Arhiva » Vesti » Glas javnosti 15.04.2008
Domaći dileri „rade“ srpsku sirotinju
Sve brojnije i mlađe žrtve beskrupuloznih dilera. Opijata ima sve više i iz „domaćih izvora“, a cena veoma dostupna i siromašnom stanovništvu
Glas javnosti utorak, 15. april 2008.
BEOGRAD - Narkomanija je jedna od najrasprostranjenijih bolesti u celom svetu, a Srbija beleži stalni porast broja zavisnika, čemu je uzrok siromaštvo, beznađe, narušena vrednosna merila, ali i mogućnost da se do svih vrsta droge kod nas može doći jednostavno i za male pare. Žrtve beskrupuloznih dilera su sve brojnije, ali i sve mlađe, pa se ova opaka bolest odavno „uvukla“ i u osnovne, a veliki broj dece koja pohađaju srednju školu su već zavisnici.
Cena narkotika je proteklih decenija bila izuzetno visoka, pa je ova vrsta poroka bila „rezervisana“ za uzak krug gradske omladine iz dobrostojećih porodica, državnih funkcionera i direktora. Sada se, jednostavno, među narkomanima ne mogu definisati socijalne grupe, jer do opijata mogu da dođu i mladi iz siromašnih porodica i u najudaljenijim zabitima naše zemlje, a „zahvaljujući“ niskim cenama, gotovo svima je pristupačna.
Zlatko Nikolić, kriminolog Instituta za kriminološka istraživanja, smatra da je droga jeftina iz dva razloga - postali smo tranzit narkotika i uspostavljeno je stabilno stanje među narko-dilerima.
- Crna Gora i Kosovo su pod protektoratom, pa su postali tranzitna područja heroinske rute. NJihova prednost je to što imaju tuđu vojsku i porozne granice - kaže Nikolić.
Glavna raskrsnica od Avganistana
Prema godišnjem izveštaju Stejt departmenta o strategiji kontrole narkotika, Srbija je zajedno sa Kosmetom glavna tranzitna zemlja na putu heroina, kokaina, marihuane i sintetičkih droga. Naša zemlja je, prema tom izveštaju, ali i potvrdi domaće policije, glavna raskrsnica na putu droge od Avganistana, u kome se proizvodi oko 80 odsto svetskog heroina, i Turske, pa čak i Južne Afrike, preko Bugarske i Makedonije, do centralne i zapadne Evrope. Glavna tranzitna tačka je Kosovo, odakle i potiču najveće zaplene evropske i naše policije, a u poslednje vreme kao sve značajnija tačka izdvaja luka Bar u Crnoj Gori.
Nikolić podseća da se kod šire javnosti nije očekivalo da tranzit postane destinacija, jer je u Beogradu šezdesetih godina bilo registrovano tek šezdesetak zavisnika.
- Broj zavisnika se uvek množio sa tri, a sada se broj registrovanih i stvarnih uživalaca množi sa deset, zato što je droga pojeftinila. Takođe, manji je rizik biti narkoman, jer nekada je socijalna kontrola bila rigidna, a sada se i lakše dolazi do droge - objašnjava naš sagovornik. On navodi da sada imamo slučajeve proizvodnje (Zarubica i Vinča), a pored „Holanđanke“, javila se i posebno jaka „Albanka“.
On ističe da narko-dilere zanima samo profit, oni ne poznaju nacionalnost, već ratuju samo zbog kontrole teritorije.
Kilo heroina 15 hiljada evra
- Među dilerima nema više ubistava, a to ravnotežno stanje je još jedan od uzroka pada cene droge. Narko-tržište funkcioniše po sledećim parametrima: što je manje droge i skuplje se proizvodi, cena je veća, a što se jeftinije proizvodi, cena je manja. Krizna situacija podiže njenu cenu, jer se tada teže dobija - navodi Nikolić.
Naš sagovornik podseća da dileri nastoje da što mlađu populaciju uvuku u drogu, pa prate decu sa problemima i „nude im pomoć“.
RASPRODAJA
Heroin je droga koja najbrže korisnika uzima „pod svoje“ i on kasnije nastavlja da je koristi prinudno. Cena jednog grama je 1.800 do 2.000 dinara, s tim što se ta količina može podeliti na četiri doze, odnosno 500 dinara, koliko je dovoljno da se osoba „uradi“. Heroin je droga koja potpuno menja ličnost, a zavisnik „gazi preko mrtvih“ da do nje dođe, zbog čega emocionalno i fizički povređuje bliske osobe.
Ekstazi je najjeftinija droga, koja se može naći za svega 150 do 200 dinara, a prodaje se u obliku tableta različitih boja. NJegovo dejstvo predstavlja kombinaciju stimulativnog i halucinogenog efekta koji se manifestuje željom za kretanjem i igranjem do potpunog iscrpljivanja, što se često završava otkazivanjem svih organa i na kraju smrću.
Kokain mogu sebi da priušte zavisnici sa nešto dubljim džepom, jer košta od 50 evra, pa naviše. Stvara jaku psihičku zavisnost već posle prvog uzimanja. Osobe koje ga koriste često šmrcaju i imaju curenje iz nosa, slično prehladi. Duže uzimanje dovodi do tzv. kokainskog ludila, odnosno do teških halucinacija.
Marihuana ili trava je najraširenija u Srbiji i često je zovu domaćica. Gram košta oko 900 dinara, a ta količina je dovoljna da se uz dodatak rizle „zavije“ i do 10 cigara. „Hvata“ brzo, u roku od 15 minuta, a dejstvo joj traje i do četiri sata. Osoba koja je koristi se može prepoznati po proširenim zenicama, ubrzanoj aktivnosti i euforiji. Duže korišćenje dovodi do problema sa rasuđivanjem, pažnjom...
- Srbija jedina u svetu narkomaniju tretira kao bolest, a u međunarodnoj klasifikaciji bolesti taj termin ne postoji, već se govori o „zavisnicima od psihoaktivnih supstanci“. Odeljenje za narkomaniju u kazneno-popravnim domovima je glupost jer 150 - 170 zavisnika dobija lečenje, a većina dilera baš tu dolazi uz pomoć advokata - navodi ovaj kriminolog.
Deo „robe“ u tranzitu kroz Srbiju zadrže domaći dileri, zbog čega broj korisnika u našoj zemlji neprestano raste. Kako tvrde u MUP-u, cena na tržištu pada zbog velike ponude. Kilogram najčistijeg heroina u „domaćoj veleprodaji“ košta od 12.000 do 15.000 evra, dok je cena u drugim zemljama znatno niža, pa tako u Turskoj iznosi samo oko 7.000 evra za kilogram.
Dobrivoje Radovanović, dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, slaže se sa konstatacijom da je cena niska zbog velike ponude.
- Neki stručnjaci koji se bave tom problematikom kao što su Andrija Savić ili Rade Jović smatraju da je to deo terorizma protiv Srbije. Ubacivanje velike količine narkotika na naše tržište se može i tako objasniti, ne isključujem sasvim tu mogućnost. Međutim, srpsko tržište narkotika, ipak, najviše snabdevaju srpski dileri. Ne Albanci, niti Arapi, već naši kriminalci. S druge strane, siromaštvo je razlog što sve više ljudi kroz ovaj „posao“ pokušava da nađe način da preživi, zbog čega je sve više dilera i sve je veća ponuda - zaključuje Radovanović.
Mladen Lojović, bivši kriminalistički inspektor, sada vlasnik detektivske agencije, smatra da niska cena droge nema veze sa Kosovom, jer na ovim prostorima je tradicionalna ruta heroina, a ovde su otkrivene i neke laboratorije sintetičke droge.
