Arhiva » Vesti » Press 15.04.2008
NEUNIŠTIVI BERLUSKONI
Silvio Berluskoni pobedio je po treći put na izborima u Italiji, glavni problemi sa kojima se njegova vlada suočava su organizovani kriminal i privreda na izdisaju
Press utorak, 15. april 2008.
Italijanska desnica, na čijem je čelu Silvio Berluskoni, pobedila je na parlamentarnim izborima i obezbedila apsolutnu većinu u Senatu i Predstavničkom domu! Berluskonijeva koalicija „Narod slobode" osvojila je 47,1 odsto glasova u trci za Senat, a Demokratska stranka levog centra bivšeg gradonačelnika Rima Valtera Veltronija 38,1 odsto.
Medijski mogul Silvio Berluskoni (71) pokazao je da i on ume da uči iz iskustva, pa je preksinoć, neposredno po proglašenju rezultata, u izjavi za TV RAI ukazao na teškoće koje Italiji predstoje u sređivanju nezavidne ekonomske situacije, izbegavajući rizik upuštanja u prazna obećanja.
Silviov Pakt sa Đavolom!
Analitičari ukazuju i na značajan uspeh najvažnijeg saveznika Berluskonijeve koalicije - separatističke, antievropske i antiimigrantske Severne lige Umberta Bosija. Ta partija, koja se često ističe ekstremno desničarskim stavovima, osvojila je gotovo dvostruko više glasova nego na prethodnim izborima i nametnula se kao važan, možda odlučujući partner u budućoj vladi, koja će, najverovatnije, zvanično stupiti na vlast sredinom maja. „Severna liga će sigurno povisiti cenu za ‘lepo ponašanje' u budućoj vladi, ocenio je analitičar Đanfranko Ruskoni sa Univerziteta u Torinu.
- Meseci i godine pred nama biće teški - izjavio je „Il kavaljere", kako su Berluskonija iz milja nazvale njegove pristalice, najavljujući prioritete svoje vlade. Ovo je Berluskonijev treći dolazak na vlast. Prvi put, 1994. godine, na čelu vlade ostao je samo sedam meseci, a drugi put je izdržao ceo mandat (2001-2006).
Lista problema Italije je podugačka - od privatizacije nacionalne aviokompanije „Alitalija" i krize sa smećem u Napulju (koju je režirala lokalna mafija), preko sniženja poreza, smanjenja javnog duga i liberalizacije privrede, do borbe protiv organizovanog kriminala, koji u Italiji ima godišnji obrt „biznisa" u visini 150 milijardi evra.
Berluskoni će ovoga puta moći da se na miru, bez straha od iznenadnog pada vlade - što se u Italiji dosad prečesto dešavalo - posveti rešavanju problema.
Berluskonijev posao na čelu buduće vlade olakšaće i jedan sasvim nov fenomen na političkoj sceni Italije - činjenica da će se ovoga puta u parlamentu naći samo pet partija, četvorostruko manje nego u prethodnom sastavu najvišeg zakonodavnog tela nacije.
Dosadašnja vlada levo od centra, koju je predvodio Romano Prodi, stalno je živela „na ivici noža" jer je u Senatu imala samo tri sedišta više, pa je pravo čudo da je potrajala 20 meseci.
Komentatori televizijskih kuća RAI i Skaj (Sky) izračunali su ovih dana da su za poslednjih pet godina plate Italijana „skraćene" za 20 odsto, odnosno, po tom procentu su brže rasle cene nego primanja.
Ceh, kao i obično, plaćaju najslabiji - radnici i penzioneri, pa su upravo oni okrenuli leđa levici, masovno glasajući za koaliciju „Narod slobode", nastalu od Berluskonijeve partije Forca Italija i Nacionalne alijanse Đanfranka Finija.
Građani su bili toliko dosledni u ispoljavanju svog gneva da komunisti, koji su sami izašli na izbore, nisu uspeli da preskoče cenzus od četiri odsto, što znači da ih neće biti u parlamentu.
Italijanska privreda trenutno ima rast veoma blizu nule (0,3 odsto, prema oceni stručnih instituta), pa analitičari koji slede zvaničnu, neoliberalnu ekonomsko-političku liniju, vladajuću u svetu, preporučuju Berluskoniju da se lati temeljne „strukturne" reforme.
Kritičari, naravno, podsećaju da u prethodna dva mandata na mestu premijera Berluskoni nije ispunio predizborna obećanja.
Na spoljnom planu, ocenjuju analitičari, neće se ništa promeniti. Berluskoni je i dosad bio jedan od najvernijih prijatelja američkog predsednika Džordža Buša, čovek koji je bez razmišljanja odobravao sve njegove političke poteze, pa će tako sigurno biti i ubuduće.
Za Srbiju se, takođe, ne menja bogzna šta dolaskom Berluskonija. Vlada koju je predvodio Romano Prodi među prvima je priznala nezavisnost Kosova, baš kao što bi to učinio i Berluskoni.
