Đinđiću je verovala

ZORAN Đinđić, bivši premijer Srbije, često se žalio donedavnom haškom tužiocu Karli del Ponte da nema političku podršku za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom. U svojoj knjizi “Lov, ja i ratni zločinci”, čije delove prenose “Novosti”, Del Ponteova tvrdi da joj je Đinđić na sastanku u Beogradu 2001. godine rekao da Milošević i dalje upravlja SPS, i da pokušava da opstane na političkoj sceni kao lider opozicije.

- Đinđić je svestan da Miloševića treba neutralisati - piše Del Ponteova u knjizi. - Objašnjava mi da mu je potrebna podrška Amerike, ali i to da ekonomska pomoć koja je namenjena Srbiji stigne do kraja meseca.

Ali, Amerika je za uzvrat tražila da Srbija sarađuje sa Tribunalom. Đinđić se požalio da Koštunica odugovlači sa saradnjom, a sa druge strane, zakon o saradnji neće moći da se usvoji tako brzo da bi se zadovoljili zahtevi Vašingtona.

- Đinđić traga za načinom kako da se suprotstavi Koštuničinoj taktici otezanja i da nešto realizuje pre kraja marta, kako bi pokazao da se i on i Srbija angažuju na ostvarenju saradnje sa Tribunalom - tvrdi donedavni tužilac.

- A onda me je iznenadio. Rekao je da je zatražio taj susret kako bi mi predložio akcioni plan. On bi počeo tako što bi se usvojio zakon koji bi srpskoj vladi dozvoljavao da osobama protiv kojih je Tribunal podigao optužnice ponudi podsticaje da se spontano predaju. A to Koštunica ne bi mogao da blokira. Zatim mi je rekao da je njegova vlada već postigla dogovor sa jednim od njih, Blagojem Simićem, koji je optužen za progon i deportovanje u okviru etničkog čišćenja u Bosankom Šamcu (njega će Tibunal na kraju osuditi na petnaest godina zatvora.)

Srpska vlada je, navodi Del Ponteova, pristala da Simićevoj porodici mesečno isplaćuje sumu od 500 nemačkih maraka u zamenu za njegovu dobrovoljnu predaju, što je njoj bilo “ogavno”.

Tom prilikom, Đinđić je dodao i kako pokušava da i druge begunce ubedi da se predaju, ali da je malo njih spremno da sledi Simićev primer. Rekao je i kako bi voleo, radi lakšeg hapšenja, kada bi i Tribunal obelodanio optužnice. To se odnosilo naročito na one koje su povezane sa događajima u Bosni, o kojima je obavešten samo NATO. Tajnost optužnica, prema Đinđićevim rečima, omogućava protivnicima Tribunala u Srbiji da “izazivaju paranoju” i tvrde da je osumnjičen svaki Srbin koji je učestvovao u sukobima.

Đinđić je tom prilikom najavio i hapšenje Slobodana Miloševića.

- Imenovaće se novi državni tužilac čija će dužnost biti da pokrene istragu protiv velikih zverki Miloševićevog režima - piše Del Ponteova. - Milošević će nekoliko dana biti ispitivan o umešanosti u korupciju, o zloupotrebi vlasti, o izbornim krađama i pokušaju ubistva Vuka Draškovića.

- Sve zavisi od dokaza koje uspemo da prikupimo do 15. marta, kada mislimo da ćemo tražiti Miloševićevo hapšenje - objašnjava Đinđić. Sigurno je da će biti uhapšen i zbog drugih krivičnih dela koja vas zanimaju. Ali, biće nam teško da ga dugo držimo u pritvoru. Predaću ga Hagu makar morao da ga otmem.

Kao i na svakom drugom, i na ovom je sastanku bilo reči o Ratku Mladiću. Đinđić je rekao da on i dalje živi u Srbiji i da prima penziju VJ. Naglasio je da ne može da bude uhapšen u tom trenutku, jer ima zaštitu vojske. Ali, kao i u Miloševićevom slučaju, obećava da će u određenom trenutku pokrenuti i to pitanje i da bi Mladićevo hapšenje moglo da bude izvedeno na granici između Srbije i Bosne, a on predat NATO snagama.

- Đinđić savršeno razume šta mora da uradi - uverena je Karla del Ponte. - Njemu ne moram po hiljaditi put da ponavljam argumente koje već mesecima obrazlažem. On preuzima odgovornost za budućnost Srbije.

PAKT SA KOŠTUNICOM

“ĐINĐIĆ me obaveštava o naporima koje preduzimaju Koštunica i ljudi iz njegovog okruženja, a posebno šef njegovog kabineta Ljiljana Nedeljković, da ga sruše. Tvrdi i da ga prate i da prisluškuju njegove telefone. Kaže da je Koštunica sklopio neku vrstu pakta sa Miloševićem još pre nego što je sišao sa vlasti, ali napominje da ne zna sadržaj tog dogovora”, piše Del Ponteova. Kaže da je tom prilikom pitala Đinđića zbog čega je onda podržao Koštuničinu kandidaturu na predsedničkim izborima. On je, prema njenim rečima, rekao da nije mogao da postupi drugačije, iako je to bilo kao da sklapa pakt sa đavolom.