Busek: Otvoriti evropska vrata

Specijalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek kaže da svim balkanskim zemljama treba dati status kandidata za prijem u Evropsku uniju. “ Jednima će trebati tri godine, a drugima 20 godina, ali to bi stavilo politiku pod pritisak da radi, a ne da smišlja neke glupe ideje”, izjavio je on u intervjuu bečkom dnevniku “Standard”. Prema mišljenju Buseka, pravi podsticaj jeste perspektiva za prijem u članstvo EU i NATO.Bivši austrijski vicekancelar je ocenio da su vize veliki problem.

„Ministri inostranih poslova neprestano najavljuju da dodela viza funkcioniše, ali ministri unutrašnjih poslova ne znaju ništa o tome. Ja sam za potpunu liberalizaciju viznog režima, jer dobar kriminalac i inače dobija uvek vizu. Time bismo rešili mnoge probleme, na primer izazov korupcije”, kazao je on. “Problem Srbije jeste problem sa vizama. Mlada generacija nije nikada imala priliku da upozna Evropu, dok su roditelji i dede i babe mogli da putuju. To se nikome ne može objasniti”, dodao je Busek.

Koštunica ponovo traži od EU da dopuni SSP

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ponovo je juče zatražio od Evropske unije dodatne garancije koje bi omogućile potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

– Postoji dobro i pravo rešenje za odnose Srbije s EU. Potrebno je da se u tekst Sporazuma unese samo jedna rečenica kojom se potvrđuje da je Kosovo neotuđivi deo teritorije Srbije – ocenio je Koštunica u izjavi dostavljenoj Tanjugu.

– To je pravo rešenje i takav sporazum biće opšteprihvaćen u Srbiji – istakao je predsednik Vlade i nosilac liste Koalicije DSS–NS-a, koja se protivi potpisivanju sporazuma u formi u kojoj je ponuđen pre samoproglašene nezavisnosti Kosova. – Do sada su SAD i NATO sprovodili politiku sile i vršili snažan pritisak da EU sa Srbijom potpiše sporazum koji će SAD i NATO tumačiti kao srpsko priznavanje nezavisnosti lažne države Kosovo. S istim ciljem sada se nudi da se za Vaskrs potpiše takav, “Solanin sporazum”.

Petrović: Đelić ima ovlašćenje

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ima ovlašćenja Vlade da s EU potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, izjavio je Dušan Petrović. Ministar pravde i zamenik predsednika Demokratske stranke dodao je da će, ako bude prilike, Đelić Sporazum sigurno potpisati. On je, odgovarajući na telefonska pitanja građana, rekao da, po Bečkoj konvenciji, pravo da potpišu Sporazum imaju predsednik države Boris Tadić, ministar inostranih poslova Vuk Jeremić i premijer Srbije Vojislav Koštunica. “Koštunica nije u pravu kada kaže da niko nema pravo da potpiše SSP”, rekao je Petrović, objašnjavajući da je takav stav iznet u sklopu predizborne kampanje.

EU: Neće biti promene Sporazuma

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Evropske unije biće potpisan tačno u onom vidu kako je i parafiran, i u njemu neće biti nikakvih promena, rekli su agenciji Beta zvaničnici Unije u Briselu. To znači, kako je podvučeno, da u tekstu Sporazuma treba da ostane i član 135, u kojem se navodi da je Kosovo pod privremenom upravom UN, na temelju Rezolucije 1244, kao i da potpisivanje Sporazuma ne predodređuje status te pokrajine. Na molbu da se osvrnu na zahtev srpskog premijera Vojislava Koštunice da Sporazum, pre potpisivanja, bude dopunjen “rečenicom koja potvrđuje da je Kosovo sastavni i neotuđivi deo Srbije”, funkcioneri Saveta ministara EU i Evropske komisije su naglasili da je srpska vlada pregovarala o postojećem tekstu Sporazuma i parafirala ga, i da on, kao takav, treba i da se potpiše.

Savet Evrope podeljen

Poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope izrazili su u Strazburu duboka neslaganja o posledicama proglašenja nezavisnosti Kosova. Raspravu o Kosovu, naknadno uvršćenu u dnevni red, otvorio je Šveđanin Bjorn fon Sidou iz Socijalističke grupe, ističući da na Kosovu živi dva miliona Evropljana koji nisu zastupljeni u međunarodnim organizacijama, a koji bi trebalo da uživaju sva prava kao i ostali Evropljani, bez obzira na etničku pripadnost.

Šef srpske delegacije Miloš Aligrudić ocenio je da je proglašenje nezavisnosti Kosova opasan presedan kojim je ugrožen proces demokratizacije, ali i bezbednost regiona. Lord Dejvid Rasel-DŽonston, koji je bio izvestilac za Kosovo, rekao je da je pozadina sadašnje složene situacije gruba i okrutna, ocenjujući da je tome doprineo “divljački rat Miloševića”.

Član srpske delegacije Dragoljub Mićunović ukazao je na posledice proglašenja nezavisnosti Kosova, ističući da se može očekivati da taj primer slede i neki drugi regioni. Osim toga, u pitanju je, istakao je Mićunović, grubo gaženje međunarodnog prava, Povelje UN, Rezolucije 1244. “U istoriji Balkana, velike sile su često crtale granice i bilo je uvek nekih nepravdi. Svaki put kad se pojavi deficit pravde iza toga će doći suficit nasilja. To je istorijska logika”, upozorio je on.

Poslato 16.04.2008