Berluskoni treći put

RIM – Silvio Berluskoni, jedan od najbogatijih ljudi Italije, medijski magnat, akter više sudskih afera, zaljubljenik u fudbal i zbog neformalnog ponašanja i čestih gafova medijski jedan od najeksponiranijih političara, po treći put će formirati italijansku vladu.

Berluskoni (71) će tako, posle dve godine provedene u opoziciji, biti u prilici da ponovo stane na čelo italijanske vlade, pred kojom stoje brojni izazovi, posebno kada je reč o ekonomskim reformama.

Novi-stari premijer rođen je 29. septembra 1936. godine u Milanu, gde se školovao i diplomirao prava 1961. na univerzitetu Statale.

Talenat za biznis pokazao je krajem šezdesetih godina, kada je sagradio kompleks stanova u istočnom predgrađu Milana. To je bio početak njegovih poslovnih uspeha.

Unutrašnji problemi

Lista problema Italije je podugačka – od privatizacije nacionalne avio-kompanije "Alitalija" i krize sa smećem u Napulju (koju je režirala lokalna mafija), preko sniženja poreza, smanjenja javnog duga i liberalizacije privrede do borbe protiv organizovanog kriminala, koji u Italiji ima godišnji obrt "biznisa" u visini od 150 milijardi evra.

Berluskoni je 1993. godine osnovao desničarsku Forca Italija, koja je ove godine pred raspisivanje izbora prerasla u novu stranku – Slobodni ljudi. Nova stranka nastala je ujedinjavanjem Forca Italije i desničarskog Nacionalnog saveza.

Premijersku funkciju obavljao je prvi put od aprila 1994. do januara 1995. godine, a drugi put u punom mandatu od juna 2001. do maja 2006. godine, što je u novijoj istoriji Italije, u kojoj vlade svaki čas padaju, pravi raritet.

Berluskoni je 2002. godine bio i ministar inostranih poslova Italije, a 2006. godine je oko tri meseca bio na funkciji ministra zdravlja.

Oslonac na Vašington

Berluskonijeva spoljna politika snažno je oslonjena na Vašington. Smatra se da je toliko privržen SAD da je u stanju da rizikuje i loše odnose unutar EU radi protežiranja stavova Bele kuće. Berluskoni je bio i jedan od glavnih političara u Evropi koji je 2003. godine podržao odluku američkog predsednika Džordža Buša da napadne Irak.

Politička karijera Berluskonija, baš kao i njegova karijera u biznisu, išla je munjevito devedesetih godina. Osnivač je i većinski vlasnik "Finiinvesta", jedne od deset najvećih italijanskih kompanija, a procenjuje se da je vlasnik i oko polovine italijanskog televizijskog tržišta jer poseduje tri od ukupno sedam kanala s nacionalnom pokrivenošću.

Berluskoni je 2005. izazvao zgražavanje javnosti relativizovanjem fašizma, to jest izjavom da to nije bila nikakva kriminalna ideologija, kao i da je fašistički diktator Benito Musolini počinio mnoge greške, kao što su rasni zakoni kojim su proganjani Jevreji, ali da je svoje protivnike slao u izgnanstvo i nikada ih nije ubijao.

Prema magazinu "Forbs", Berluskoni je zvanično drugi najbogatiji čovek u Italiji, a njegovo bogatstvo procenjuje se na 9,4 milijarde dolara.

Deo Berluskonijeve imperije je i fudbalski klub "Milan", čiji je predsednik od 1986. godine. Klub je za to vreme osvojio velik broj evropskih i italijanskih trofeja u različitim takmičenjima.

Italijanska "Korijere dela sera" napisala je juče da je izborni rezultat, zapravo, dvostruka pobeda Berluskonija: "Ne samo što će ponovo biti premijer, već je mandat obezbedio u izbornoj kampanji u kojoj nije obećavao nova čuda i bezbolna rešenja za ekonomiju u zemlji."

Sastav vlade do kraja sedmice

Prema rezultatima koje je objavilo italijansko ministarstvo unutrašnjih poslova, Berluskonijeva koalicija desnog centra osvojila je u donjem domu 46,8 odsto, a blok levog centra, koji predvodi Valter Veltroni, 37,6 odsto glasova.

Berluskonijeva koalicija će na osnovu tih rezultata imati 340 od 617 mesta u donjem domu parlamenta, dok će Vetrlonijev blok imati 239 mesta.

Prema zvaničnim rezultatima, Berluskoni će imati većinu i u Senatu, gornjem domu parlamenta, pošto je osvojio 47,3 odsto glasova, dok je Vetronijeva koalicija osvojila 38 odsto glasova.

Prema tim rezultatima, konzervativna koalicija imaće 168 od 315 mesta u Senatu, a koalicija levog centra 130 mesta.

U te rezultate nisu uključeni glasovi Italijana iz inostranstva i dva regiona.

U parlament je ušla i stranka centra UDC Pjera Ferdinanda Kasinija, kao i tirolska narodna stranka SVP.

Na izbore je izašlo oko 80 odsto birača.

Kuriozitet italijanskih parlamentarnih izbora je i da prvi put u novijoj političkoj istoriji italijanskog parlamentarizma u skupštini neće biti predstavnika komunista ili socijalista.

Novoizabrani italijanski premijer Silvio Berluskoni najavio je juče da će do kraja sedmice podneti parlamentu na usvajanje predlog za sastav vlade.

On je naveo evropskog komesara za pravosuđe Franka Fratinija kao mogućeg šefa diplomatije. Fratini je bio ministar spoljnih poslova Italije od 2002. do 2004, u prethodnoj vladi desnog centra.

Novoizabrani premijer je najavio da će, među 12 članova buduće vlade, biti najmanje četiri žene.

Evropska štampa: Loš lifting

PARIZ – Evropska štampa juče piše o pobedi lidera italijanske desnice Silvija Berluskonija na parlamentarnim izborima, uz ocenu da je malo verovatno da će Berluskoni moći da reformiše Italiju koja je u ekonomskoj krizi, prenosi Beta/AFP.

Pojedini listovi pozdravljaju Berluskonijevu pobedu kao rođenje pravog dvopartijskog sistema koji bi mogao da pomogne političkoj obnovi Italije.

"Novi Berluskoni liči na loš lifting", piše francuski levičarski list "Liberasion" i navodi da su, iako su njegovi predlozi malo "ispeglani", na njima vidljivi šavovi. List je izrazio sumnju da će se Berluskoni pokazati kao pokretač "moderne Republike, s reformisanim institucijama".

Za francuski desničarski list "Figaro" izbor Berluskonija ukazuje na "paralizu koja pogađa italijanski politički sistem", iako je dobio dovoljnu većinu da vlada "odrešenih ruku".

Belgijska štampa ističe sposobnosti Berluskonija i pozdravlja rođenje dvopartijskog sistema sa složnijom levicom u opoziciji koju predvodi Valter Veltroni.

Londonski dnevnik "Fajnenšal tajms" objašnjava Berluskonijevu pobedu njegovom sposobnošću da iskoristi "strahovanja stanovništva koje je okrivilo vladu levog centra Romana Prodija za povećanja poreza, cena hrane i nafte".

Nemački "Fajnenšal tajms dojčland" piše da je pobeda Berluskonija "tragedija", jer on nikada neće pokrenuti reforme koje su neophodne.

Švajcarski list "Tan" navodi da je glasanje Italijana bilo "nepolitičko", jer su se ograničili na to da "kazne prošlost, da ostanu bez iluzija, bez planova za budućnost".

Španski dnevnik "Mundo" piše da će Berluskoni s velikom neizvesnošću morati da rešava zahteve svog koalicionog partnera Severne lige, koja je izašla ojačana na tim izborima.

Grčka štampa, a pre svega dnevnik "Elefteros tipos", takođe ukazuje na to da je Berluskoni postao talac šefa Severne lige Umberta Boisija, poznatog po svojim kritikama "lopovskog Rima".