Svaki sedmi ministar u svetu - žena

Španija je krajem prošle nedelje dobila novu vladu u kojoj prvi put u istoriji zemlje u ministarskim foteljama sedi više žena nego muškaraca, čime je podržala trend da se slabiji pol aktivnije uključuje u politiku, pa i da žene dolaze na čelo država i vlada, nastavljajući tradiciju Indire Gandi, Sirimavo Bandaranaike, Golde Meir i Margaret Tačer.

U svetu sedam žena sedi u premijerskim foteljama, osam je žena predsednika država, a ako bi na novembarskim predsedničkim izborima u Americi pobedila Hilari Klinton, i najjača sila u svetu bi prvi put u istoriji dobila ženu u Beloj kući.

Dve dve zemlje nikada nisu imale u svojim vladama nijednu pripadnicu lepšeg pola - Monako i Saudijska Arbija.

Španska vlada premijera Hosea Luisa Rodrigeza Zapatera, kome je ovo drugi mandat, imaće devet minista žena naprema osam muškaraca, a uvedeno je i novo ministarstvo - za ravnopravnost, na čelu sa dosad najmlađim ministrom kog je Španija ikad imala, 31-godišnjom Bibijanom Aido.

„Veoma sam ponosan što ima više žena nego muškaraca“ u vladi, rekao je Zapatero na ceremoniji polaganja zakletve kralju Huanu Karlosu, i naglasio da će ravnopravnost polova biti jedan od glavnih ciljeva novog tima.

Lider španskih socijalista, koji su pobedili na izborima 9. marta, poverio je ženama i neke ključne portfelje poput spoljnih poslova, privrede i unutrašnjih poslova, a i vojsku će naredne četiri godine predvoditi 37-godišnja Karme Šakon, dosadašnja ministarka za stambeni sektor i zvezda u usponu u vladajućoj partiji. Premijer je takođe zadržao kao svog zamenika Mariju Terezu Fernandez de la Vega, koja je na toj dužnosti bila i u prethodnoj vladi.

U Evropi je sličan odnos snaga u vladi i u Finskoj, gde je prošle godine u novoj vladi od 20 ministarskih fotelja, 12 pripalo ženama.

Slična je situacija u Norveškoj, koja ima deset ženskih i devet muških ministara.

Dosta ministara u suknjama imaju i Francuska, Švedska, Austrija, Danska, Nemačka. U Francuskoj je bivša ministarka odbrane Mišel Alio Mari sada preuzela Ministarstvo unutrašnjih poslova, a Rama Jade i Rašida Dati, državna ministarka pri Minstarstvu spoljnih poslova i ministarka pravde, još su i imigrantskog porekla.

Prema podacima Unicefa iz 2007, na ministarskim položajima u svetu se nalazi 14,3 odsto žena. U većini vlada, međutim, žene su samo simbolično zastupljene u jednom do tri resora.

U svetu danas sedam žena predvode vladu svoje zemlje, u Nemačkoj, Ukrajini, na Novom Zelandu, u Mozambiku, Moldaviji, na Holandskim Antilima i Alandskim Ostrvima.

Sedam država imaju na čelu predsednika ženu: Finska - Tarju Halonen, Filipini - Gloriju Makapagal Arojo, Liberija - Elen Džonson Sirlif, Čile - Mišel Bašle, Argentina - Kristinu Kirhner, Indija - Pratibu Patil i Irska - Meri Mekaliz.

U Irskoj je na izborima 1997. među kandidatima bilo čak pet žena, a birači su podržali Mekeliz, koja je sedam godina kasnije opet pobedila na izborima. Pre nje na istom položaju je bila Meri Robinson, koja je kasnije postala komesar za ljudska prava UN.

Zbog neuspeha da se izabere predsednik, Nataša Mićić je, kao predsednica Skupštine Srbije, od kraja 2002. do početka 2004. bila vršilac dužnosti predsednika Srbije.

Islam i žene u politici

Suprotno uvreženim predrasudama da su islam i politički aktivne žene nespojivi pojmovi, u nizu vlada tradicionalno islamskih zemalja ima i ženskih ministara, a dve žene su bile i premijeri - Tansu Čiler u Turskoj i Benazir Buto, bivša pakistanska premijerka koja je ubijena krajem prošle godine. Danas po jednu ženu ministra imaju Avganistan, Pakistan, Kuvajt i Katar, a po dve Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman i Jemen. U iračkoj vladi od 37 ministara tri su žene.

Premijerka i majka četvoro dece

Bivša premijerka Norveške i kasnije svetski lider Gro Harlem Bruntland dokazala je svojim primerom da žena može da bude i uspešni političar i uspešna majka. Bruntlandova, koja je triput bila na čelu norveške vlade, poslednji put od 1990. do 1996, majka je četvoro dece. Kasnije je uspela da bude generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, a sada je specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, zadužena za klimatske promene.