Cvjetićanin: Država ne treba da vodi privredu

U Srbiju je u proteklih sedam godina, od 2001. do kraja 2007. godine, ušlo više od 45 milijardi dolara iz inostranstva u neto iznosu. Velikim delom te pare su lakomisleno potrošene kroz budžet, a da Srbija nema ni infrastrukturu ni konkurentnu privredu. Ekonomisti upozoravaju da političke partije i na ovim izborima ne nude pravi put ekonomskog prosperiteta, jer i dalje svi nude diktatorski model privrede u kom država odlučuje šta je za privrednike najbolje.

Kakva ulaganja, takav standard

Priliv stranih direktnih investicija, doznaka i kredita u Hrvatsku od 2001. do 2007. godine iznosio je više od 36,5 milijardi dolara. Najveći deo čine direktne strane investicije u visini 14,7 milijardi, dok su doznake iznosile 8,9 milijardi dolara.

U Bosnu i Hercegovinu ušlo je oko 20 milijardi dolara u istom periodu, najveći deo činile su doznake sa više od 13 milijardi dolara. Tako je po stanovniku najviše kapitala ušlo u Hrvatsku, oko 8.000 dolara po glavi stanovnika, u Bosnu i Hercegovinu 5.000 dolara, dok je u Srbiji na svakog stanovnika došlo 6.000 dolara. Prilivu kapitala odgovara i standard u navedenim državama.

Najveću stavku u prilivu kapitala čine doznake ljudi koji su otišli u inostranstvo na privremeni rad ili se tamo odselili, u vrednosti od skoro 16 milijardi dolara. To je samo novac koji je poslat u Srbiju preko banaka, dok su sumu koja nigde nije registrovana, a bar je jednaka zvaničnoj, gastarbajteri doneli sa sobom. Kao strane direktne investicije u Srbiju je uneto oko 11 milijardi evra za ovih sedam godina, ali ubedljivo najveći deo tog novca stranci su potrošili u privatizaciji na kupovinu društvenih preduzeća, dok je samo mali deo novca upotrebljen za grinfild investicije, koje su i najkvalitetnije investicije. Država, privreda i banke su se dugoročno zadužili za oko 13 milijardi dolara, dok ostatak priliva stranog kapitala čine kratkoročni krediti.

Prema rečima profesora ekonomije Mlađana Kovačevića, novac koji je ušao u Srbiju jednim delom je otišao u devizne rezerve, koje iznose oko 14 milijardi dolara, dok je najveći deo otišao u budžet i manje-više uludo je potrošen. On je dodao da se podaci o prilivu kapitala lako mogu naći u statistici platnog bilansa Srbije, koji objavljuje Narodna banka Srbije. Profesor Kovačević ukazuje da, iako je budžet popunjavan čak i privatizacionim prihodima koji po metodologiji Međunarodnog monetarnog fonda ne ulaze u budžetske prihode, državna kasa je osim 2006. i 2007. godine bila u deficitu, a i ove godine je najavljen deficit od oko 14 milijardi dinara.

Takođe, uprkos tolikom novcu, još nije završen autoput, odnosno Koridor 10, nije završena ni obilaznica oko Beograda, tek sada se pregovara da Rusi grade gasovod, a srpska privreda se po konkurentnosti nalazi na začelju među evropskim zemljama.

Ekonomista Danijel Cvjetićanin ocenjuje da je neverovatno da ako je toliko novca došlo u Srbiju, a da privreda nije poboljšala konkurentnost, niti je napravljena infrastruktura da bi se uspešno razvijala.

- I meni ta cifra izgleda ogromna, ali svakako je napravljena velika šteta, jer taj novac nije ni izbliza potrošen na ono na šta je trebalo, već je otišao u potrošnju. Mi nismo izgradili infrastrukturu kao, recimo, Hrvatska, Rumunija, Bugarska ili Mađarska. Nemamo izgrađene puteve, naftovode, gasovode. Privreda nije efikasnija, a to samo govori da država nema dobre mehanizme za alokaciju investicija - ocenjuje Cvjetićanin.

Prema njegovim rečima, tim novcem se veštački održava standard građana, ali to ne može dugo da traje.

- Ako ja prodam sve što imam i odem da živim u „Hajat", ja imam visok standard, ali nažalost, to nije dugog veka. Tako je i u državi. Ako nestane kredita, a prezaduženi smo, i kada nestanu prihodi od privatizacije, čeka nas mučan scenario. Rešenje je da država oslobodi privredu. Sve naše stranke nude diktatorski model, po kome će ljudi iz stranaka da upravljaju privredom. Privreda mora da se razvija po sopstvenim mogućnostima i zakonima i država je tu da obezbedi da se poštuju ugovori i sudska vlast - objašnjava Cvjetićanin.