Arhiva » Vesti » Biznis novine 14.04.2008
Srpske vlade proćerdale 45,5 milijardi dolara
U zemlju je poslednjih sedam godina ušla gomila novca u obliku investicija, kredita, donacija i doznaka, a napredak u proizvodnji se ne vidi, kažu konzervativni ekonomisti
Biznis novine ponedeljak, 14. april 2008.
Profesori ekonomije žestoko su kritikovali ekonomsku politiku aktuelne vlade, ali i svih prethodnih od 2000. godine
Ekonomska postignuća aktuelne vlade u ostavci, ali i svih pređašnjih od 2000. godine pretrpela su žestoku kritiku profesora ekonomije na okruglom stolu „Ekonomsko stanje i perspektive Srbije - ka ekonomskim alternativama" u organizaciji Centra za geostrateška istraživanja. Ocene ekonomskih stručnjaka, koji u javnosti slove za konzervativnu struju, bile su tako crne da je najveći optimista na skupu bio Vasilis Dertilis, predsednik udruženja grčkih investitora u Srbiji.
Profesor Mlađen Kovačević zamera državnim funkcionerima da pominju da je BDP po stanovniku porastao sa 1.000 na 5.000 dolara od 2000. godine, kao i da postoji makroekonomska ravnoteža i stabilnost i da izvoz beleži dinamičan rast.
Surova stvarnost
- Nažalost, stvarnost je surova i nema objektivne podloge za takve izjave. BDP je 2000. godine bio manji od polovine onog iz 1989. godine, pa je statistička osnovica bila vrlo niska. Takođe, BDP per capita je toliko porastao samo zato što je inflacija naduvala BDP, a svake godine smanjuje se broj stanovnika u Srbiji za oko 30.000. Nedopustivo je da neko ko je završio Ekonomski fakultet, pa čak i magistrirao ili doktorirao, koristi takve cifre o rastu bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika - kritikovao je Kovačević, uz napomenu da su, prema podacima EBRD, samo tri zemlje prošle godine bile na nižem privrednom nivou nego 1989. godine, a među njima je Srbija sa 70 odsto BDP-a iz 1989. godine.
Pustite prošlost
Predsednik Helenskog poslovnog udruženja u Srbiji Vasilis Dertilis bio je mnogo optimističniji oko perspektiva srpske privrede poslednjih godina i zbog toga su grčke kompanije uložile dve milijarde evra i zapošljavaju preko 20.000 ljudi.
- Geopolitički, Srbija je raskrsnica puteva između istoka i zapada, a Balkan i Srbija biće uskoro centar slobodne trgovine. Od gledanja u prošlost nema koristi i ljudima treba poslati optimističnu poruku - poručio je Dertilis.
- Privredni rast se pre svega oslanja na rast usluga, dok u materijalnom delu proizvodnje skoro uopšte nije bilo rasta. Usluge su rasle, jer je u Srbiju u prethodnih sedam godina ušlo 45,5 milijardi dolara doznaka, stranih investicija, kredita i donacija. Zahvaljujući njima razvijeni su trgovina, saobraćaj, bankarstvo, ali taj rast nije na trajnim osnovama. Istovremeno, taj privredni rast je praćen padom konkurentnosti domaće privrede na rang listama međunarodnih institucija - kaže Kovačević.
Kovačević upozorava na ogroman spoljnotrgovinski deficit od 9,5 milijardi dolara u prošloj godini, a u prva dva meseca ove godine je i povećan i ako nastavi tako, može dostići i 15 milijardi dolara ili oko 9,2 milijardi evra ove godine. O makroekonomskoj ravnoteži dovoljno govori podatak da je Srbija u poslednje četiri godine samo jednom imala inflaciju ispod deset odsto, da je spoljnotrgovinski deficit 22 odsto BDP-a, deficit tekućeg računa platnog bilansa 17 odsto, a tolerantan nivo je pet. Treba vratiti 3,5 do četiri milijarde evra duga, a ukupno se duguje 27 milijardi dolara.
Profesor Jovan Ranković ukazao je na to da je srpska privreda sve do 2006. godine poslovala sa gubitkom, a da se još ne zna kakav je bilans 2007. Gubici privrede su narasli na skoro 800 milijardi dinara, a sve je manji broj zaposlenih. Poremećena je finansijska struktura, najveći deo zaliha se finansira iz kratkoročnih kredita i zato dolazi do opšte nelikvidnosti.
Veliki prave gubitke
- Jedina dobra stvar je što je pretprošle godine privreda napravila dobitak od 118 milijardi dinara. I iako više od 75.000 malih preduzeća pravi isključivo profit, oko 600 velikih preduzeća pravi više od 50 odsto gubitaka, ali i zapošljava oko polovinu radnika u privredi. U tim okolnostima država je sve prihode od privatizacije uključila u budžet i tekuću potrošnju, što je nazamislivo, umesto da se tim novcem sanira privreda - upozorio je Ranković.
Ranković kaže da je Srbija jedina zemlja na Balkanu koja ništa nije uradila po pitanju denacionalizacije, a kada ne bude bilo šta više da se proda, budžet će biti u velikim nevoljama.
Profesor Daniel Cvijetićanin kaže da je prekomernim i predugim zaduživanjem Srbija postala društvo koje je pojelo svoju budućnost.
- Naša privreda ima defektne mehanizme alokacije investicija, jer njom upravljaju partijski mehanizmi. Nema tog političara koji će pred izbore da kaže smanjićemo potrošnju, smanjićemo plate, smanjićemo plaćanja za zdravstvo, kulturu, subvencije i daćemo kapitalistima da zarade još više novca, jer će se tako ojačati naša privreda. Glavna parola u političkim kampanjama je da treba još da se zadužimo. Nama su potrebne ekonomske slobode, primena zakona koje već imamo. Nedostaje nam privatna inicijativa. Država ne treba da preduzima ništa, ona treba da oslobodi privredu, a nijedna partija to ne nudi - istakao je on.
