svim oblastima društvenog razvoja, pa i u kulturi. Uvek je, naime, nešto drugo važnije za skupštinsku raspravu.
Najveći gubitnici u ovakvom odnosu snaga su autori. Samo retki među njima mogu da računaju da će za svoje delo dobiti honorar. Najčešće se dobija procenat od prodatih primeraka knjige, do kojeg je, usled neurednog ažuriranja obaveza knjižara prema izdavačima, jako teško doći. Nije redak ni slučaj da autor izdavaču plati štampanje svog romana ukoliko već nije sam autor odlučio da bude i izdavač. Primeri Ljiljane Habjanović-Đurović i Mirjane Bobić-Mojsilović da izdavačke poslove preuzmu u svoje ruke pokazuju koliko ta odluka može da bude profitabilna. Njihova najnovija dela već nekoliko meseci nalaze se među najprodavanijim knjigama po anketama virtuelne Knjizare.com. Poučen njihovim primerom, kao samostalni izdavač, oprobao se i klasik srpske literature - Dragoslav Mihailović.
Sloboda u izdavaštvu rezultirala je posle 2000. godine povećanjem broja objavljenih romana. Primera radi, u konkurenciji za Ninov roman 2002. godine bila su 143 romana, a prošle godine 107 romana. U izdavanju romana domaćih autora prednjače "Narodna knjiga" i "Stubovi kulture", a u novije vreme pridružuje im se i "Laguna".
Članovi žirija prestižnih književnih nagrada naglašavali su da je potrebna veća urednička disciplina kada je reč o tome koja dela zaslužuju objavljivanje. Posebno je naglašavan izostanak lektorskog rada koji je često zanemarivan ne bi li troškovi proizvodnje knjige bili što manji.
Date okolnosti, međutim, doprinele su tome da se menja koncept plasmana knjige. Kada već ne postoje pravila šta i kako može da bude objavljivano, posle ekspanzije prodaje knjiga u kioscima sve su zastupljeniji ulični štandovi čiji se zakupci sele iz grada u grad. Doda li se navedenom i podatak da pisci sve češće putuju na književne večeri po Srbiji, dobija se utisak da je za kulturnu praksu uvek svrhovitije ako incijativa za promene kreće "odozdo".
Pohvala Međunarodnog udruženja izdavača
Pre nekoliko godina Španac Peri Visens, predsednik Međunarodnog udruženja izdavača (IPA) iz Ženeve, posetio je Beogradski sajam knjiga kao gost Udruženja izdavača i knjižara Jugoslavije. Bila je to prva poseta jednog predsednika IPA Beogradu, iako je Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije član ove organizacije od 1954. godine. Tom prilikom Visens je posebno naglasio to što u Srbiji nema nikakvih ograničenja u pogledu slobode izdavaštva što, prema njegovim rečima, još nije slučaj u svih 140 zemalja koliko je učlanjeno u IPA.
Preuzeto sa sajta blic.co.yu »
Komentari na drugim sajtovima
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari