Milioni sa falš kartica

Uhapšena grupa je zloupotrebljavala kartice

OPERATIVCI Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) MUP Srbije, u saradnji sa beogradskim kolegama i Specijalnim tužilaštvom, uhapsili su 12 osoba osumnjičenih za falsifikat i zloupotrebe platnih kartica. Ova krivična dela činili su u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, ali i zemljama EU.

U saopštenju policije se navodi da su organizatori grupe Miladin Miladinović (46) iz Novog Sada i Subotičani Goran Mustafić (26), Nebojša Gršić (25) i Goran Prskalo (38). Ovaj poslednji uhapšen je još u martu i u pritvoru je u Subotici.

Tokom akcije u utorak uhapšeni su i članovi grupe Dejan Vukoslavović (31), Aleksandar Tojagić (28), Vladimir Babić (28) i Zoran Šljivar (30), svi iz Sremske Kamenice, kao i Josip Petrović (43), Nina Petrović (19), Danijela Momčilović-Prskalo (27) svi iz Subotice i Beograđanin Vladimir Gogić (33).

Policija je utvrdila da su Mustafić, Prskalo i Gršić sredinom 2007. godine nabavili opremu za falsifikovanje platnih kartica i laptop računare, u kojima se generišu podaci o validnim platnim karticama. Posle toga su pomoću mašine za personalizaciju, izrađivali falš platne kartice "bliznakinje".

Podatke o validnim platnim karticama su preko Interneta najverovatnije dobijali od izvesnih građana iz Bugarske, dok su "belu plastiku" i magnetne trake, na koje se nanose podaci o platnim karticama, nabavljali u Mađarskoj. Posle izrade falsifikata organizatori kriminalne grupe su pronalazili osobe koje su dalje činile zloupotrebe sa karticama, a prodavali su ih i za 200 evra.

Mustafić je, kako se navodi, razvio i sopstvene kanale za rasturanje i zloupotrebu falš kartica. Angažovao je nepoznate osobe u inostranstvu da na teritoriji zapadne Evrope pronalaze stanove za smeštaj robe koju je preko Interneta kupovao falsifikovanim platnim karticama. Članovi grupe su, takođe, kod nas i u inostranstvu pronalazili prodajna mesta na kojima su prodavci ili vlasnici, uz određenu nadoknadu, na svojim pos-terminalima koristili ove lažnjake.

Tokom prošle godine organizatori grupe su se dogovorili sa Miladinovićem da angažuje što veći broj osoba za "posao" sa karticama, kao i posrednike za ovaj "biznis" koji bi nadzirali rad ostalih, ali i skrivali opremu za falsifikovanje.

Prema naređenjima organizatora grupe, članovi ekipe su "koristili" falš platne kartice na dva načina. Na prodajnim mestima širom Srbije kupovali su najčešće skupu tehničku robu, zlato, satove, a potom su preko svojih kanala te stvari prodavali, najčešće ispod stvarne vrednosti.

Na pos-terminalima oštanske štedionice, u poštama Srbije, činjen je drugi "model" zloupotreba. Na pomenutim terminalima deo grupe je "provlačio" falsifikovane kartice i "skinute" iznose kao novčane uputnice slao Miladinoviću. On je novac sa falsifikovanom ličnom kartu podizao u novosadskim poštama.

Svim uhapšenima je određeno policijsko zadržavanje od 48 sati. Po isteku ovog roka biće privedeni Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu.

ZARADA

OVA organizovana kriminalna grupa je, prema prvim procenama, na ovom "biznisu" zaradila više desetina miliona dinara. Ukupna suma, koju su uzeli, činjenjem ovih zloupotreba, biće naknadno utvrđena veštačenjem.

* * * * *

"MODA" SA ZAPADA, POLAKO ALI SIGURNO, STIŽE I KOD NAS

OPASNOST VREBA NA BANKOMATU

ZLOUPOTREBE platnih kartica u Srbiji do sada su bile ređe nego u zapadnoevropskim zemljama, međutim, polako ali sigurno, i mi hvatamo korak sa svetom, što potvrđuje i hapšenje organizovane grupe koja je razvila nelegalni "posao" sa karticama. Po strukturi ove vrste kriminala, kod nas se najčešće radilo o krađama i zloupotrebama kartica, nešto ređe o falsifikovanju. Činjenica je, ipak, da građani i firme nedovoljno znaju kolika je opasnost da ostanu bez novca i kako da se zaštite.

U Srbiji ima više od četiri miliona kartica, od čega je 2,7 miliona "dina". Oko 886.000 građana koristi kreditne kartice, a odobreni limit je veći od 71 milijarde dinara. Od toga se koristi polovina.

Poslovne banke u ugovore o korišćenju kartica najčešće stavljaju klauzulu da je korisnik odgovoran za sve što se desi od trenutka krađe ili gubitka plastičnog novca do prijave nestanka. Osim što zloupotreba nastane posle krađe ili, na primer, pronalaženja izgubljenog novčanika, neretko lopovi vire preko ramena građanima koji podižu novac na bankomatu kako bi videli PIN kod. Zabeleženi su i slučajevi da su najbliži članovi porodice "pozajmljivali" karticu supružnika ili roditelja i sa njom podizali novac.

- Osnovna greška većine građana je da su u trenutku krađe nosili zajedno karticu i PIN, koji predstavlja identifikacioni broj za unos na bankomatu kako bi se podizao novac - objašnjava Ljubica Banović, direktor platnih kartica u Komercijalnoj banci. - Takođe, vrlo često je PIN zapisan u imeniku ili mobilnom telefonu i to je lopovima usluga na izvolite. Da biste bili brzi u suzbijanju nelegalnih transakcija, odnosno podizanja novca, uvek sa sobom treba da imate telefon kol-centra, odnosno centra za autorizaciju banke čija je kartica. Prvi minuti kada se shvati da je kartica ukradena su presudni, jer se tada najviše novca podigne na bankomatu.

Većina banaka dozvoljava blokiranje kartice telefonom, a po pravilima svi ti razgovori se snimaju i uvek postoji precizan dokaz kada je korisnik zvao. Procedura u banci, od trenutka prijave do trenutka blokiranja je vrlo kratka, sve se događa gotovo trenutno. Od trenutka kada je ukradena kartica blokirana, vlasnik ne snosi nikakvu odgovornost za nastali trošak. Tu obavezu preuzima banka.

- U slučaju da je građanin oštećen, ima pravo da zahteva podatke koje banka poseduje, od tačnog vremena kada je kartica blokirana do detaljnih podataka o transakcijama - kaže Ljubica Banović. - Jer, dešava se da sa ukradenom karticom lopov plaća račune, odnosno pazari robu. Sve transakcije se autorizuju, a za iznose veće od 5.000 dinara prodavac može da traži i ličnu kartu na uvid. U praksi, to, međutim, nije pravilo. Trgovci retko posumnjaju da neki, nazovi kupac, sa tuđom karticom ili više kartica plaća robu, a, u pitanju su, na primer, više pari skupih cipela, odela...

Osim pojedinačnih krađa, dešavaju se i organizovane zloupotrebe. Na primer, postavljaju se mikrokamere koje snimaju unošenje PIN-koda i skidanje podataka sa kartice pomoću minijaturnih uređaja - skimera. Tada za krađu nije potrebna ni originalna kartica, jer se skinuti podaci nanose na drugi komad plastike magnetnim slojem. Do sada je kod nas prijavljen samo jedan slučaj postavljanja skimera na bankomat. Od trenutka kada je primećen blokiraju se sve kartice koje su na tom punktu korišćene prethodnih dana.

S. MORAVČEVIĆ

ZATVOR

PREMA odredbama Krivičnog zakona Srbije, kazne za zloupotrebe platnih kartica su šarenolike - od tri meseca do čak 10 godina zatvora (ako je stečena imovinska korist veća od milion i po dinara).

BLOKADA

U bankama blokada kartice košta od 1.000 do 5.000 dinara, ukoliko je ukradena ili izgubljena iz programa "vize" ili "masterkarda". Ove kartice se blokiraju u Briselu i blokada važi za ceo svet.