- Cena je niska jer droge ima dosta, a ispod ove cene stvarno se ne može. Nekada je gram bio 100 maraka, a sada je 2.000 dinara. Konzumenti su postali i navijači. Sada je jeftinije biti drogiran, nego napiti se - zaključuje Lojović.
On smatra da najviše narkomana ima u Vojvodini, a Novi Sad je po cenama droge čak i malo jeftiniji od Beograda.
Autor:
Snežana Čelić
Cena narkotika je proteklih decenija bila izuzetno visoka, pa je ova vrsta poroka bila „rezervisana“ za uzak krug gradske omladine iz dobrostojećih porodica, državnih funkcionera i direktora. Sada se, jednostavno, među narkomanima ne mogu definisati socijalne grupe, jer do opijata mogu da dođu i mladi iz siromašnih porodica i u najudaljenijim zabitima naše zemlje, a „zahvaljujući“ niskim cenama, gotovo svima je pristupačna.
Zlatko Nikolić, kriminolog Instituta za kriminološka istraživanja, smatra da je droga jeftina iz dva razloga - postali smo tranzit narkotika i uspostavljeno je stabilno stanje među narko-dilerima.
- Crna Gora i Kosovo su pod protektoratom, pa su postali tranzitna područja heroinske rute. NJihova prednost je to što imaju tuđu vojsku i porozne granice - kaže Nikolić.
Glavna raskrsnica od Avganistana
Prema godišnjem izveštaju Stejt departmenta o strategiji kontrole narkotika, Srbija je zajedno sa Kosmetom glavna tranzitna zemlja na putu heroina, kokaina, marihuane i sintetičkih droga. Naša zemlja je, prema tom izveštaju, ali i potvrdi domaće policije, glavna raskrsnica na putu droge od Avganistana, u kome se proizvodi oko 80 odsto svetskog heroina, i Turske, pa čak i Južne Afrike, preko Bugarske i Makedonije, do centralne i zapadne Evrope. Glavna tranzitna tačka je Kosovo, odakle i potiču najveće zaplene evropske i naše policije, a u poslednje vreme kao sve značajnija tačka izdvaja luka Bar u Crnoj Gori.
Nikolić podseća da se kod šire javnosti nije očekivalo da tranzit postane destinacija, jer je u Beogradu šezdesetih godina bilo registrovano tek šezdesetak zavisnika.
- Broj zavisnika se uvek množio sa tri, a sada se broj registrovanih i stvarnih uživalaca množi sa deset, zato što je droga pojeftinila. Takođe, manji je rizik biti narkoman, jer nekada je socijalna kontrola bila rigidna, a sada se i lakše dolazi do droge - objašnjava naš sagovornik. On navodi da sada imamo slučajeve proizvodnje (Zarubica i Vinča), a pored „Holanđanke“, javila se i posebno jaka „Albanka“.
On ističe da narko-dilere zanima samo profit, oni ne poznaju nacionalnost, već ratuju samo zbog kontrole teritorije.
Kilo heroina 15 hiljada evra
- Među dilerima nema više ubistava, a to ravnotežno stanje je još jedan od uzroka pada cene droge. Narko-tržište funkcioniše po sledećim parametrima: što je manje droge i skuplje se proizvodi, cena je veća, a što se jeftinije proizvodi, cena je manja. Krizna situacija podiže njenu cenu, jer se tada teže dobija - navodi Nikolić.
Naš sagovornik podseća da dileri nastoje da što mlađu populaciju uvuku u drogu, pa prate decu sa problemima i „nude im pomoć“.
RASPRODAJA
Heroin je droga koja najbrže korisnika uzima „pod svoje“ i on kasnije nastavlja da je koristi prinudno. Cena jednog grama je 1.800 do 2.000 dinara, s tim što se ta količina može podeliti na četiri doze, odnosno 500 dinara, koliko je dovoljno da se osoba „uradi“. Heroin je droga koja potpuno menja ličnost, a zavisnik „gazi preko mrtvih“ da do nje dođe, zbog čega emocionalno i fizički povređuje bliske osobe.
