Arhiva » Vesti » Večernje novosti 15.04.2008
Krediti kao zamke
Večernje novosti utorak, 15. april 2008.
Sa zajmovima treba biti oprezan
BANKARI i Narodna banka Srbije očekuju da će se građani okrenuti zaduživanju u dinarima, zbog ukidanja depozita, ali će malo ko bez preke potrebe zatražiti kredit u domaćoj valuti. Razlog: kamate iznad 20 odsto i neizvesno je u kojem pravcu će se kretati, s obzirom na to da zavise od stope inflacije, a ona će, po svemu sudeći, biti dvocifrena.
Trenutno je godišnji rast cena 11,8 odsto i daleko je iznad planiranog, dok je referentna kamata od 14,5 odsto veća za čak tri odsto u odnosu na početak godine. Vrlo je verovatno da nova poskupljenja slede, a to znači i novo povećanje osnovne kamatne stope NBS, kako bi se inflacija obuzdala. Krajnji rezultat je, naravno, skok cena bankarskih usluga, odnosno veće kamate za dinarske kredite. Kome, onda, odgovara da se zadužuje “čisto” u dinarima?
- Stanovništvu sa niskim primanjima - odgovara Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. - Građanima kojima treba potrošački ili gotovinski zajam u malom iznosu da bi kupili, na primer, šporet ili platili komunalije, ukidanje depozita na dinarski zajam znači mnogo. Njima kredit u domaćoj valuti deluje privlačno, ali je problem u kamati koja je visoka.Ukoliko procene da će inflacija u toku godine, recimo, biti između 12 i 15 odsto i da će njihove plate pratiti ovaj rast cena, odnosno povećavati se u istom procentu, onda su na dobitku i sa kamatom koja prelazi 20 odsto, s obzirom na to da su u pitanju kratkoročne pozajmice.
Potencijalna opasnost za građane je, kako smatraju neki ekonomisti, zadužiti se u dinarima na rok duži od 12 meseci, jer se ne zna u kojem pravcu će se kretati inflacija i, samim tim, i kamate, kao i kakva će biti ukupna ekonomska i politička situacija. S druge strane, u slučaju neke nove hiperinflacije, hipotetički gledano, dinarski krediti mogu da budu obezvređeni, kao devedesetih godina, pa da banke budu na gubitku.
Novom merom centralna banka zvanično želi da poveća udeo dinarskih pozajmica i tako, kako kažu u NBS, obezbedi veću stabilnost bankarskog sektora. S druge strane, pokušava da smanji obim kredita i potrošnju, odnosno da ublaži pritisak na rast cena. Običnom građaninu, koji pokušava da dođe do zajma da bi kupio neophodne stvari ili platio račune, ova “opravdanja”, međutim, malo znače. Njemu je važno koliko novca može da dobije na šalteru i po kojoj ceni.
Treba podsetiti na to da su banke prošle godine smanjile kamatne stope na dinarske zajmove, jer je padala referentna kamatna stopa NBS, od koje najviše zavisi cena kredita u domaćoj valuti. Tako je Unikredit banka izjednačila svoju dinarsku kamatu sa kamatom u evrima na 16,9 odsto. Ali, sa povećanjem osnovne kamate centralne banke prošlog meseca, korigovala je tu kamatu za pet odsto, pa je ona sada nominalno gotovo 22 odsto, odnosno efektivno više od 24 odsto.
- Narodna banka Srbije želi da usmeri građane na dinarske kredite bez valutne klauzule - objašnjava Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke. - S obzirom na velike razlike između kamatnih stopa kod “čisto” dinarskih i zajmova koji su indeksirani, klijenti su u prilici da se opredele ili za veći iznos pozajmice ili za nižu kamatu.
Da bi privukle građane, neke banke ulaze u promotivne kampanje. Tako je Inteza do kraja maja ponudila stanovništvu keš kredite u dinarima po povoljnijoj kamati od 13 odsto godišnje, a posle ovog perioda, efektivna kamata će biti od 16 odsto. Inteza od ponedeljka odobrava i kredite za refinansiranje, potrošačke i auto-kredite u domaćoj valuti.
Ima, međutim, banaka koje će klijentu ponuditi radije kredit indeksiran u stranoj valuti i kreditnu karticu, nego dinarski zajam. Jer su i bankari u ovakvoj političkoj i ekonomskoj situaciji skeptični prema dinarskim pozajmicama. Da je inflacija u Srbiji niska i stabilna, dinarski krediti bi bili isplativi. Građani bi u tom slučaju svakog meseca, bez obzira na kurs evra ili “švajcarca”, uplaćivali istu vrednost rate. Ali, bar zasada, to je vrlo neizvesno...
OTEŽANO
NA udaru mera NBS našli su se krediti sa valutnom klauzulom, vezani za evre i “švajcarce”. Naime, svako ko bude hteo da uzme zajam indeksiran u stranoj valuti, moraće da izdvoji 30 odsto depozita, koji dobija nazad kada istekne rok otplate. Kamata na ovaj novac je samo od jedan do dva odsto godišnje.
Sigurno je da će se zbog toga mnogo manje tražiti krediti za nabavku automobila i ostale veće kupovine, jer će kod banke morati da se položi trećina deviza koja se uzima. Ova odluka se odnosi i na lizing-usluge.
AUTOMOBILI
BANKA Inteza je proširila svoju ponudu dinarskih kredita i uvela zajmove u domaćoj valuti za refinansiranje sa efektivnom kamatom od 20 odsto, kao i pozajmice za kupovinu automobila sa kamatom od 18 odsto.
- Povećali smo rokove otplate za klasične namenske kredite sa 24 meseca na 60 meseci, dok smo period otplate kod brzih veb-zajmova produžili na 48 meseci - kaže Dejan Tešić, član Izvršnog odbora Inteze. - Kamate su ostale na istom nivou, a kod nekih zajmova smo ih i smanjili za od jedan do dva odsto. Efektivne kamate za dinarske kredite zavisno od perioda otplate i statusa klijenta su od 13 do 24,6 odsto godišnje.
ANKETA - DA LI BISTE SE PRE ZADUŽILI U EVRIMA ILI DINARIMA?
SAŠA PETROVIĆ (47)
NE uzimam kredite ako baš ne moram. Ali, uvek bih radije uzela kredit u dinarima. Kada se zadužuješ u evrima, ne znaš koliko će ti ispasti dug na kraju.
SINIŠA BARJAKTAREVIĆ (31)
NE zadužujuem se ni u dinarima ni u evrima. Krediti su još skupi, ali kada bih morao, izabrao bih dinare. Mislim da je takav kredit lakše vratiti, iako je malo skuplji.
DOBRILA NASTIĆ (59)
ZADUŽENA sam i u dinarima i u evrima. Više bih volela kredit u dinarima, ali se plašim zbog političke situacije. Pored toga, krediti u dinarima su mnogo skupi.
BRANISLAV TRAJKOVIĆ (43)
MISLIM da je bolje podići kredit u dinarima, naročito sad. Plašim se da uzmem kredit u evrima ili bilo kojem stranom novcu. Nikada se ne zna sa evrom - čas raste, čas pada.
DRAGANA KULETINA (54)
NISAM zadužena ni u dinarima ni u evrima. Izbegavam kredite, ali mislim da je i dalje bolje zaduživati se u evrima. Krediti su jeftiniji, a valuta je stabilnija.
BANKARI i Narodna banka Srbije očekuju da će se građani okrenuti zaduživanju u dinarima, zbog ukidanja depozita, ali će malo ko bez preke potrebe zatražiti kredit u domaćoj valuti. Razlog: kamate iznad 20 odsto i neizvesno je u kojem pravcu će se kretati, s obzirom na to da zavise od stope inflacije, a ona će, po svemu sudeći, biti dvocifrena.
Trenutno je godišnji rast cena 11,8 odsto i daleko je iznad planiranog, dok je referentna kamata od 14,5 odsto veća za čak tri odsto u odnosu na početak godine. Vrlo je verovatno da nova poskupljenja slede, a to znači i novo povećanje osnovne kamatne stope NBS, kako bi se inflacija obuzdala. Krajnji rezultat je, naravno, skok cena bankarskih usluga, odnosno veće kamate za dinarske kredite. Kome, onda, odgovara da se zadužuje “čisto” u dinarima?
- Stanovništvu sa niskim primanjima - odgovara Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. - Građanima kojima treba potrošački ili gotovinski zajam u malom iznosu da bi kupili, na primer, šporet ili platili komunalije, ukidanje depozita na dinarski zajam znači mnogo. Njima kredit u domaćoj valuti deluje privlačno, ali je problem u kamati koja je visoka.Ukoliko procene da će inflacija u toku godine, recimo, biti između 12 i 15 odsto i da će njihove plate pratiti ovaj rast cena, odnosno povećavati se u istom procentu, onda su na dobitku i sa kamatom koja prelazi 20 odsto, s obzirom na to da su u pitanju kratkoročne pozajmice.
Potencijalna opasnost za građane je, kako smatraju neki ekonomisti, zadužiti se u dinarima na rok duži od 12 meseci, jer se ne zna u kojem pravcu će se kretati inflacija i, samim tim, i kamate, kao i kakva će biti ukupna ekonomska i politička situacija. S druge strane, u slučaju neke nove hiperinflacije, hipotetički gledano, dinarski krediti mogu da budu obezvređeni, kao devedesetih godina, pa da banke budu na gubitku.
Novom merom centralna banka zvanično želi da poveća udeo dinarskih pozajmica i tako, kako kažu u NBS, obezbedi veću stabilnost bankarskog sektora. S druge strane, pokušava da smanji obim kredita i potrošnju, odnosno da ublaži pritisak na rast cena. Običnom građaninu, koji pokušava da dođe do zajma da bi kupio neophodne stvari ili platio račune, ova “opravdanja”, međutim, malo znače. Njemu je važno koliko novca može da dobije na šalteru i po kojoj ceni.
Treba podsetiti na to da su banke prošle godine smanjile kamatne stope na dinarske zajmove, jer je padala referentna kamatna stopa NBS, od koje najviše zavisi cena kredita u domaćoj valuti. Tako je Unikredit banka izjednačila svoju dinarsku kamatu sa kamatom u evrima na 16,9 odsto. Ali, sa povećanjem osnovne kamate centralne banke prošlog meseca, korigovala je tu kamatu za pet odsto, pa je ona sada nominalno gotovo 22 odsto, odnosno efektivno više od 24 odsto.
- Narodna banka Srbije želi da usmeri građane na dinarske kredite bez valutne klauzule - objašnjava Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke. - S obzirom na velike razlike između kamatnih stopa kod “čisto” dinarskih i zajmova koji su indeksirani, klijenti su u prilici da se opredele ili za veći iznos pozajmice ili za nižu kamatu.
Da bi privukle građane, neke banke ulaze u promotivne kampanje. Tako je Inteza do kraja maja ponudila stanovništvu keš kredite u dinarima po povoljnijoj kamati od 13 odsto godišnje, a posle ovog perioda, efektivna kamata će biti od 16 odsto. Inteza od ponedeljka odobrava i kredite za refinansiranje, potrošačke i auto-kredite u domaćoj valuti.
Ima, međutim, banaka koje će klijentu ponuditi radije kredit indeksiran u stranoj valuti i kreditnu karticu, nego dinarski zajam. Jer su i bankari u ovakvoj političkoj i ekonomskoj situaciji skeptični prema dinarskim pozajmicama. Da je inflacija u Srbiji niska i stabilna, dinarski krediti bi bili isplativi. Građani bi u tom slučaju svakog meseca, bez obzira na kurs evra ili “švajcarca”, uplaćivali istu vrednost rate. Ali, bar zasada, to je vrlo neizvesno...
OTEŽANO
NA udaru mera NBS našli su se krediti sa valutnom klauzulom, vezani za evre i “švajcarce”. Naime, svako ko bude hteo da uzme zajam indeksiran u stranoj valuti, moraće da izdvoji 30 odsto depozita, koji dobija nazad kada istekne rok otplate. Kamata na ovaj novac je samo od jedan do dva odsto godišnje.
Sigurno je da će se zbog toga mnogo manje tražiti krediti za nabavku automobila i ostale veće kupovine, jer će kod banke morati da se položi trećina deviza koja se uzima. Ova odluka se odnosi i na lizing-usluge.
AUTOMOBILI
BANKA Inteza je proširila svoju ponudu dinarskih kredita i uvela zajmove u domaćoj valuti za refinansiranje sa efektivnom kamatom od 20 odsto, kao i pozajmice za kupovinu automobila sa kamatom od 18 odsto.
- Povećali smo rokove otplate za klasične namenske kredite sa 24 meseca na 60 meseci, dok smo period otplate kod brzih veb-zajmova produžili na 48 meseci - kaže Dejan Tešić, član Izvršnog odbora Inteze. - Kamate su ostale na istom nivou, a kod nekih zajmova smo ih i smanjili za od jedan do dva odsto. Efektivne kamate za dinarske kredite zavisno od perioda otplate i statusa klijenta su od 13 do 24,6 odsto godišnje.
ANKETA - DA LI BISTE SE PRE ZADUŽILI U EVRIMA ILI DINARIMA?
SAŠA PETROVIĆ (47)
NE uzimam kredite ako baš ne moram. Ali, uvek bih radije uzela kredit u dinarima. Kada se zadužuješ u evrima, ne znaš koliko će ti ispasti dug na kraju.
SINIŠA BARJAKTAREVIĆ (31)
NE zadužujuem se ni u dinarima ni u evrima. Krediti su još skupi, ali kada bih morao, izabrao bih dinare. Mislim da je takav kredit lakše vratiti, iako je malo skuplji.
DOBRILA NASTIĆ (59)
ZADUŽENA sam i u dinarima i u evrima. Više bih volela kredit u dinarima, ali se plašim zbog političke situacije. Pored toga, krediti u dinarima su mnogo skupi.
BRANISLAV TRAJKOVIĆ (43)
MISLIM da je bolje podići kredit u dinarima, naročito sad. Plašim se da uzmem kredit u evrima ili bilo kojem stranom novcu. Nikada se ne zna sa evrom - čas raste, čas pada.
DRAGANA KULETINA (54)
NISAM zadužena ni u dinarima ni u evrima. Izbegavam kredite, ali mislim da je i dalje bolje zaduživati se u evrima. Krediti su jeftiniji, a valuta je stabilnija.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari