Srbija je ,,obećana zemlja” za pčelarstvo

Novi Sad – Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede u Novom Sadu raspisao je prošlog petka konkurs za dodelu kredita za nabavku košnica i opreme za pčelarstvo koji traje do 25. maja. Kako za ,,Politiku”kaže direktor ovog fonda Jožef Sabo, za nabavku košnica obezbeđenoje 15 miliona dinara, a za kupovinu nove pčelarske opreme pet miliona dinara.Kamatna stopa je dva odsto na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule. Minimalan iznos kredita je 1.000 evra, a maksimalan 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, uz grejs period od 18 meseci. Rok otplate je, takođe, 18 meseci, a krediti će se otplaćivati u šestomesečnim anuitetima.

Najava unapređenja našeg pčelarstva uz pomoć stimulativnih investicija upriličena je u Muzeju pčelarstva ,,Živanović” u Sremskim Karlovcima, jedinstvenom objektu kod nas, čiji predak Jovan Živanović slovi za oca savremenog pčelarstva na našim prostorima, zasnovanog na naučnim principima.,,Ovaj konkurs je, po mom mišljenju, jedan od najozbiljnijih poduhvata da se pčelarstvu pomogne ne samo u njegovom oporavku, već i da postane ozbiljna privredna grana od koje će pčelari prihodovati unosnu zaradu, posebno na stranom tržištu. Kao retko gde imamo uslove za zdravu i bogatu ispašu pčela. I najveći rezervat lipe u Evropi, takođe, je kod nas, na Fruškoj gori”, podseća Sabo.

Iako je naša zemlja veoma pogodna za razvoj pčelarstva, prema zvaničnim podacima, u Srbiji ima tek nekoliko hiljada košnica. Ali, ohrabruje da se povećava broj pčelara koji imaju od 100 do 200 košnica i ovim poslom se bave profesionalno, što znači da se isplati.,,Ovi krediti su, u stvari, pilot projekat, u očekivanju da će naići na interesovanje sadašnjih, ali i budućih pčelara. U tom slučaju ubuduće će za ovu namenu biti izdvojeno mnogo više novca i time bismo se vratili tradiciji kada je ovo podneblje bilo čuveno po proizvodnji meda”, kaže Sabo.

Da ima razloga za optimizam potvrđuju i u Društvu pčelara ,,Jovan Živanović” u Novom Sadu koje već 13 godina organizuje Festival meda, najveću smotru dostignuća u pčelarstvu kod nas. A pčelar Vladimir Hunjadi, iz Petrovaradina, dao je nemerljiv doprinos popularizaciji ove delatnosti, jer je za sada jedini uspeo da zadovolji izuzetno stroge kriterijume i njegovi pčelinji proizvodi dobiju prestižni znak ,,Najbolje iz Vojvodine”. Njegov lipov med nastaje na Fruškoj gori i nadmašio je i evropske standarde, jer sadrži 67 odsto polena.

,,Pčelarstvom je počeo da se bavi moj deda.Otac je nastavio tradiciju i tu ljubav prema pčelarstvu preneo na mene dok sam bio dečak”, kažeHunjadi, čiji je pčelinjak koji čini skoro 200 košnica bukvalno na točkovima, jer se u potrazi za dobrom pašom seli godišnje od osam do 12 puta. Hunjadi poseduje i stacionarni pčelinjak u planinama jugozapadne Srbije.

Vredna pažnje je i akcija Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo pod nazivom ,,Milion medonosnih sadnica”, čijom bi realizacijom, takođe, bili obezbeđeni bolji uslovi za ishranu pčela.Ali, kako rekoše pčelari na skupu u Sremskim Karlovcima, ma šta učinili za pčele, nikada nije dovoljno. One za nas čine mnogo više: za jedan kilogram meda moraju da pokupe nektar sa četiri miliona cvetova i pređu četiri puta duži put od obima naše planete.

Slavoljub Živković

[objavljeno: 15/04/2008]