Ekonomska postignuća aktuelne vlade u ostavci, ali i svih pređašnjih od 2000. godine pretrpela su žestoku kritiku profesora ekonomije na okruglom stolu „Ekonomsko stanje i perspektive Srbije - ka ekonomskim alternativama" u organizaciji Centra za geostrateška istraživanja. Ocene ekonomskih stručnjaka, koji u javnosti slove za konzervativnu struju, bile su tako crne da je najveći optimista na skupu bio Vasilis Dertilis, predsednik udruženja grčkih investitora u Srbiji.
Profesor Mlađen Kovačević zamera državnim funkcionerima da pominju da je BDP po stanovniku porastao sa 1.000 na 5.000 dolara od 2000. godine, kao i da postoji makroekonomska ravnoteža i stabilnost i da izvoz beleži dinamičan rast.
Surova stvarnost
- Nažalost, stvarnost je surova i nema objektivne podloge za takve izjave. BDP je 2000. godine bio manji od polovine onog iz 1989. godine, pa je statistička osnovica bila vrlo niska. Takođe, BDP per capita je toliko porastao samo zato što je inflacija naduvala BDP, a svake godine smanjuje se broj stanovnika u Srbiji za oko 30.000. Nedopustivo je da neko ko je završio Ekonomski fakultet, pa čak i magistrirao ili doktorirao, koristi takve cifre o rastu bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika - kritikovao je Kovačević, uz napomenu da su, prema podacima EBRD, samo tri zemlje prošle godine bile na nižem privrednom nivou nego 1989. godine, a među njima je Srbija sa 70 odsto BDP-a iz 1989. godine.
Pustite prošlost
Predsednik Helenskog poslovnog udruženja u Srbiji Vasilis Dertilis bio je mnogo optimističniji oko perspektiva srpske privrede poslednjih godina i zbog toga su grčke kompanije uložile dve milijarde evra i zapošljavaju preko 20.000 ljudi.
- Geopolitički, Srbija je raskrsnica puteva između istoka i zapada, a Balkan i Srbija biće uskoro centar slobodne trgovine. Od gledanja u prošlost nema koristi i ljudima treba poslati optimističnu poruku - poručio je Dertilis.
- Privredni rast se pre svega oslanja na rast usluga, dok u materijalnom delu proizvodnje skoro uopšte nije bilo rasta. Usluge su rasle, jer je u Srbiju u prethodnih sedam godina ušlo 45,5 milijardi dolara doznaka, stranih investicija, kredita i donacija. Zahvaljujući njima razvijeni su trgovina, saobraćaj, bankarstvo, ali taj rast nije na trajnim osnovama. Istovremeno, taj privredni rast je praćen padom konkurentnosti domaće privrede na rang listama međunarodnih institucija - kaže Kovačević.
Kovačević upozorava na ogroman spoljnotrgovinski deficit od 9,5 milijardi dolara u prošloj godini, a u prva dva meseca ove godine je i povećan i ako nastavi tako, može dostići i 15 milijardi dolara ili oko 9,2 milijardi evra ove godine. O makroekonomskoj ravnoteži dovoljno govori podatak da je Srbija u poslednje četiri godine samo jednom imala inflaciju ispod deset odsto, da je spoljnotrgovinski deficit 22 odsto BDP-a, deficit tekućeg računa platnog bilansa 17 odsto, a tolerantan nivo je pet. Treba vratiti 3,5 do četiri milijarde evra duga, a ukupno se duguje 27 milijardi dolara.
Profesor Jovan Ranković ukazao je na to da je srpska privreda sve do 2006. godine poslovala sa gubitkom, a da se još ne zna kakav je bilans 2007. Gubici privrede su narasli na skoro 800 milijardi dinara, a sve je manji broj zaposlenih. Poremećena je finansijska struktura, najveći deo zaliha se finansira iz kratkoročnih kredita i zato dolazi do opšte nelikvidnosti.
Veliki prave gubitke
- Jedina dobra stvar je što je pretprošle godine privreda napravila dobitak od 118 milijardi dinara. I iako više od 75.000 malih preduzeća pravi isključivo profit, oko 600 velikih preduzeća pravi više od 50 odsto gubitaka, ali i zapošljava oko polovinu radnika u privredi. U tim okolnostima država je sve prihode od privatizacije uključila u budžet i tekuću potrošnju, što je nazamislivo, umesto da se tim novcem sanira privreda - upozorio je Ranković.
Ranković kaže da je Srbija jedina zemlja na Balkanu koja ništa nije uradila po pitanju denacionalizacije, a kada ne bude bilo šta više da se proda, budžet će biti u velikim nevoljama.
Profesor Daniel Cvijetićanin kaže da je prekomernim i predugim zaduživanjem Srbija postala društvo koje je pojelo svoju budućnost.
- Naša privreda ima defektne mehanizme alokacije investicija, jer njom upravljaju partijski mehanizmi. Nema tog političara koji će pred izbore da kaže smanjićemo potrošnju, smanjićemo plate, smanjićemo plaćanja za zdravstvo, kulturu, subvencije i daćemo kapitalistima da zarade još više novca, jer će se tako ojačati naša privreda. Glavna parola u političkim kampanjama je da treba još da se zadužimo. Nama su potrebne ekonomske slobode, primena zakona koje već imamo. Nedostaje nam privatna inicijativa. Država ne treba da preduzima ništa, ona treba da oslobodi privredu, a nijedna partija to ne nudi - istakao je on.
Preuzeto sa sajta biznisnovine.com »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari