Puniji gazdin džep otvara radna mesta?

Početkom prošle godine poslodavcima su utvrđena manja opterećenja za poreze na radnika. Olakšice koje su tada stupile na snagu odnosile su se samo na bruto iznose, koji su smanjeni na 12 odsto. To je značilo da gazde umesto ranijih 73,1 dinara na 100 dinara neto plate izdvajaju 62,7 dinara. Novina koja je uvedena početkom prošle godina bila je i to da su poslodavci oslobođeni plaćanja poreza na zaradu do 5.000 dinara.

Potpredsednik Božidar Đelić ovih dana najavljuje da će kao podsticaj novom zapošljavanjeu država predložiti dalje smanjenje poreza na zarade zaposlenih sa 12 na 10 odsto, što svakako raduje preduzetnike kojima će ostati više novca u džepu. To oni već nekoliko godina uporno i traže pravdajući se da uz visoke poreze ne mogu da daju veće plate niti da zapošljavaju nove radnika. No, to što će posladavci smanjenjem poreza na zarade u bruto iznosu imati više novca ne znači u isto da će oni koji su kod njih već zaposleni osetiti.

Naime, odluka da se poslodavci oslobađaju plaćanja poreza na bruto zarade za zaposlene ne znači ništa, jer se time neto primanja radnika ne uvećavaju. Jedino što su zaposleni početkom prošle godine kada je stupila odluka o smanjenju poreza na zarade dobili bio je aneks ugovora o radu u kojem su obavešteni o poreskim promenama uz napomenu da neto plata ostaje ista. Mnogim zaposlenima tada ništa nije bilo jasno, jer su teško razumevali objašnjenje da im je bruto plata porasla a neto ostala ista. Zaposlenima nije bilo jasno da će poslodavci na istu brugo platu imati manje izdataka za njih a da oni od toga nikakve vajde nemaju.

Svakako da država mora tragati za načinom da se smanji broj nezaposlenih , koji je najveći u Evropi, a put da se to učini jeste i smanjenje poreza na zarade zaposlenih. Bilo bi dobro, međutim, kada bi takve ustupke i odricanje osetili i poslodavci, ali i oni koji već rade. Ovako ispada je jedini cilj države samo da “sačuva” poslodavce koji će pored malih plata koje daju sadašnjim zaposlenima, a one su već delom oslobođene od poreza, zapošljavati nove radnike koji će i sami dobiti tanke koverte. Sa malim porezom i jeftinom radnom snagom poslodavci mogu, ako hoće, da malo više odreše kesu i zaposle dobar deo armije, koja godinama čeka na biroima rada. Ako država obezbedi “idealne” uslove, a mali porez na zarade i jeftina radna snaga to jesu, onda će i mnogi stranci pohrliti u Srbiju. Jer, teško je danas to dobiti na jednom mestu.

LJ. Malešević

Poslato 17.04.2008