Kako se hrani stanovništvo u Srbiji?

Procena ishrane i ishranjenosti stanovništva Srbije, kao i pratećih komorbiditeta, urađena je na osnovu: rezultata studije ''Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korišćenje zdravstvene zaštite stanovništva Srbije'' iz 2000. godine; podataka zvanične statistike o oboljevanju i umiranju, kao i ankete porodične ishrane koje su rađene u periodu od 12 godina.

Rezultati istraživanja pokazali su da svako treće dete i svaka druga odrasla osoba nema tri obroka u toku dana, a najčešće se preskače doručak.

Žitarice su obezbeđivale oko 46% energetskog unosa. Isključivo beli hleb jede 60% mladih i 50% odraslih. Nedovoljno se unosi voće i povrće, i to 5-6 puta manje u odnosu na preporuke Svetske Zdravstvene Organizacije. Unos povrća iznosio je svega 4,8% ukupnog energetskog unosa, od čega je polovina poticala od krompira. Voće i proizvodi od voća činili su svega 2,3% ukupne energije.

Posledica je nedovoljan unos minerala, vitamina i dijetnih vlakana. Meso i zamene za meso činili su 11,3% (riba svega 0,45%), a mleko i mlečni proizvodi - 6,9% prosečnog dnevnog energetskog unosa. Ribu nikada ne jede 60% dece i mladih.

Alkohol se u Srbiji konzumira tri puta više nego mleko, asvaka četvrta osoba smatra da alkohol nije štetan.

Energetska vrednost prosečnog dnevnog obroka u periodu od 1989. do 2000 god. u Srbiji iznosila je 2 794 kcal i imala je kontinuirano opadajući trend. U ukupnoj energetskoj vrednosti, proteini su činile 12,2%, masti 32,4% a ugljeni hidrati 55,2%. Ukupan unos holesterola iznosio je po stanovniku, u proseku 194 mg/dan, zasićenih masnih kiselina - 10,6% energetskog unosa, a dijetnih vlakana svega 6,8 g/dan. U ukupnom energetskom unosu, šećeri su činili 6,5%, a masti životinjskog porekla 5,7%. Prosečan unos kalcijuma i gvožđa bio je nedovoljan, kao i unos nekih liposolubilnih i hidrosolubilnih vitamina.

Preko 44% stanovništva Srbije u ispitanom periodu trošilo je za ishranu preko 70% od svojih mesečnih prihoda. Nepravilna ishrana i njene posledice predstavljale su poslednjih godina značajan uzrok oboljevanja i umiranja kod nas (tabela 1).

Tabela 1. Posledice nepravilne ishrane u Srbiji

Nutritivna anemija

- 25% dece ispod 7 godina

- 14% adolescenata

- 27% odraslih

Gojaznost

- 10% dece i omladine

- 37% predgojaznih odraslih

- 17% gojaznih odraslih

Pothranjenost

- 17-20% dece

- 13% omladinaca

- 5-15% odraslih

Hipertenzija

- 5% dece i omladine

- 40% odraslih

Dislipidemije

- 6-8% dece i omladine

- preko 30% odraslih

Dodatni faktori rizika su:

više od 60% ispitanika je bilo nedovoljno fizički aktivno;svaki drugi muškarac, svaka treća odrasla žena i 30% omladinaca su pušači (pušenje uništava vitamin C, koji se nedovoljno unosi preko svežeg voća i povrća);više od polovine ispitanika smatra da njihovo ponaša-nje ne utiče na nastanak hroničnih bolesti i da nisu odgovorni za oboljevanje ivećina stanovnika Srbije ne prepoznaje rizično zdravstveno ponašanje.

Najviše nepravilnosti u ishrani, kao i najveći broj osoba sa dislipidemijama, hipertenzijom i gojaznošću je u Vojvodini. Bolesti cirkulatornog sistema u svim uzrocima smrti u Srbiji učestvuju sa skoro 60% i još uvek imaju rastuće trendove. Među njima dominira koronarna bolest, koja je posledica ateroskleroze.

Iz svih pobrojanih razloga, od 2001.god. pokrenuta je nacionalna kampanja ''Oktobar – Mesec pravilne ishrane''. Kampanja se sprovodi na celoj teritoriji Republike, a važnu ulogu u njenoj realizaciji imaju zavodi i instituti za javno zdravlje. Iz godine u godinu, kampanjom je obuhvaćen sve veći broj dece i mladih, koji su najvažnija ciljna grupa, ali i celokupno stanovništvo. Aktivnosti se, osim u zdravstvenim ustanovama, odvijaju u predškolskim ustanovama, školama, na radnom mestu i najširoj društvenoj zajednici, uz veliku podršku masmedija. Svake godine održi se veliki broj predavanja na temu pravilne ishrane, značajan broj tribina, izložbi, i dr. Prema proceni Regionalne kancelarije za jugoistočnu evropu FAO, koja se nalazi u Budimpešti, aktivnosti realizovane u Srbiji procenjene su kao najbolje u ovom delu Evrope, što je svakako veliki uspeh. Takođe, u okviru programskog rada na promociji zdravlja stanovništva Srbije, koji podržavaju Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete, značajno su zastupljene teme koje su posvećene pravilnoj ishrani i zdravim stilovima života.

Autor doc. dr Maja Nikolić

Izvor: Stetoskop