SVE VIŠE RAZVODA

Iz godine u godinu, a naročito u poslednje dve, poprilično je porastao broj razvoda brakova u Paraćinu, tvrde u Centru za socijalni rad, koji se u postupak uključuje uvek kad ima maloletne dece. Ljudi se danas lakše odlučuju da raskinu brakove koji su loši, ali povećan je broj sporazumnih razvoda, a među njima je nemalo fiktivnih razvoda.

U jednom danu 13 razvoda

Ono što počinje kao bajka, često epilog ima u sudu. Samo u jednom danu prošle godine u paraćinskom sudu održano je 13 ročišta za razvod, a nedavno je jedan brak razveden uz zabrane prilaza suprugu dojučerašnjoj životnoj saputnici.

- Imamo brakove koji se okončavaju sporazumno, i to često nisu istinski razvodi, već fiktivni. Mi vidimo da je među njima sve u redu, ali da su oni iz nekog interesa odlučili da se razvedu. Taj interes je najčešće odlazak nekog od supružnika u inostranstvo. Razvode se, muškarac ili žena ponovo se formalno venčavaju sa nekim ko već ima dozvolu za rad u inostranstvu i tako pokušavaju da obezbede sebi bolju budućnost. Sa tim parovima uvek razgovaramo i suočavamo ih sa rizikom da im brak zaista pukne, jer odlazak jednog od partnera na dve-tri godine nosi veliki rizik. Dešava se da roditelj koji je otišao zaboravi na decu, ne daje izdržavanje, zaljubi se u nekog... To je jedna kategorija razvedenih. Druga je kad žena odluči da ne trpi više sve što je dugi niz godina trpela zbog svoje ekonomske nemoći, pre svega nasilje i alkoholizam. Tako se okončavaju brakovi koji su godinama bili loši. Mi smo ranije, kada je bilo više savetodavnog rada, pokušavali da mirimo partnere, da utičemo na nasilnika, ali sada se žene lakše odlučuju za prekid takve zajednice - kaže Snežana Stanojević, pedagog Centra za socijalni rad.

Broj pokrenutih brakorazvodnih parnica u Paraćinu

Godina Pokrenuto razvoda

2003. 128

2004. 132

2005. 135

2006. 164

2007. 195

Podaci su iz Opštinskog suda u Paraćinu

Praksa pokazuje da se za razvod iz ovog razloga najčešće odlučuju samosvesne gradske žene, ekonomski samostalnije, a manje one iz seoskih sredina. Žene sa sela se najčešće opredeljuju da ćute i trpe, mada mlađe generacije već počinju da se ponašaju drugačije. U praksi paraćinskog Centra za socijalni rad potvrđuje se rasprostranjeno uverenje da su za brak najkritičnije treća i sedma godina.

- Do treće godine se obično dobijaju deca, a partneri stiču dodatnu odgovornost za koju su često nespremni. Dolazi do međusobnog prebacivanja, puca emotivni odnos, prestaju iluzije o ljubavi... Ti mlađi parovi, kad odluče da se razvedu, znaju šta žele i nisu spremni na odricanja da bi sačuvali zajednicu. Centar za socijalni rad isključivo se rukovodi interesom dece. Tu često bude problema jer razvod dovodi do osećaja gubitka čak i kad se partneri nisu slagali. Oni ne mogu da odvoje svoj partnerski odnos od roditeljskog i često ne shvataju da, bez obzira na to koliko su ljuti jedno na drugo, ostaju roditelji za ceo život - objašnjava Snežana Stanojević.

Z. PERIĆ