Obojica, međutim, smatraju sebe velikim prijateljima Srbije. Prodi se snažno zalagao za munjevit prijem Srbije u Evropsku uniju, a Berluskoni je pre par godina inicirao proces snažnog jačanja privredne saradnje dveju zemalja, takođe se zalažući za što bržu i delotvorniju integraciju Srbije u evroatlantske strukture.
Medijski mogul Silvio Berluskoni (71) pokazao je da i on ume da uči iz iskustva, pa je preksinoć, neposredno po proglašenju rezultata, u izjavi za TV RAI ukazao na teškoće koje Italiji predstoje u sređivanju nezavidne ekonomske situacije, izbegavajući rizik upuštanja u prazna obećanja.
Silviov Pakt sa Đavolom!
Analitičari ukazuju i na značajan uspeh najvažnijeg saveznika Berluskonijeve koalicije - separatističke, antievropske i antiimigrantske Severne lige Umberta Bosija. Ta partija, koja se često ističe ekstremno desničarskim stavovima, osvojila je gotovo dvostruko više glasova nego na prethodnim izborima i nametnula se kao važan, možda odlučujući partner u budućoj vladi, koja će, najverovatnije, zvanično stupiti na vlast sredinom maja. „Severna liga će sigurno povisiti cenu za ‘lepo ponašanje' u budućoj vladi, ocenio je analitičar Đanfranko Ruskoni sa Univerziteta u Torinu.
- Meseci i godine pred nama biće teški - izjavio je „Il kavaljere", kako su Berluskonija iz milja nazvale njegove pristalice, najavljujući prioritete svoje vlade. Ovo je Berluskonijev treći dolazak na vlast. Prvi put, 1994. godine, na čelu vlade ostao je samo sedam meseci, a drugi put je izdržao ceo mandat (2001-2006).
Lista problema Italije je podugačka - od privatizacije nacionalne aviokompanije „Alitalija" i krize sa smećem u Napulju (koju je režirala lokalna mafija), preko sniženja poreza, smanjenja javnog duga i liberalizacije privrede, do borbe protiv organizovanog kriminala, koji u Italiji ima godišnji obrt „biznisa" u visini 150 milijardi evra.
Berluskoni će ovoga puta moći da se na miru, bez straha od iznenadnog pada vlade - što se u Italiji dosad prečesto dešavalo - posveti rešavanju problema.
Berluskonijev posao na čelu buduće vlade olakšaće i jedan sasvim nov fenomen na političkoj sceni Italije - činjenica da će se ovoga puta u parlamentu naći samo pet partija, četvorostruko manje nego u prethodnom sastavu najvišeg zakonodavnog tela nacije.
Dosadašnja vlada levo od centra, koju je predvodio Romano Prodi, stalno je živela „na ivici noža" jer je u Senatu imala samo tri sedišta više, pa je pravo čudo da je potrajala 20 meseci.
Komentatori televizijskih kuća RAI i Skaj (Sky) izračunali su ovih dana da su za poslednjih pet godina plate Italijana „skraćene" za 20 odsto, odnosno, po tom procentu su brže rasle cene nego primanja.
Ceh, kao i obično, plaćaju najslabiji - radnici i penzioneri, pa su upravo oni okrenuli leđa levici, masovno glasajući za koaliciju „Narod slobode", nastalu od Berluskonijeve partije Forca Italija i Nacionalne alijanse Đanfranka Finija.
Građani su bili toliko dosledni u ispoljavanju svog gneva da komunisti, koji su sami izašli na izbore, nisu uspeli da preskoče cenzus od četiri odsto, što znači da ih neće biti u parlamentu.
Italijanska privreda trenutno ima rast veoma blizu nule (0,3 odsto, prema oceni stručnih instituta), pa analitičari koji slede zvaničnu, neoliberalnu ekonomsko-političku liniju, vladajuću u svetu, preporučuju Berluskoniju da se lati temeljne „strukturne" reforme.
Kritičari, naravno, podsećaju da u prethodna dva mandata na mestu premijera Berluskoni nije ispunio predizborna obećanja.
Na spoljnom planu, ocenjuju analitičari, neće se ništa promeniti. Berluskoni je i dosad bio jedan od najvernijih prijatelja američkog predsednika Džordža Buša, čovek koji je bez razmišljanja odobravao sve njegove političke poteze, pa će tako sigurno biti i ubuduće.
Za Srbiju se, takođe, ne menja bogzna šta dolaskom Berluskonija. Vlada koju je predvodio Romano Prodi među prvima je priznala nezavisnost Kosova, baš kao što bi to učinio i Berluskoni.
Obojica, međutim, smatraju sebe velikim prijateljima Srbije. Prodi se snažno zalagao za munjevit prijem Srbije u Evropsku uniju, a Berluskoni je pre par godina inicirao proces snažnog jačanja privredne saradnje dveju zemalja, takođe se zalažući za što bržu i delotvorniju integraciju Srbije u evroatlantske strukture.
Preuzeto sa sajta pressonline.rs »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari