Pero: Gde su svinjci i kokošinci?

Ovo do sada nismo doživljavali. Predizborna kampanja sve oštrija, do glasanja ostalo manje od mesec dana, svinjci i kokošinjci poželeli naše partije i njine kandidate, a njih nigde nema. Šta se to zbiva? Zašto svi zasad zaobilaze sela i seljake, kad znamo da ih do kraja kampanje sigurno neće preskočiti? U selima živi skoro polovina našeg stanovništva, a to znači i polovina birača, te će bajke o selu i poljoprivredi sigurno početi da se pričaju. Ključno pitanje je kada.

Taktika partija je očigledna. Seljaci su prethodnih godina i decenija naslušali svakojakih lagarija i obećanja da su marketinški stratezi očigledno procenili da se paorima ne sme ostaviti puno vremena za razmišljanje.Što je kraće vreme za mućkanje glavom, to će se pelcer zvani prazna obećanja lakše primiti.Ukoliko političari sada počnu da obećavaju, do 11. maja seljaci će imati savim dovoljno vremena da shvate da je većina onog što im se obećava šarena laža.Međutim, kada kanidati desetak dana pre glasanja jurnu u sela, to će biti savim druga priča. Očas posla će demagozi ispraviti sve nepravde, seljacima natrpati gomile para u džepove, vratiće sve mlade u selo - i one koji hoće, a bogami i one koji neće, starci će biti podmlađeni, oni srednjih godina opamećeni, naći će se nova tržišta u Africi i Aziji, sprečiće se uvoz onoga što nam škodi, a stizaće samo ono što godi i za stomak i za uši.

Možda bude i drugačije. Možda će neko da izađe pred seljake da kaže da će agrarni budžet u Srbiji biti 800 miliona evra, to jest isto onoliko koliko Hrvatska daje svojim seljacima. Naši paori sada iz državne kase dobijaju jedva 250 miliona evra, a ima ih dvostruko više nego kod suseda. Svaka politika se vodi novcem, a ne presipanjem iz šupljeg u prazno. To moraju da shvate i partije, ali i paori, pa tek onda sledi glasanje.

Dejan Urošević

Poslato 12.04.2008