Ekstazi je najjeftinija droga, koja se može naći za svega 150 do 200 dinara, a prodaje se u obliku tableta različitih boja. NJegovo dejstvo predstavlja kombinaciju stimulativnog i halucinogenog efekta koji se manifestuje željom za kretanjem i igranjem do potpunog iscrpljivanja, što se često završava otkazivanjem svih organa i na kraju smrću.
Kokain mogu sebi da priušte zavisnici sa nešto dubljim džepom, jer košta od 50 evra, pa naviše. Stvara jaku psihičku zavisnost već posle prvog uzimanja. Osobe koje ga koriste često šmrcaju i imaju curenje iz nosa, slično prehladi. Duže uzimanje dovodi do tzv. kokainskog ludila, odnosno do teških halucinacija.
Marihuana ili trava je najraširenija u Srbiji i često je zovu domaćica. Gram košta oko 900 dinara, a ta količina je dovoljna da se uz dodatak rizle „zavije“ i do 10 cigara. „Hvata“ brzo, u roku od 15 minuta, a dejstvo joj traje i do četiri sata. Osoba koja je koristi se može prepoznati po proširenim zenicama, ubrzanoj aktivnosti i euforiji. Duže korišćenje dovodi do problema sa rasuđivanjem, pažnjom...
- Srbija jedina u svetu narkomaniju tretira kao bolest, a u međunarodnoj klasifikaciji bolesti taj termin ne postoji, već se govori o „zavisnicima od psihoaktivnih supstanci“. Odeljenje za narkomaniju u kazneno-popravnim domovima je glupost jer 150 - 170 zavisnika dobija lečenje, a većina dilera baš tu dolazi uz pomoć advokata - navodi ovaj kriminolog.
Deo „robe“ u tranzitu kroz Srbiju zadrže domaći dileri, zbog čega broj korisnika u našoj zemlji neprestano raste. Kako tvrde u MUP-u, cena na tržištu pada zbog velike ponude. Kilogram najčistijeg heroina u „domaćoj veleprodaji“ košta od 12.000 do 15.000 evra, dok je cena u drugim zemljama znatno niža, pa tako u Turskoj iznosi samo oko 7.000 evra za kilogram.
Dobrivoje Radovanović, dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, slaže se sa konstatacijom da je cena niska zbog velike ponude.
- Neki stručnjaci koji se bave tom problematikom kao što su Andrija Savić ili Rade Jović smatraju da je to deo terorizma protiv Srbije. Ubacivanje velike količine narkotika na naše tržište se može i tako objasniti, ne isključujem sasvim tu mogućnost. Međutim, srpsko tržište narkotika, ipak, najviše snabdevaju srpski dileri. Ne Albanci, niti Arapi, već naši kriminalci. S druge strane, siromaštvo je razlog što sve više ljudi kroz ovaj „posao“ pokušava da nađe način da preživi, zbog čega je sve više dilera i sve je veća ponuda - zaključuje Radovanović.
Mladen Lojović, bivši kriminalistički inspektor, sada vlasnik detektivske agencije, smatra da niska cena droge nema veze sa Kosovom, jer na ovim prostorima je tradicionalna ruta heroina, a ovde su otkrivene i neke laboratorije sintetičke droge.
- Cena je niska jer droge ima dosta, a ispod ove cene stvarno se ne može. Nekada je gram bio 100 maraka, a sada je 2.000 dinara. Konzumenti su postali i navijači. Sada je jeftinije biti drogiran, nego napiti se - zaključuje Lojović.
On smatra da najviše narkomana ima u Vojvodini, a Novi Sad je po cenama droge čak i malo jeftiniji od Beograda.
Autor:
Snežana Čelić
Preuzeto sa sajta glas-javnosti.co.yu »
Komentari na drugim sajtovima
Domaći dileri „rade“ srpsku sirotinju
Glas javnosti3 komentar(a)
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari