Nerazvijeno tržište klopka za potrošače

Potrošači u Srbiji pokušali su sredinom prošlog meseca da desetodnevnim bojkotom kupovine najvažnijih proizvoda utiču na smanjenje cena i marži, međutim, to im očito nije pošlo za rukom. Niti su trgovci i proizvođači korigovali cenovnike, niti su potrošačka udruženja pokazala da značajnije mogu da utiču na građane.

Hrana nam je i dalje skupa i u tome pratimo svetski trend, cene rastu, pojedinci diktiraju pravila...

Problem, ocenjuju stručnjaci, ipak treba napasti s druge pozicije i jačim oružjem.

- Osnovni problem je što nemamo razvijeno tržište i što ga tek gradimo. Otuda imamo određene monopolske strukture i u sferi proizvodnje i u sferi trgovine, koja je u velikoj meri usitnjena i nije konsolidovana - kaže za “Dnevnik” profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Stipe Lovreta. - Srpska trgovina je neefikasna u poređenju sa Evropom, produktivnost rada je četiri-pet puta niža kod nas nego u EU i to su razlozi onog što se dešava na našem tržištu.

Po njegovoj oceni, marže u trgovini Srbije, kada je o prehrambenim proizvodima reč, niže su od onih u Evropskoj uniji, što pokazuju i najnoviji podaci.

- Ne kažem da se ne dešava da neka firma zloupotrebi poziciju, pa zaračuna na nekom proizvodu višu maržu, ali u proseku, kada su u pitanju prehrambeni proizvodi, marže su niže nego u Evropi. Trgovina Srbije u prodajnoj ceni učestvuje s petinom, odnosno s 20 odsto u prodajnoj ceni, uključujući PDV - ističe Lovreta.

- Nisu ključni problem marže, mada mogu da budu niže u odnosu na kvalitet usluga koje trgovina pruža i potrošaču i proizvođaču. U tom pogledu je i ocena visine marže ozbiljno pitanje i zahteva analitičko posmatranje.

Komentarišući martovski bojkot potrošača on naglašava da se značajniji rezultati te akcije nisu mogli ni očekivati jer takve vrste protesta inače teško uspevaju.

Ne može se, objašnjava Lovreta, bojkotovati kompletna trgovina jer građani moraju da kupuju prehrambene proizvode.

U svetu su uspeli bojkoti nekih konkretnih proizvoda koji imaju enormno visoke cene ili su nekvalitetni. Frontalno se ne može napadati, tako nešto su pokušali i potrošači u Hrvatskoj, pa nisu uspeli.

- Srpska trgovina je usitnjena. Treba da dođe do ukrupnjavanja, kako bismo imali deset ozbiljnih igrača koji bi se dodvoravali potrošačima. Potrošači bi osetili sporije krckanje kućnog budžeta tek kada bi njihov bojkot i intenzivna konkurencija i u trgovinama i u proizvodnji dali rezultate - ukazuje Lovreta.

A da su cene osnovnih proizvoda i usluga porasle govore i najnoviji podaci o strukturi potrošnje domaćinstava u Srbiji, koje je objavio Republički zavod za statistiku.

Za hranu i bezalkoholna pića „prosečno domaćinstvo troši mesečno 40,3 odsto prihoda (u prethodnom periodu trošilo je 39,9 odsto.

I za troškove transporta sada se izdvaja 10,3 odsto, a ranije je trebalo 9,5 procenata.

Poraslo je i učešće troškova za nameštaj i održavanje domaćinstva, kao i za zdravstvene potrebe.

S. Gluščević

Poslato 15.04.2008