Plakatima po glavi stanovnika

Počelo je, počelo! U borbi za ulazak u Skupštinu Srbije truje se na sve strane, prljave kampanje su opet u prvom planu, a Novi Sad je zahvatila druga pošast. Stranački plakati lepe se gde im mesto nije i zbog toga niko ne snosi odgovornost. Apel gradonačelnice nije urodio plodom. Izlepljene fasade zgrada političkim porukama remete život građana, ali se izborni akteri ne obaziru na molbe sugrađana i čudom se čude što Novosađanima smeta da im se zgrade oblepe šarenim papirima.

Šta je tu loše, nemojte biti na kraj srca, imaćete bolju izolaciju?! Inspekcija ne reaguje, plakata je na stambenim objektima sve više, pa će do kraja predizborne kampanje možda ceo grad biti u tri boje tuge. U tome prednjače "legalisti". Najbolje bi bilo da se odmah prelepe i crkveni i kulturni objekti, domovi zdravlja, spomenici, pa i građani. Što da ne, bilo bi veselije, a ako neko želi krečenje stana, nek pozove broj po izboru i dom će mu za tili čas odisati svežinom boja i lepka. Sramota!

Međutim, plakati su samo delić mračnog predizbornog mozaika, jer su fizički napadi na političke neistomišljenike postali svakodnevna stvar. Dosad su napadnuti aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine i Liberalno-demokratske partije, iako nisu u koaliciji, a LDP je prozvao gradonačelničkog aduta Demokratske stranke Srbije Branislava Ristivojevića za cepanje flajera i vređanje, što je ovaj, naravno, demantovao. Posle duže apstinencije vratio se Otpor i odmah za sobom povukao hapšenja i policijsku odlučnost, a na udaru se našao i novinar, jer nije hteo da pokaže ličnu kartu. Insceniran ili ne, "nesporazum" je brzo rešen i zaboravljen. Pojavila se i neonacistička zastava na Svetski dan Roma. Naravno da takav gnusni čin nije slučajan, a Novi Sad kao poligon za testiranje urušivosti složnog komšijskog života i pijaca za stranačko potkusurivanje u prvom je planu. Ništa se nije izmenilo.

Gradska bolnica je prva od tema kojom su politički akteri odigrali pingpong. Socijalisti su izveli početni udarac, Maja je preuzela servis, G17 plus uzvratio izjednačenjem, a bivša gradska vlast završila poen. Bilo bi lepo kad bi vojvođanska prestonica i dobila gradsku bolnicu, pa nek kovači ljudskih sudbina nastave s igrom opremanja i uređenja objekta. Glasački listić je stigao do kvote 12, a Mađarska koalicija je prva manjinska lista. Dosta njih je najavilo učešće u lokalnim izborima, pa imaju još deset dana da uspeju da sakupe potpise i istaknu izbornu listu.

Demokratska stranka održala je konvenciju u Novom Sadu – poruku su poslali i Đoka Balašević, Vasa Mijić i novosadski zet Danilo Ikodinović – i opet ućutala. Biće zanimljivo videti strategiju demokrata u finišu kampanje, jer se za nepunih mesec dana nisu oglasili nijednom. Ćute, čekaju i ne odgovaraju na prozivke. Nekako posle medijske priče o mogućoj koaliciji s Majom Gojković DS se malo primirio. Sličnu taktiku koristi i gradonačelnica, s tim što je ona četiri godine žešće verbalno napadala novosadske novinare i bežala u estradni Beograd, pa sad nema hrabrosti da im se obrati i građanima objasni kako će to ona "stvoriti novo".

Republička radiodifuzna agencija poslala je poruku emiterima kako da se ponašaju tokom predizborne kampanje, ali će od toga biti slabog efekta, a posebno brine RTV, za koju se pri tom plaća pretplata. Sajam zapošljavanja prošao je bez političkih partija, a bilo bi iskrenije da su Novosađanima objasnili kakav im kadar treba u vođenju grada i koji uslovi treba da se ispune da bi se dobio posao u javnom sektoru. Kako će izgledati buduća gradska vlast, najbolje se može videti u novosadskim kafanama, jer u šoru ne može da se ne primeti ko s kim pije kafu, da u iste bircuze izlaze funkcioneri iz različitih stranaka i uz zagonetan osmeh čavrljaju, kao da je sve unapred dogovoreno. Možda i jeste.

Iz budžeta grada za lokalne izbore će se izdvojiti 30,8 miliona dinara, pa ako neko misli da je to mala suma, nek ne glasa 11. maja, kako bi se izbori ponovili, uvela prinudna uprava i iz džepa poreskih obveznika izvuklo još novca za trošenje njihovog vremena.