Godinu dana bez plate

UŽICE - Očaj je blaga reč da opiše stanje u kome je ovog proleća oko 150 radnika užičke „Rakete“ koji punih godinu dana nisu primili ni dinara. Iz „Rakete“ juče je u Vladu Srbije, kao slamka spasa, upućen predlog socijalnog programa, a ako ne bude prihvaćen, kažu u „Raketi“, radnicima neće preostati ništa drugo neko da ispred zgrade Vlade Srbije ili u centru Užica počnu štrajk glađu.

- I ovako gladujemo, goli smo i bosi. U porodicama, posebno onim gde i muž i žena rade u „Raketi“, ljudi bukvalno nemaju od čega od žive. Sa porodicom živim u stambenoj zgradi, goli sam proleter, nemam nikakvih prihoda punih godinu dana i preživljavam tako što me pomaže familija. Sramota me je samog od sebe, ali sam potpuno nemoćan da bilo šta promenim. Oko 200 ljudi koji su još na spisku zaposlenih „Rakete“ rade kod privatnika, preostalih 150 - 160 su na „plaćenom odsustvu“, a to „plaćeno“ znači da godinu dana nismo dobili ni dinara - kaže Dragan Šunjevarić, predsednik Sindikata „Rakete - putnički saobraćaj“.

Od privatizacije „Rakete“ 2002. godine, koja je u međuvremenu poništena, u raznim celinama ove firme, bez posla je ostalo oko hiljadu radnika.

- To znači da je hiljadu porodica u gradu ostalo bez ikakvih prihoda. Neverovatno je koliko to nikoga u državi ne zanima. Vlada se plaši velikih firmi i velikih sindikata, koga je briga što će nas 150 ili 200 štrajkovati glađu - dodaje Šunjevarić.

RADNI STAŽ

- Tražimo od države i da nađe rešenje za povezivanje radnog staža radnicima „Rakete“. Svakom od radnika doprinosi za radni staž nisu uplaćeni u proseku za tri godine. Drugo je pitanje ko je bivšem vlasniku Milošu Radenkoviću dozvolio da isplaćuje zarade radnicima a da ne uplaćuje doprinose. Neko bi iz poreske uprave zbog toga trebalo debelo da odgovara - kaže Šunjevarić.

Sindikat „Rakete“ sačinio je i prosledio Vladi Srbije predlog socijalnog programa. Po prvoj opciji radnici bi dobili 100 evra po godini radnog staža, po drugoj 10 prosečnih bruto zarada na nivou republike, po trećoj radnici bi uz odgovarajuću otpremninu prešli na tržište rada.

- Koliko su ljudi u očajnoj situaciji govori i podatak da se bezmalo 99 odsto radnika izjasnilo za neku od ove tri opcije, a samo desetak ljudi za opciju da ostanu u preduzeću. To praktično znači da su ljudi shvatili da od firme u kojoj su godinama jeli hleb - nema ništa, da je propala. Zamislite u kakvoj su situaciji ljudi kojima je poslednja nada - socijalni program - kaže Milija LJubičić, radnik „Rakete“, koji je bio uključen u izradu socijalnog programa.

Šunjevarić i LJubičić kažu da se posle poništenja privatizacije, kada su njeni „rezultati“ isplivali na videlo, ispostavilo da su dugovi daleko premašili vrednost kapitala firme, a račun „Rakete putnički saobraćaj“ trenutno je blokiran, kažu oni, zbog duga većeg od 260 miliona dinara.

- U vlasništvu imamo još tridesetak autobusa u Požegi i Novoj Varoši, koji su trenutno izdati privatnicima, a većina objekata je pod hipotekom. Ono što nije pod hipotekom verovatno će uskoro zapleniti sudski izvršitelji za namirenje dugova. Neverovatno je da u ovoj državi nema zakona koji bi privatnika koji upropasti firmu koju je kupio naterao da nadoknadi štetu. Država uzme ono što njoj pripada, a za radnike koji ostanu kratkih rukava, na ivici egzistencije nikoga nije briga - kaže Šunjevarić. U „Raketi - putnički saobraćaj“ sada su sve oči uprte u socijalni program.

- Prosto ne mogu ni da zamislim šta bi se desilo ako bi naš predlog bio odbijen u vladi. Svima nama socijalni program je slamka spasa za koju smo se uhvatili kao davljenici, ako i to propadne, nema nam druge nego da svi štrajkujemo glađu, i ovako smo gladni - zaključuje Šunjevarić.

Autor:

Zoran Šaponjić