Muzički dinar svima preskup

Sve manje restorana i kafana ima svoj program i živu muziku

Udruženja ugostitelja i turističkih radnika, grupacije hotelijera, restoratera, turističkih agencija i kulinarskih asocijacija juče su u Privrednoj komori Beograda zatražila promene delova zakona o autorskom pravu i srodnim pravima. Na meti učesnika sastanka bio je stav šest tog zakona koji definiše naplatu muzičkog dinara u ugostiteljskim objektima, autobusima turističkih agencija i drugo. Zakon koji reguliše ovu oblast, posebno stav o kome je bilo reči, daje za pravo dvema aktuelnim asocijacijama SOKOJ-u i OFPS-u da same uzimaju i određuju tarife.

- Ne postoji jasno i precizno definisan osnov za uzimanje muzičkog dinara. Jednom je to broj stolica u objektu, drugi put je to broj gostiju, treći put je prihod, a nekad se desi da je broj sedišta u mini-busu. To je nečuveni javašluk i ovo je idealna prilika da ovako udruženi stavimo tačku na to - rekla je na sednici Angelina Zrilić, sekretar Udruženja ugostitelja.

Tarifa se, prema rečima Zrilićeve, kretala od pet do deset odsto, ali nije se jasno znalo, niti se danas zna, od čega se uzima taj procenat.

Ona je ukazala da Zakon o autorskim pravima ima još nekoliko propusta, ali da je ovaj najbitniji za oblast kojom se bavi ovo udruženje.

Propusti u zakonu

Postoji, međutim, i drugi problem. Kako je zaključeno na sednici, predstavnici SOKOJ-a sada idu i sami paušalno dogovaraju tarifnik od objekta do objekta. Ukoliko je ugostitelj spreman da se godišnje pretplati na ovu instituciju, onda se cenovnik spušta i za 60 odsto. Na primer, restoran „Jezero" plaća na ime muzičkog dinara više od 400.000 dinara godišnje, a to je postignuto dogovorom između SOKOJ- a i direktora „Jezera".

- Bolje se dogovarati, nego se suditi, jer smo mi ti koji na kraju izgubimo, a procesi su dugi, teški i skupi. Valjda su ljudi iz SOKOJ-a shvatili koliko im je apsurdno visok cenovnik, pa su rešili da ga na ovaj način snize - rekao je Ratko Uljarević, predsednik Udruženja ugostitelja i direktor beogradskog ugostiteljskog preduzeća „Višnjica".

Uljarević je istakao da je plaćanje autorskih prava praksa svuda u svetu i da oni nemaju problem sa tim.

- Prava se moraju plaćati, ali iznivelisano i u skladu sa našim mogućnostima, imajući posebno u vidu to koliko nam puštanje te muzike donosi profit - rekao je on.

Čini se da je muzički dinar za srpske ugostitelje preskup, ali da bi se rešila ovakva situacija ne treba izmišljati ništa novo. Kako je zaključio Jovan Mrđenović, vlasnik restorana „Tabor", u Španiji se, na primer, to radi paušalno. Za mesec dana se od svakog ugostitelja uzme oko 100 evra na ime naknade za puštanje i izvođenje muzike.

- Naši restorani su brend. Beograd je u svetski poznatom „Sandej tajmsu" proglašen za grad koji pruža najbolji i najautentičniji noćni provod. Mislim da ne treba da dozvolimo da nas paraziti kao što su ove asocijacije unište. Tim pre to ne smemo da dozvolimo, ako znamo da tamo sede ljudi koji su partijski opredeljeni i koji nemaju veze sa onim čime se bave - rekao je on.

Malo žive muzike

Mrđenović je dodao da je slična situacija Italiju pretvorila u veliku spavaonicu. Veoma mali broj restorana sada emituje, a skoro nijedan nema živu muziku.

- I u Beogradu situacija počinje da liči na taj slučaj. Sve manje kafana i restorana ima svoj program. Neke imaju nosače zvuka, ali tarifnik i za to je previsok - rekao je Mrđenović.

Predlog izmene Zakona napraviće radna grupa i uputiti ga republičkoj skupštini. Nije definisano kako će se ugostitelji ponašati do promene zakona, pošto je na sednici bilo reči i o tome da do usvajanja blokiraju ili zamrznu plaćanja SOKOJ-u.